EU priprema misiju, SAD plan za budući status

Tokom protekle nedelje Kosovo i Metohija bilo je važna tema u Briselu i Vašingtonu. EU je napre u ponedeljak po ubrzanom postupku usvojila dokument „Zajednička akcija“ o pravnoj, koncepcijskoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU. Tri dana kasnije ambasadorima država članica EU predstavljen je „Operativni plan“, prema najavama, poslednji korak pred slanje misije o čemu, kako je za Danas izjavila Kristina Galjak, portparolka specijalnog predstavnika EU za bezbednost i spoljne poslove, konačna odluka još nije doneta.

Šta hoće Amerika

– Američki „Sveobuhvatni predlog za utvrđivanje statusa Kosova“ zasnovan je na Ahtisarijevom predlogu rešenja i predviđa „multietničku demokratiju na Kosovu – kosovsko multietničko društvo s demokratskom samoupravom, poštovanjem ljudskih prava, vladavine zakona, osnovnih sloboda koje se zalaže za mir i napredak svih građana“. U dokumentu se pominje samo „internacionalni status“ Pokrajine koji predviđa „pravo Kosova da pregovara i sklapa međunarodne sporazume i da traži članstvo u međunarodnim organizacijama“. Takođe je predviđeno donošenje ustava Kosova, koji će uključivati i mehanizme zaštite članova svih zajednica. Posebno su regulisana prava srpske zajednice na KIM. Postojeći Kosovski zaštitni korpus bio bi rasformiran godinu dana posle osnivanja kosovskih snaga bezbednosti sa 2.500 aktivnih i 800 rezervnih članova. Što se tiče međunarodnog prisustva, planirani su međunarodni civilni predstavnik koji će istovremeno biti i specijalni predstavnik EU, misija evropske policije za bezbednost i odbranu, misija OEBS-a koja bi nagledala sprovođenje plana, dok bi NATO bio zadužen za međunarodno vojno prisustvo. Posle četvoromesečnog prelaznog perioda novi kosovski ustav stupio bi na snagu, mandat Unmika bi prestao, a njegova zakonodavna i ovlašćenja izvršne vlasti preuzele bi kosovske institucije. Devet meseci od stupanja na snagu ovog rešenja usledili bi opšti i lokalni kosovski izbori.

U plan rada Brisela „uklopio se“ i Biro za evropske i evroazijske poslove američkog Stejt departmenta, na čijem je sajtu objavljen dokument „Sveobuhvatni predlog za utvrđivanje statusa Kosova“.
U dokumentu „Zajednička akcija“ EU kao pravni osnov za slanje svoje misije na KIM navodi ne samo tačku 10. nego i odredbe 11, 17 i 19 Rezolucije 1244 SB, koje definišu prisustvo i ovlašćenja međunarodne misije u južnoj srpskoj pokrajini. EU se, takođe, poziva i na Rezoluciju 1674 SB UN iz 2006. o zaštiti civila u oružanim sukobima, odluke Evropskog saveta vezane za Pripremni tim EU za Kosovo (EUPT), slanje najavljene misije EULEKS, kao i na rad EU na KIM u proteklih sedam godina.
Uloga EULEKS-a, kako se navodi u „Zajedničkoj akciji“, biće da pomaže „kosovskim institucijama, sudskim vlastima, nadležnima za sprovođenje zakona u njihovom održivom i odgovornom napredovanju i budućem razvoju stabilnog i nezavisnog pravnog sistema, multietničke policijske i carinske službe u skladu sa evropskim standardima“. Misija će imati pun mandat u kontroli, savetovanju i obuci, pri čemu će zadržati i određene izvršne dužnosti. Ona bi trebalo da obezbedi vladavinu prava, javni red i bezbednost, uključujući, ako je potrebno, i konsultacije s relevantnim civilnim vlastima na KIM, kao i da pomogne da rad sudstva, policijske i carinske službe bude nezavisan u odnosu na političke uticaje.
Dužnost EULEKS-a je i da obezbedi da međunarodni istražitelji, tužioci i sudije samostalno ili u saradnji s kosovskim kolegama istraže, procesuiraju, izvedu pred sud počinioce ratnih zločina, terorističkih akata, organizovanog kriminala, korupcije, međuetničkog, finansijskog i drugih oblika kriminala.
Sedište misije bilo bi u Prištini. Imala bi regionalne i lokalne predstavnike širom KIM, kao i podršku iz Brisela i „oficire za vezu“. Na čelu EULEKS-a bio bi šef misije, kome bi pomagao stariji oficir za bezbednost, a EU bi na KIM imala i specijalnog predstavnika za koga je već viđen holandski diplomata Piter Fejt, čije se zvanično imenovanje očekuje. U „Zajedničkoj akciji“ predviđa se da EULEKS tesno sarađuje i s lokalnim kosovskim vlastima, Unmikom, Kforom, OEBS i drugim međunarodnim institucijama, kao i sa takozvanim „trećim zemljama koje su angažovane na terenu“.
Rad misije biće finansiran iz evropskog budžeta a, kako se predviđa, prvih 16 meseci tog angažmana koštaće 205 miliona evra. Ona bi trebalo da traje 28 meseci, uz mogućnost produženja, a posle prvih šest meseci njen rad bi trebalo da oceni Evropski savet. Dokument ne precizira datum kada će misija na KIM početi, osim što se napominje da će EU poslati misiju čim usvoji „operativni plan“. Sadržaj plana još nije dostupan javnosti. Iako se 18. februar najčešće pominje kao rok za njegovo usvajanje, u visokim diplomatskim krugovima u Briselu procenjuju da će se o planu najverovatnije raspravljati posle sastanka ministara spoljnih poslova članica EU.
Za sve detalje u vezi s pripremom najavljene misije EU zadužen je EUPT, kome je dosad tri puta produžavan mandat – poslednji put 29. novembra 2007. do marta 2008. i u koji je do kraja 2007. uloženo dva i po miliona evra.