EU u sadašnjim okolnostima više neće organizovati sastanke glavnih pregovarača Beograda i Prištine

Zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan je rekao da su razgovori između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija završeni neuspehom nakon što Kurti nije prihvatio kompromisni predlog EU.

„Evropska unija je do sada predstavila sedam predloga o redosledu primene sporazuma, ali oni neće biti prihvaćeni sve dok Priština insistira na formalizovanju priznanja, pre primene sprazuma“, naveo je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, sada je momenat da EU i SAD razgovaraju o mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane da se angažuju na primeni sporazuma.

Evropski izvori najavljuju da će se o tome razgovarati sledeće nedelje na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, kao i da će naredni potezi Brisela biti poznati do početka oktobra.

Neimenovani zvaničnik je naveo da je suština evropskog predloga u tome da primena sporazuma treba da teče paralelno „korak po korak“, pri čemu svaka strana ima garancije da se neće desiti da ispuni svoje obaveze, a ne dobije ono što očekuje zauzvrat.

„Vioski predstavnik Borelj je od lidera tražio da se izjasne da li su spremni da bezuslovno primene sporazum, što bi počelo izradom nacrta ZSO i zatim garantovalo da će Srbija ispunjavati svoje obaveze kako primena bude napredovala – ali Aljbin Kurti je to odbio“, navodi zvaničnik.

Umesto toga, Kurtijev predlog predviđa da Borelj dostavi sporazum generalnom sekretaru UN, koji bi informisao Savet bezbednosti i Generalnu skupštinu UN da se „dve strane slažu sa principima povelje UN“. Druga tačka primene bila bi priznanje nacionalnih simbola i dokumenata Kosova, nakon čega bi počeli razgovori o statutu ZSO.

„Jasno je da ovakav predlog ne može da vodi ka dogovoru i rezultatima“, ocenio je zvaničnik EU.

Dodao je i da Srbija nema pozitivan učinak u primeni nekih elemenata sporazuma, „što je već mogla da učini kao znak dobre volje“, kao i da i dalje nisu privedeni pravdi počinioci nasilja protiv Kfora, iako je „njihov identitet poznat“.

Zvaničnik navodi da na severu i dalje postoji veliki rizik eskalacije, iako je situacija trenutno mirna. Kao primer rizika naveo je eksproprijaciju zemljišta koju su privremeno obustavile prištinske vlasti, zahtev da se isprazne opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici i moguće ukidanje licence Telekoma.

Prema oceni evropskog diplomate, ostavka gradonačelnika izabranih sa samo 3,5 odsto podrške je najbrže i najbolje rešenje za održavanje novih izbora u četiri opštine na severu Kosova.

„Opcija peticija i skupljanja potpisa za referendum je duga i pravno neizvesna. S druge strane, jasno smo rekli i da Srbi moraju bezuslovno da učestvuju na novim izborima“, navodi diplomata.

Prema njegovim rečima, izbegavanja nove eskalacije i nasilja na severu mora da bude prioritet.

Imamo jasan dogovor o normalizaciji odnosa i primeni, ali će se on raspasti ako ne uspemo da pokrenemo primenu pre kraja godine, zaključio je zvaničnik EU.