EU traži okončanje programa pasoš za investicije

Evropska komisija je odredila dvomesečni rok za Kipar i Maltu da obustave programe i saopštila da na kraju može odlučiti da predmet prosledi Evropskom sudu pravde javio je Asošiejted pres, naglasivši tvrdnju Brisela da ti unosni programi podrivaju „suštinu državljanstva EU „.

Kipar je nedavno objavio da završava svoj program usred optužbi da najviši državni zvaničnik i parlamentarni zastupnik pokušavaju da zaobiđu stroga pravila provere. Iako vlasti tvrde da će svoj program završiti do 1. novembra, Brisel upozorava da Kipar planira da nastaviti obradu trenutnih zahteva.

Malta je odgovorila da će njen program uskoro biti ukinut i zamenjen novim propisima o prebivalištu „koji uzimaju u obzir zabrinutost i preporuke Evropske komisije“, ali je, napominje AP, istovremeno branila shemu, ustrajavajući da je pomogla „spasavanju života i radnih mesta“ tokom pandemije korona virusa.

Kiparski program „zlatni pasoši“ uveden je posle finansijske krize 2013, koja je zemlju dovela do ivice bankrota i prisilila je da prihvati program kojim su privučeni brojni strani ulagači koji su zauzvrat dobijali pasoš odnosno automatski pristup svim članicama EU.

Organizacija za praćenje korupcije Transparensi internešnel pozdravila je odluku Komisije, ali je tražila i da prouči slične sheme širom Unije, posebno spominjući Portugal i Austriju, kako bi utvrdila da li su legalni.

Kipar i Malta prikupili su milijarde eura prodajući hiljade poželjnih putnih isprava čime su, u nekim slučajevima, omogućile državljanstvo EU čak i osobama za kojima su matične zemlje raspisale poternice, ukazuje Njujork tajms.

Malta i Kipar su poznati po labavim okvirima finansijske regulacije, čiji su se bankarski sistemi neretko koristili za pranje novca i izbegavanje poreza, posebno ruskih i azijskih milijardera.

Nedavno je, ističe list, istraga Al Džazire na Kipru pokazala grubu praksu istaknutih političara koja bi bogatim ljudima s krivičnim dosijeima mogla da omogući da steknu EU državljanstvo kroz pasoše dve zemlje, nudeći im zakonsku zaštitu i pravo na slobodno putovanje unutar EU.

Program Malte pokrenut je 2014, a do sredine 2017. izdao je više od 2.000 pasoša i prikupio 718 miliona eura, dok je Kipar od 2013. izdao oko 4.000 pasoša, čime je prikupio sedam milijardi evra. Program omogućava strancima da dobiju kiparski pasoš za najmanje dva miliona evra ulaganja u zemlju, obično u nekretnine, uz minimalne dodatne zahteve i blagi nadzor.

Dok su kiparske i malteške inicijative najozloglašenije u EU, napominje list, program plaćanja pasoša sprovodi i Bugarska dok većina drugih članica Unije nude stranim ulagačima programe boravka, što u nekim slučajevima ulagače lako dovodi do punopravnog državljanstva.

Sistem kojima se investitorima nude državljanstva predstavljaju rizik za sigurnost, transparentnost i vrednosti koje podupiru projekat EU, poručuju iz Brisela uz napomenu da su protiv Kipra i Malte poduzete mere dok su Bugarskoj upućeni izrazi zabrinutosti i od koje je zatraženo više detalja o tome, javio je evropski televizijski kanal Juronjuz.

U programima izdavanja pasoša ulagačima nijedna od te tri zemlje ne zahteva stvarnu vezu s državom niti fizički boravak pojedinca, tvrde iz Evropske komisije. S državljanstvom dolaze i beneficije koje uživa bilo koji drugi građanin države članice EU – sloboda putovanja, života i rada širom Unije, pa čak i glasanje na određenim izborima.

Komisija je primetila da sheme državljanstva investitora uključuju nedostatak snažne provere podnosioca zahteva što dovodi do bezbednosnih rizika. Takođe postoje zabrinutosti zbog pranja novca, utaje poreza i nedostatka transparentnosti i informacija.

Evropska komisija takođe poručuje da jednake rizike kao i shema državljanstva investitora nosi i program rezidentstva koji omogućava boravak, ali i slobodu putovanja šengenskim područjem. Program „zlatnih viza“ dostupan je u 19 članica plus Velikoj Britaniji, dodaje Juronjuz.

Čim je Kipar najavio obustavu programa koji je bogatim investitorima nudi „zlatne pasoše“ EU, drugi su se krenuli da popune prazninu, ukazuje Fajnenšel tajms.

„Odaberite državljanstvo Crne Gore umjesto Kipra!“, oglasila je internet stranica Diskus holdings, zvanični agent crnogorske sheme, ukazujući na bezvizni pristup koji je dostupan evropskoj zajedničkoj šengenskoj zoni za putovanja unutar 26 zemalja.

Diskus holdings je, u izjavi za Fajnenšel tajms, naglasio da crnogorska inicijativa pomaže klijentima koji traže veću međunarodnu mobilnost da ulažu u vladine projekte koji generišu radna mesta.

Crna Gora, koja pregovara o pridruživanju EU, među potencijalnim je korisnicima sheme nakon što je na Kipru izbio skandal s političarima za koje je otkriveno da su povezani s programom izdavanja pasoša investitorima.

Afera je, ocenjuje londonski list, istakla neuspeh dugogodišnjih napora EU da reguliše programe kojima su se državljanstva prodavala na Malti, Kipru i u Bugarskoj – i postavila je pitanja ima li EU oružje ili volju za to.