Zašto Evropu „drma“ desnica i šta Vučić najbolje zna?

O najnovijem dobrom izbornom rezultatu koji je ostvarila konzervativna i desno orijentisana partija u Španiji, sagovornice Danasa sa takozvanog levog bloka izražavaju i ukazuju na opasnosti, dok oni sa desne strane ovakvo stanovište vide kao decenijsko negativno označavanje bez uporišta.

Građani u kriznim vremenima žele čvrstu ruku

– Svedoci smo krize demokratije svuda u svetu, što je rezultat događanja u prethodnim godinama – migrantska kriza, covid19, rat u Ukrajini, da navedemo samo neke ključne elemente. U krizama i nestabilnim i nepredvidivim vremenima, opterećenim strepnjama, građani traže „čvrstu ruku“ vođstva i što jednostavnija rešenja. Socijalno psihološki, takvi trendovi nisu novost. I uvek u takvim vremenima narativ desnice koja poziva na zbijanje redova u odbranu naroda protiv „onih drugih“ jeste taj najjednostavniji odgovor. Demokratija zahteva mirne uslove za slobodno i racionalno sagledavanje svih opcija – kaže za Danas Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno.

Imajući u vidu decenije nestabilnosti u Srbiji, dodaje, traume nacionalističkih tenzija i ratova, uopšte nije čudno to što svi, kao zajednica, naginjemo u desno.

– To jako dobro zna Vučić, a sasvim sigurno i svi na desnoj strani političkog spektra. Pumpanje strahova koje neprekidno sprovode vladajući političari i njihovi mediji, nije slučajno i uklapa se u pravilnosti političkog inženjeringa. Srbija je imala malo prilika da doživi dovoljno mirno i prosperitetno vreme da bi dosegla jasne naznake demokratije. Mi živimo krizu i zato smo udavljeni desničarenjem – navodi Stojković.

Prema njenim rečima, trendovi u Evropi i svetu ni najmanje ne idu u prilog jačanju političkog pluralizma kod nas.

Sve što se vidi kao trend negde drugde, kod nas je ogoljeno

– Kao nerazvijeni i društveno neuređeni, mi smo uvek eksplicitni prikaz onoga što se dešava u svetu. Drugim rečima, sve što se vidi kao trend negde drugde, kod nas je ogoljeno, jer ne postoje mehanizmi institucionalnog puferisanja političkih kretanja. U svakom slučaju, nije dobar trenutak za nas koji želimo da razvijamo drugačije politike. To ne znači da ćemo odustati, samo moramo biti svesni težine čitavog konteksta – zaključuje sagovornica Danasa.

Jačaju suverenisti i evroskeptici, a ne desnica

Najpre bih odbacio podelu na političku levicu i desnicu koja je potpuno istorijski prevaziđena – suprostavlja se lider Dveri Boška Obradovića.

Pritom, dodaje, ne može biti slučajno što je politički termin „desnice” u medijima, naučnim krugovima a potom i u javnosti decenijama unazad sistematski označavan kao nešto negativno, dok je termin levice ili vrednosno neutralan ili pozitivan.

– Za „desnicu” ćete često čuti da je izjednačuju sa fašizmom, a za levicu nikada neće ćuti da je porede sa komunizmom i nacional-socijalizmom. Samim tim, svi oni koje mejnstrim mediji i analitičari pakuju pod „desnicu” u startu trče neravnopravnu trku. Upravo je jedna takva negativna kampanja sprečila ubedljiviju pobedu suverenističkih snaga u Španiji. Međutim, taj trend koji je već doveo do formiranja konzervativnih vlada u Poljskoj, Mađarskoj, Švedskoj i Italiji, samo će se nastaviti, a uskoro stiže i kod nas u Srbiju. Slične političke opcije su u prve tri po rejtinzima u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Holandiji, Portugalu…, i svakoga dana dodatno jačaju – smatra Obradović.

Evropljanima je dosta odbacivanja evropske hrišćanske tradicije, porodičnih vrednosti, nacionalnog identiteta i suverenosti države

Skok evroskeptičnih i suverenističkih opcija širom evropskog kontinenta je prirodan politički proces, ističe on, jer evropske nacije više ne žele da im komanduju briselski komesari koji im nameću kako će oni živeti u svojim državama.

– Evropljanima je dosta odbacivanja evropske hrišćanske tradicije, porodičnih vrednosti, nacionalnog identiteta i suverenosti države. Sve veći broj Evropljana je protiv daljeg masovnog naseljavanja našeg kontinenta migrantima bez ličnih dokumenata, koji već predstavljaju ogroman bezbednosni i socijalni problem. Takođe, za većinu ovih konzervativnih opcija zajedničko je odbacivanje agresivne LGBT propagande, koja razara dosadašnje tradicionalno shvatanje pola, ličnosti, braka i porodice – kaže Obradović.

Prema njegovim rečima, i Srbija sa bližom saradnjom između Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici, uz podršku najznačajnijih patriotskih udruženja i istaknutih intelektualaca, dobija svoju jaku suverenističku opciju koja će na sledećim izborima postati druga najjača politička snaga u našoj državi i istinska alternativa kako sadašnjoj tako i bivšoj vlasti.

– Sa dvocifrenim izbornim rezultatom ovaj naš državotvorni i patriotski blok postaje ozbiljan faktor za formiranje buduće Vlade Srbije – zaključuje Boško Obradović.

Važno za čitavu Evropu i Srbiju da nemamo ekstremnu desnicu na vlasti u tako važnoj zemlji kakva je Španija

Da li je desnica pobedila u Španiji? – postavlja ptanje Biljana Đorđević, poslanica Ne davimo Beograd.

– Rekla bih da još uvek nije ili da je ta pobeda odložena. S obzirom da je vladajuća leva koalicija španskih socijalista i Podemosa raspisala izbore pola godine ranije da bi sprečili poraz od desnice koji se već dogodio na lokalnim i regionalnim izborima u maju mesecu, socijalisti su u tome za sada uspeli jer trenutno oni, sa levom platformom Sumar na čijem čelu je aktuelna ministarka rada Jolanda Dijaz, uz regionalne partije imaju veće šanse za formiranje Vlade – kaže Biljana Đorđević.

Ja se lično nadam, dodaje, da će uspeti da formiraju Vladu jer mislim da je od izuzetne važnosti ne samo za Španiju već za Evropsku uniju pa i čitavu Evropu a time i Srbiju da nemamo ekstremnu desnicu na vlasti u tako važnoj zemlji kakva je Španija.

– Međutim, ako u tome ne uspeju, čekaju nas verovatno novi izbori i u Španiji to nije retka situacija jer je ova zemlja polarizovana. Sinoć su se svi radovali rezultatima izbora osim ekstremno desne partije Vox koja se žalila čak i na potencijalne koalicione partnere narodnjake da su im oteli glasove. Ekstremna desnica u Španiji jača nakon neuspelog referenduma o nezavisnosti Katalonije i incidenata i pravnih procesa koji su nakon toga usledili a uz to ima opasne ideje o zabrani prava na abortus i umanjenju ženskih prava generalno. Zbog toga je njihov slabiji rezultat u izvesnom smislu dobra posledica ovih izbora – zaključuje naša sagovornica.