Šta kritike zelenih i levih poslanika iz EU donose borbi protiv rudnika litijuma?

Kako tvrde naši sagovornici, ne treba očekivati promenu stava EU, niti da te partije formalno mogu nešto da učine povodom rudnika litijuma, ali ovakvim izjavama podižu vidljivost ove teme na evropskom nivou, što koristi i građanima koji su protiv rudnika ali za EU.

Projekat rudnika litijuma u Srbiji u velikoj meri povezuje se sa EU, odnosno njenim interesima za povećanjem konkurentnosti na svetskom tržištu, što je formalno potvrđeno i Memorandumom o razumevanju Srbije i EU o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Kako stoji u tom dokumentu, cilj je da se razvije obostrano korisno strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.

Na protestima protiv rudnika litijuma pak, mogle su se videti i anti-EU poruke poput “Ni grumen rude EU okupatoru! Rio Tinto marš iz Srbije!”, dok se redovno moglo čuti i da EU Srbiju želi da učini kolonijom.

Poslednjih dana slične poruke, ovog puta samokritike, dolaze iz samih institucija EU, tačnije EP.

Tako je u EP prošle nedelje održan događaj „Balkan na raskršću: rudarstvo litijuma, ljudska prava i borba za ekološku pravdu“, na kojem je govorilo i nekoliko predstavnika udruženja i institucija iz Srbije.

Tada se od strane predsedavajuće u ime evropskih Zelenih, Sare Matje, moglo čuti da EU danas mora da se bori protiv neokolonijalizma, te da je ovo „u suštini korporativna prisila na EU da stane iza projekta“.

Saradnik Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Matković, koji je govorio u EP rekao je da je i od same EU, odnosno službi “koje operišu u EP” dobio informaciju koja ne ide u prilog kopanju litijuma u Srbiji, odnosno da “u suštini, zbog krize autoindustrije može doći do pada potražnje za litijumom“.

Osim toga, Politička platforma Solidarnost objavila je danas saopštenje partije Evropske levice u kojem se projekat rudnika litijuma u Srbiji takođe kritikuje kao vrsta neokolonijalizma.

Kako se navodi u saopštenju, Evropska levica smatra da EU, podržavajući Rio Tinto i promovišući širenje rudarenja litijuma u regionu postaje saučesnik u “neokolonijalnom pristupu koji daje prednost korporativnim interesima nad potrebama lokalnog stanovništva”.

„Predloženi projekat rudarenja litijuma u regionu Jadra od strane Rio Tinta je jasan primer korporativne pohlepe koja prevazilazi ekološku odgovornost i dobrobit zajednice. Ovaj projekat deo je opasnog trenda multinacionalnih kompanija da eksploatišu ranjive države zarad profita, zanemarujući dugoročne posledice po životnu sredinu i lokalno stanovništvo”, stoji u saopštenju.

Evropska levica tvrdi da bi odupiranje “ovom destruktivnom projektu” trebalo da bude imperativ, te ističe da se podrškom ovom projektu pravi veliko odstupanje od proklamovane posvećenosti EU održivosti i ljudskim pravima.

Ne treba očekivati da će evropski političari probuditi svoju savest

Portparol Političke platforme Solidarnost Miloš Baković Jadžić, za Danas kaže da svaka podrška volji naroda da se demokratski pita za svoju sudbinu mora biti značajna, “stizala ona iz Evrope ili drugih kontinenata”.

“Možda u EU ima još političkih snaga koje bi mogle početi javno da razmišljaju na ovaj način. Mi iz platforme Solidarnost smo obezbedili podršku one porodice kojoj pripadamo,a biće dobro ako se i druge političke snage u Srbiji potrude za svoje porodice, ako ih imaju”, pojašnjava Baković Jadžić.

Ipak, on ističe da je problem u tome što su vodeće političke snage u EU bliske korporativnom biznisu ili čak od njega zavisne, ali dodaje da to, kao nie demokratski deficit evropskih institucija nije novost.

“Zato je naivno bilo i verovanje dela opozicije da bi bojkot izbora proizveo nekakvu zabrinutost briselske adminsitracije. Odavno je jasno da je njihov najsigurniji partner upravo Vučić jer njima stabilokratija na periferiji ne samo da odgovara nego je počinju primenjivati i u svojim zemljama”, kaže naš sagovornik.

Podsećajući na Makronovo zanemarivanje rezultata francuskih izbora i “bezbroj rezolucija evropskog parlamenta” koje ostaju na nivou preporuka, Baković Jadžić tvrdi da ne treba očekivati da će Šolc, Makron i slični baš na pitanju Srbije i Rio Tinto “probuditi svoju savest i izmeniti svoje ekspanzionističke politike”.

“Borba protiv ekstraktivizma kao privedne orijentacije naše zemlje zavisiće od nas samih. Ali, da, važno je da narod u Srbiji vidi da u EU postoje političke snage koje na Balkan ne gledaju kao izvor sirovina i jeftine radne snage već kao deo drugačije i pravednije evropske zajednice. Evropska Levica je svakako takva snaga”, zaključuje sagovornik Danasa.

Stvara se momentum u borbi za prava građana Srbije

Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma, tvrdi da je oglašavanje evropskih partija protiv rudnika litijuma u dolini Jadra dobra vest i dodaje da se još pre dve nedelje Evropska zelena partija jasno opredelila “protiv žrtvovanja životne sredine i pijaće vode zarad ekstra profita međunarodne kompanije koja je poznata po kršenju standarda zaštite životne sredine”.

“Posebno nam je drago što smo uspeli da ukažemo našim kolegama iz zelenih partija u Evropi na izrazitu problematičnost projekta rudnika litijuma i da se taj projekat nikako ne može smatrati za zelenu tranziciju”, ističe Kozma.

On podseća da je prošle nedelje održano i javno slušanje u EP povodom napada na aktiviste i građane u Srbiji koji se protive rudniku Rio Tinta.

“Sve ove aktivnosti utiču na poslanike EP, kako one koji su privrženi Evropskoj zelenoj partiji i Evropskoj levici, ali i na one koji pripadaju socijaldemokratskoj grupaciji. I poslanici socijaldemokratske grupacije su pojedinačno, ali ipak javno izjavljivali da su veoma zabrinuti kada se radi o urušenosti demokratskih institucija u Srbiji i mogućnosti da institucije rade svoj posao i garantuju zaštitu životne sredine”, naglašava naš sagovornik.

Kozma tvrdi da se u ovom trenutku “stvara momentum“ u međunarodnoj borbi za pravo građana Srbije da žive u demokratiji i zemlji u kojoj se brine o našoj zemlji, vazduhu, vodi i životnoj okolini, te da je zbog toga i najavljena serija bilateralnih sastanaka sa predstavnicima EU i zemalja članica EU.

“Želimo da im ukažemo na to da je nedopustivo da u zemlji kadidatkinji za članstvo ili bilo kojoj drugoj zemlji bude ugrožena životna sredina i izvori pijaće vode, kako bi se jednom delu građana EU obezbedili novi električni automobili”, kaže naš sagovornik.

Cilj je da se u EU priča o zabrinutostima građana Srbije

Govoreći o mogućem uticaju na borbu građana protiv rudnika litijuma Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, ističe da EP nema formalne nadležnosti u ovoj oblasti, ali da, kao i u slučaju izborne krize iz decembra prošle godine, može da izvrši politički pritisak tako što će podići vidljivost ove teme na evropskom nivou.

“U ovom slučaju je cilj protivnika litijuma u Srbiji da se na tom nivou priča o zabrinutostima koje građani imaju povodom projekta, što su opozicija i aktivisti donekle uspeli da postignu u proteklih par nedelja”, pojašnjava Ivković.

Zbog toga, smatra on, ovo se može tumačiti kao politički poen za protivnike projekta, i podseća da je ZLF već isticao da pro-evropski građani koji ne podržavaju iskopavanje litijuma time dobijaju osećaj da nisu sami i da EU nije monolitna po tom pitanju.

Na pitanje da li parlamentarne evropske partije mogu institucionalnim putem da utiču na projekat Jadar, Ivković kaže da nijedna institucija formalno ne može ništa da uradi povodom tog projekta dok on eventualno ne bude odobren.

“Tek tada na njega mogu da se primene određene regulative EU koje se odnose na strateške projekte i baterije, ali nije izvesno da li bi one bile dovoljno jake garancije da će se on sprovoditi po ekološkim standardima”, tvrdi naš sagovornik i dodaje da svakako ne mogu da spreče da bude odobren.

On ističe da je uloga institucija i političara EU u ovoj fazi, kada je litijum tema unutrašnje političke borbe samo “da budu “nadgradnja” za argumente jedne ili druge strane tako što će stati iza njih”.

“Nemački kancelar Šolc je podržao projekat, Evropski zeleni i levica mu se protive – koliki uticaj to ima na javno mnjenje u Srbiji više zavisi od toga kako građani percipiraju te aktere, a ne od njihove realne moći”, kaže sagovornik Danasa.

Ivković zaključuje da je zamislivo da podrška zelenih ima veću težinu za pristalice ZLF nego što Šolc ima za glasače Srpske napredne stranke, ali dodaje da je to teško reći sa sigurnošću bez istraživanja javnog mnjenja.