Evro-integracije kao da nisu važne za vlast

Vladimir Međak:

Mislim da nije usamljena u takvom mišljenju. Prvi put od pada Miloševića uz ime Srbije pominju se sankcije i nazadovanje. Od 2000. nikad se sa Srbijom nije tako razgovaralo. Po mnogim parametrima Srbija je najdalje od članstva u EU – hajde da ne kažem kažem od 2000 – ali svakako od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Nikola Burazer:

NJen izjava dobro odslikava raspoloženje u EU kad je u pitanju Srbija. Odnos Srbije prema ratu u Ukrajini nema samo posledice po proces evrointegracija nego zaista šteti imidžu Srbije koja je godinama balansirala između EU i Rusije. Nakon ruske agresije na Ukrajinu to balansiranje je postalo gotovo nemoguće. Postavlja se pitanje do koje će tačke države članice EU imati strpljenja za takvo ponašanje Srbije.

Karabeg:

Boji li se Vučić Moskve?

Međak:

Boji se i jednih i drugih. Boji se šta može da mu se desi ako Srbija ispadne iz procesa evropske integracije, a boji se i kakva će biti reakcija Moskve ako uvede sankcije. Mi smo sami sebe zbog sopstvenog politikanstva doveli u situaciji da budemo na prvoj liniji fronta u ratu u kome ne učestvujemo. Vodi se kukavička politika, vlast se zaklanja iza naroda. Sad je glavni argument protiv uvođenja sankcija da je 80 posto građana protiv toga. Voleo da vidim na osnovu čega. Da li smo imali neku raspravu na RTS šta bi se desilo ako se ne uvedu sankcije? Šta bi se desilo ako bi Srbija ispala iz procesa evropskih integracija? Šta bi se desilo ako bi nam EU suspendovala predpristupnu pomoć. Ako suspenduju predpristupnu pomoć onda neće biti ni jeftinih kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Mogu da nam suspenduju preferencijale koje su nam dali, pre svega za izvoz voća i povrća. Da li je neko objasnio građanima da u tom slučaju poljoprivrednici neće moći da izvoze jabuke i maline zato što nismo uveli sankcije Rusima. Kad bi se to objasnilo građanima, onda bi ih trebalo pitati da li su gubitkom posla i eventualno svog doma spremni da plate neuvođenje sankcija Rusiji.

Burazer:

Mislim da se Vučić pre svega boji sopstvenih birača, boji se političke cene koju bi mogao da plati ukoliko napravi suviše oštar spoljnopolitički zaokret. Svakako da Rusija ima određeni uticaj na vlast u Srbiji, ali čini mi se da je proruska politika vlasti pre motivisana unutrašnjepolitičkim potrebama nego realnom zavisnošću od Moskve – bilo da je reč o gasu i nafti ili o toj famoznoj podršci Rusije kad je u pitanju Kosovo. Tačno je da Srbija ima u Rusiji saveznika u UN kad je u pitanju Kosovo, ali takođe ga ima i u pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, a o tome se ne govori. Te zemlje su za Beograd možda važniji partneri. NJihovo odbijanje da priznaju Kosovo može Beogradu više da znači nego potencijalni veto Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, u poslednje vreme možemo čuti da neke od tih zemalja razmatraju da promene svoj odnos prema Kosovu. A sigurno je da odnos Srbije prema ratu u Ukrajini može za njih da bude argument u prilog priznanja Kosova. Tako da priča o tome da bi se zbog uvođenja sankcija Rusiji dogodio potpuno kolaps u nastojanjima da se očuva Kosovo ne drži vodu.

Karabeg:

Zdravko Ponoš, bivši predsednički kandidat, kaže da u ovom trenutku nije glavno pitanje kako izbeći uvođenje sankcija Rusiji nego kako izbeći evropske sankcije Srbiji?

Međak:

Kao što sam već rekao, mi smo posle 22 godine došli dotle da se priča o nekoj vrsti sankcija protiv Srbije. Srpska ekonomija je zavisna od uvezanosti s našim okruženjem, pre svega sa EU i regionom. Naša ekonomija je na staklenim nogama. Vlast pokušava da nas ubedi da je Srbija ekonomski tigar – to možemo biti samo kada se upoređujemo sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom. Srbija je pre nekoliko nedelja pokušala da proda državne obveznice, prodali smo otprilike polovinu po šest zarez nešto posto kamate. To je kamata koju ne možemo da izdržimo. Sa našim kreditnim rejtingom nismo sposobni da se zadužujemo na svetskim tržištima. U takvim okolnostima rizikujemo da izgubimo glavni izvor zarade za ovu zemlju, a to je izvoz na tržište EU. Od toga živi cela zemlja. Bez evropskih investicija, bez finansijske pomoći EUe, bez jeftinih kredita naša ekonomija ne može da opstane ni na srednji, a kamoli na duži rok. I mi se s time kockamo.

Karabeg:

Ako Srbija tvrdoglavo ostane na tome da neće uvoditi sankcije Rusiji, ako povuče neke poteze približavanja Rusiji, da li bi moglo doći do prekida pristupnih pregovora i da li bi to značilo zamrzavanje kandidatskog statusa Srbije?

Burazer:

Ne očekujem formalno zaustavljanje evropskih integracija Srbije. Ali možemo očekivati da će se to desiti neformalno. To je već na delu – nema novih klastera i ne zatvaraju se poglavlja koja su dosad otvorena. Mislim da vlast odugovlači jer se nada se da bi rat u Ukrajini mogao da se završi pre nego što bude prinuđena da uvede sankcije Rusiji.

Međak:

Kandidatski status ne može da se zamrzne. Ono što može da se desi su četiri opcije koje sada na na stolu. Prva je zamrzavanje pregovora bez formalne odluke. Druga opcija je formalna odluka o zaustavljanju pregovora. Treća opcija je zamrzavanje predpristupnog fonda IPA koji vredi 250 miliona evra godišnje što bi moglo da bude početak zamrzavanja pristupa ostalim finansijskim institucijama EU. I četvrta opcija je da EU zamrzne beneficije koje nam je dala. Prva stvar na koju će oni verovatno ići kako bi Srbiju privoleli da promeni stav jeste zaustavljanje pregovora.

Karabeg:

Može li se reći da se Srbija sve više udaljava od EU?

Burazer:

Stiče se utisak da evropske integracije nisu važne za ovu vlast, da nema političke volje da se taj proces sprovede onako kako je to potrebno. Ali ne bih rekao da vlast u Srbiji može sebi da dozvoli da se u potpunosti opredeli protiv članstva u EU i da prekine proces pridruživanja.

Međak:

Ova vlast se nikad nije iskreno trudila da taj posao završi do kraja. Jer ulazak u EU znači prihvatanje zahtevnih pravila koje vlast niti želi da primeni, niti joj je to u interesu.

SAGOVORNICI: Vladimir Međak – bivši član pregovaračkog tima vlade Srbije za pristupanje EU, i Nikola Burazer – izvršni urednik portala European Western Balkans