EU želi jače da se uključi u rešavanje pitanja Pokrajine

Evropska unija treba snažnije da se uključi u proces rešavanja pitanja Kosova i da ponudi da Brisel organizuje i pomogne pregovore Beograda i Prištine, a ne samo da čeka šta će o tome odlučiti Savet bezbednosti UN.
To je mišljenje većine zemalja EU, kako proizlazi iz rasprave šefova diplomatija na zasedanju lidera evropske dvadeset sedmorice u Briselu koji su istakli i da bi konačna odluka o statusu Kosova morala da bude doneta rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Kako su agenciji Beta rekli izvori samita EU, desetak zemalja je, uz još neke zamisli, podržalo stav francuskog ministra Bernara Kušnera da treba primeniti plan francuskog predsednika Nikole Sarkozija o dodatnim pregovorima. Kušner je ocenio da bi to unelo novu živost i nadu za rešenje i smanjilo zategnutost na Kosovu između Beograda i Prištine. Ali ministri Holandije, Belgije, Finske i Danske ocenili su da bi, naprotiv, to moglo izazvati još veću napetost i nasilje u Pokrajini. Šefovi evropskih diplomatija su nastojali da utvrde i koji bi jedinstven stav EU morao da se zauzme o tome i zaključeno je da se mora imati rezolucija Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova kao pravni osnov za odlazak misije EU u Pokrajinu, da je plan Martija Ahtisarija osnova, a da Kosovo ne može da bude vraćeno pod neposrednu vlast Srbije. A da li će to biti „nadgledana“ ili neki drugi vid nezavisnosti, zavisi od mogućih dodatnih pregovora Beograda i Prištine, nastojanja da model statusa utvrde članice Saveta bezbednosti i, što se smatra veoma važnim, kakvo će i hoće li o tome neko usaglašenije stanovište usvojiti američki i ruski predsednik Džordž Buš i Vladimir Putin na sastanku početkom jula u SAD.
Mnoge članice EU su mišljenja da je EU dosad najviše politički i materijalno „uložila“ u rešavanje kosovske krize, da treba ubuduće da ima ključnu ulogu u Pokrajini i da zbog toga ne može dopustiti da o rešenju statusa odlučuju pre svega SAD i Rusija. A dok se u Savetu bezbednosti kroz vrlo živu diplomatsku aktivnost pre svega ambasadora SAD, EU i Rusije traga za nagodbom oko mogućih izmena plana i dodatnih pregovora srpske i albanske strane, EU bi se u to aktivno uključila inicijativom da se pregovori organizuju u Briselu.
Predsedavajući, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer novinarima je rekao da su šefovi diplomatija EU pričali o toku rasprave u Savetu bezbednosti UN o Kosovu i naglasio da „situacija još nije jasna“ i da se još ne zna „kada i da li će biti osnove da evropska misija zameni sadašnju (UN) misiju“ na Kosovu.
Diplomatski izvori EU rekli su agenciji Beta da „uz sve razumne ograde, ima nekih znakova, takođe iz Saveta bezbednosti UN“ da bi dodatni pregovori Beograda i Prištine mogli da budu vođeni i bez „ultimatuma“ kojim bi, u slučaju neuspeha, „automatski“ bio primenjen Ahtisarijev plan.