EU prećutala slučaj Savamala

Nije pomenuto ni sedam dosad održanih protesta Inicijative „Ne(da)vimo Beograd“ protiv izgradnje projekta „Beograd na vodi“.

To što je u izveštaju kritikovano stanje u oblasti vladavine prava, a nije spomenut slučaj Savamale, treba da predstavlja podozrenje za građane Srbije, smatra Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu, a Marko Aksentijević iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ dodaje da je EK sastavila svoj izveštaj u skladu sa svojim potrebama, te da se građani ljudskim pravima i vladavinom prava moraju baviti zbog njih samih.

Ivošević kaže da je izostavljanje rušenja u Hercegovačkoj „velika mana izveštaja“, jer je tim slučajem prekršena vladavina prava, pošto su objekte rušili ljudi u fantomkama i to noću, „koja je upravo u izveštaju kritikovana“. Na pitanje da li je Evropska unija time učinila ustupak vladi premijera Aleksandra Vučića, naš sagovornik odgovara da je to „jedino razumno objašnjenje“.

– Rušenje u Savamali je bruka za Srbiju. A ovim potezom EU pokazuje da nije principijelna – čas joj nešto smeta, a čas ne. Ovo je poruka da je sve postalo politika, jer ako je nešto pretvoreno u politiku, a ne u pravo, to je za podozrenje – naglašava Ivošević. Prema njegovim rečima, EU očigledno ima određene rezerve kada je reč o vladavini prava, „jer im ne smeta kada Srbija prekrši Ustav, kao najviši državni akt“.

Marko Aksentijević smatra da je Evropska komisija sastavila izveštaj u skladu sa svojim potrebama.

– Mi bi se ljudskim pravima i vladavinom prava morali baviti zbog nas samih. Zato nije pitanje šta o Savamali misle Evropska unija, Amerika ili Rusija, već kako se spram tog slučaja odnosimo mi kao društvo. A ako nam je stalo do odbrane osnovnih načela života u zajednici, do dostojanstvenog života, moraćemo se za to sami izboriti – ukazuje Aksentijević.

Podsetimo, Evropska komisija je ocenila da je Srbija postigla uspeh u makroekonomskoj stabilizaciji, podsticaju privrednog rasta i reformi javne uprave, ali još dosta treba učiniti u jačanju vladavine prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kritika zbog troje radikala

Evropska komisija je u godišnjem Izveštaju o napretku Srbije ka Evropskoj uniji podsetila da je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom redovnom izveštaju iz juna ove godine ukazao da je Srbija „skrenula sa puta potpune saradnje“ sa Tribunalom, „što predstavlja ozbiljnu zabrinutost“. „

„To se naročito odnosi na neizručenje tri srpska državljana optužena za nepoštovanje suda“, piše u izveštaju EK. Iako se direktno ne navodi, nedvosmisleno se misli na slučaj troje radikala – Vjerice Radete, Petra Jojića i Jove Ostojića, koje Tribunal tereti za nepoštovanje tog suda, a Srbija izbegava da uhapsi i izruči u Hag. U izveštaju se podseća da je Srbija u februaru usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, „što je važan korak napred“, ali se predlaže da vlasti sada pojačaju sprovođenje strategije, ali i usvoje tužilačku strategiju.

Navodi se i da je „za ozbiljnu zabrinutost“ to što je mandat tužioca za ratne zločine istekao u decembru 2015. godine, a njegov naslednik još nije izabran. Ističe se da samo nekoliko žrtava ratnih zločina ima pristup efikasnoj naknadi pod postojećim zakonskim okvirom, kao i da nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci za rešavanje ozbiljne slabosti u sistemu zaštite svedoka.

Posredni nagoveštaji

U jednoj rečenici u izveštaju ističe se da jedan broj slučajeva visokog profila, uključujući i one o kojima su u medijima predstavljeni dokazi, nisu istraženi u dovoljnoj meri. Reč je o delu u kome se konstatuje da se politički uticaj na pravosuđe očituje i u brojnim komentarima političara povodom tekućih istraga, i navodi zabrinutost zbog kršenja pretpostavke nevinosti u medijima.