Evropska komisija namerava da pomeri usvajanje paketa izveštaja o proširenju sa tradicionalnog jesenjeg tajminga na prolećni, tako da u oktobru odnosno novembru 2017. neće biti objavljen godišnji izveštaj o napretku država ka članstvu u EU, kako je to bio slučaj do sada.
Ti dokumenti ‘e pojaviti na proleće 2018, kaže za Danas Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, govoreći o izmenama u metodologiji Brisela, koji će se odnositi i na procenu napretka Srbije na evropskom putu.
Naš sagovornik, koji je imao uvid u dokumenta iz Brisela, ističe da će takvom izmenom biti omogućeno Evropskoj komisiji da „harmonizuje period o kojem se izveštava sa kalendarskom godinom, što je uobičajena baza za prikupljanje statističkih podataka“, kao i da je to u skladu sa „predlozima koje su uporno predlagale države koje teže članstvu u EU“.
– Novi tajming će takođe omogućiti Komisiji da usaglasi svoj ciklus izveštavanja sa ciklusom za programe ekonomske reforme, a zbog prelaska na „prolećni režim“, nikakav paket izveštaja o proširenju nije predviđen za 2017. godinu. Tokom navedenog perioda, EU će nastaviti da sarađuje sa državama kandidatima za članstvo, kao i sa potencijalnim kandidatima na mnogim „frontovima“.
Dakle, pregovori o pridruživanju će se nastaviti, što podrazumeva da će se održavati redovni sastanci u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i različiti tehnički sastanci. EU će nadgledati napredak država u ispunjenju pravila EU i ukoliko bude bilo potrebno obezbeđivati dodatna pojašnjenja i uputstva, objašnjava Štiplija.
Sagovornik Danasa podseća da je Evropska komisija prošle godine uvela izmene u metodologiji izveštavanja u velikoj broju segmenata kako bi „dodatno unapredila transparentnost izveštaja i omogućila njihovo međusobno upoređivanje“.
– Taj brojčani pristup će se nastaviti i biće dodatno proširen u 2016. godini. On će pokrivati segmente u vezi sa ekonomskim razvojem (slobodan protok roba, konkurentnost, transport, energetika), kao i određene domene u poglavlju 24 (migracija, granična kontrola, azil i borba protiv terorizma), te životnom sredinom i klimatskim promenama. Harmonizovane skale ocenjivanja situacije u određenim segmentima biće dodatno unapređenje korišćenjem „međukoraka“ između dva postojeća nivoa tamo gde je to prikladno, ukazuje Nemanja Todorović Štiplija.
Podsetimo, kako je Danas prvi objavio, Evropska komisija će objaviti paket godišnjih izveštaja u sredu, 9. novembra. Kada je o napretku Srbije ka EU reč, očekuje se da će u tom dokumentu, između ostalog, biti pomenut i slučaj Savamala. Prema saznanjima Danasa, u predstojećem izveštaju EK Beogradu će biti poručeno i da nastavi proces ekonomskih reformi, uloži dodatne napore u segmentima koji se odnose na vladavinu prava, nezavisno pravosuđe i borbu protiv korupcije. U Briselu ocenjuju da bi Srbija mogla ponovo da dobije kritike zbog situacije o slobodi izražavanja i štampe, kao i da će biti naglašena nužnost unapređenja ljudskih prava i sloboda.
Joksimović: Važna pomoć nordijskih zemaljaMinistarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je juče sa predstavnicima nordijskih zemalja o procesu evropskih integracija Srbije, preneo je FoNet. Sastanku su prisustvovali ambasador Finske Perti Ikonen, otpravnik poslova danske ambasade Morten Hensen, kao i drugi sekretar ambasade Norveške Mari Nordmo. Suština evropskih integracija je, kako je naglasila Joksimović, stvaranje uređenog društva i moderne, funkcionalne države, i da je to jedan od razloga zbog čega se one posmatraju kao deo unutrašnjeg razvojnog plana Vlade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.