EU uveliko obavlja konsultacije, potezi Beograda nepoznati: Da li je Srbiji stalo da pet država EU ostane pri stavu nepriznavanja Kosova?

Odavno se spekuliše da plan EU i SAD o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u doglednoj budućnosti treba da dovede do normalizacije odnosa Beograda i Prištine a na osnovama međusobnog priznanja. To bi moglo da dovede i do promene stava tih pet zemalja, a moguć je i obrnuti proces u kojem neke od njih priznaju Kosovo i uskrate podršku Srbiji.

Sagovornici Danasa kažu da su SAD i EU pre ulaska u ovaj proces obavile konsultacije sa ovim državama koje će same doneti svoje odluke, ali da bi ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji i ne prihvati sporazum odgovoro mogao biti to da te zemlje priznaju Kosovo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izveštavajući javnost o težini situacije u kojoj se Srbija nalazi, rekao da je zbog toga što su te zemlje priznale francusko-nemački predloga, praktično usvojen novi pregovarački okvir Srbije i EU.

On im se pre samo mesec dana u pismima upućenim predsednicima Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije zahvalio na pomoći Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta.

Ministar spoljniih poslova Srbije Ivica Dačić nije odgovorio na pitanje Danasa očekuje li Beograd promenu stavova ovih država i kako vidi „diplomatsku ofanzivu“ specijalnog izaslnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Lajčak se ovih dana sreo sa šefovima diplomatija Španije, Kipra i Slovačke, dok ga je iz Grčke primila specijalna izaslanica ove zemlje za Zapadni Balkan. On ih je izvestio o toku dijaloga Beograda i Prištine, a razgovori sa njima dešavaju se baš posle sastanka Vučića i takozvane „velike petorke“ koja mu je predstavila francusko-nemački plan.

Nezvanično su nam pojedine aktivne srpske diplomate rekle da nisu dobile uputstva za dalji rad, kao i da je njihova procena da će čvrsti u stavu ostati Španija i Kipar, dok je Grčka „na klackalici“.

Dačić je podsetimo, proteklih meseci kada se sastajao sa predstavnicima ovih zemlja govorio da će Kipar ostati pri svom stavu čak i kada bi Srbija priznala Kosovo.

Važnost stavova ovih pet država je između ostalog i u tome, što je, prema nezvaničnim saznanjima Frankfurter algemajne cajtunga, kosovski premijer Aljbin Kurti dočekao francusko-nemački predlog i prateći zahtev da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština, sa zahtevom da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine.

Prema oceni Frankfurter algemajne cajtunga, Brisel, Berlin ili Pariz ne mogu da daju te garancije u ime Španije, Grčke, Kipra, Slovačke ili Rumunije.

Stav „nepriznavača“ Kosova važan i za članstvo u NATO

Uz to, potezi ovih zemalja mogli bi da spreče članstvo Kosova u NATO. Na to je, posle poslednje Vučićeve konferencije za novinare, ukazao Dejan Jović, profesor FPN iz Zagreba koji se na Tviteru zapitao, zašto predsednik Vučić misli da Srbija ne može sprečiti ulazak Kosova u NATO.

„Zar nema nijednu prijateljsku zemlju koja bi to spriječila vetom? Npr. Mađarsku ili one članice NATOa koje ne priznaju Kosovo… Svaka može blokirati ulazak, kao što Turska sad blokira Švedsku“, napisao je Jović.

Zašto predsjednik Vučić misli da Srbija ne može spriječiti ulazak Kosova u NATO? Zar nema nijednu prijateljsku zemlju koja bi to spriječila vetom? Npr. Mađarsku ili one članice NATOa koje ne priznaju Kosovo… Svaka može blokirati ulazak, kao što Turska sad blokira Švedsku.

— Dejan Jovic (@DejanFpzg) January 23, 2023

Vučić je naime naveo da Srbija članstvo Kosova u NATO ne može da spreči jer nije član te organizacije.

Kako vidi Lajčakovu „ofanzivu“ i koja je važnost ovih pet zemalja sada, pitali smo Nemanju Todorovića Štipliju, glavnog urednika portala European Western Balkans.

On za Danas kaže da veruje da su institucije EU kao i SAD imale prethodne konsultacije sa državama članicama Unije i NATO koje ne opriznaju Kosovo pre nego što se ušlo u ovaj proces.

– Od početka, od prvog dana kada je nastao francusko-nemački predlog verujem da su države koje ne priznaju Kosovo bile upoznate sa sadržajem ovog dokumenta – navodi on.

SAD i EU već obavile konsultacije, Lajčak samo izveštava

Štriplija kaže da Lajčak sada njih izveštava o ishodu dijaloga i dokumnetu, ako se radi o dokumentu koji je blizu onog finalnog.

– Na njima je da odrede svoje dalje korake. Ne mogu ni EU ni SAD da ih nateraju na bilo šta. One će same da iz svojih interesa da odrede kako će dalje da postupaju. S obzirom na to da sve one iz potpuno drugačijih razloga ne priznaju nezavisnost Kosova, svaka će u dokumentu tražiti ono što njoj odgovara ako bi i pristala na to da na kraju prizna nezavisnost – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, treba da budemo realni u tome da sve te zemlje iz različitih razloga ne priznaju Kosovo.

– Dakle, one to ne rade zbog priteljstva sa Srbijom nego iz ličnih razloga koji se odnose na njihovu unutrašnju politiku odnosno na njihovo ponašanje prema nekim drugim ili sličnim slučajevima. Ako uporedimo to sa sličnim sporazumom dve Nemačke odnosno Osnovni sporazumom iz 1972. videćemo da je bilo sličnih stvari. Obe Nemačke nisu bile priznate od strane oba bloka u tom trenutku. Dakle, nit su zemlje Zapada priznavale Nemačku Demokratsku Republiku, nit su zemlje istoka priznavale Saveznu Republiku Nemačku. Ali je posle tog sporazuma 1972. usledilo konačno uspotavljanje diplomatskih odnosa između pojedinih zapadnih partnera. Pa je tako Francuska 1973. priznala Nemačku Demokratsku Republiku dok su SAD to uradile 1974 – ukazuje on.

Opasnost ako Srbija ne prihvati dogovor i ne uvede sankcije Rusiji

O ulozi takozvanih nepriznavača Kosova u kontekstu NATO, Dragan Šormaz, osnivač Evroatlanskog saveta Srbije, za Danas navodi da je sada najveća opasnost za Srbiju, ako ne uvede sankcije Rusiji i ne postigne sporazum sa Prištinom, to da pet zemalja EU i četiri NATO, kao odgovor priznaju Kosovo.

– Na taj način bi Kosovo brzo postalo članica NATO i kandidat za članstvo u EU! Srbija bi bila svrstana na stranu gubitnika i snosila katastrofalne posledice! Ovo bi po Srbiju bilo gore od uvodjenja bilo kakvog oblika sankcija – navodi Šormaz.

Upitan da li države članice NATO koje ga ne priznaju mogu da spreče ulazak Kosova u ovu vojnu alijansu, odgovara da sada mogu, ali ako bi priznale Kosovo, nema razloga da to učine.

– A zašto bi sprečavale ako Kosovo pokazuje otvorenu nameru za saveznistvo?! Za razliku od Srbije. Pored toga, neuvođenje sankcija Rusiji i nepostizanje sporazuma bi njima bio signal da Srbija nije spremna da bude članica EU i da ima drugačija razmišljanja od stavova tih država – zaključuje Šormaz.