Da Srbija sutra podnese aplikaciju za status kandidata u Evropskoj uniji, zvaničan odgovor Unije ne bi dobila, jer nije okončana saradnja s Haškim tribunalom – kaže za Danas Milan Pajević, saradnik Isak fonda. Prema saznanjima Danasa od dobro obaveštenih izvora bliskih evropskim i srpskim zvaničnicima, Srbiji neće da se „gleda kroz prste“ oko ispunjavanja bilo kog uslova za sticanje statusa kandidata. U ispunjavanju uslova za status kandidata Srbija dosad nije mogla da učini više od toga da donese odluku o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma, kaže izvor Danasa. Trenutno se sa zvaničnicima EU pregovara o tome kako prevazići okolnosti zbog kojih Srbija zaostaje na evropskom putu.
Pajević je, komentarišući najavu ministra diplomatije Vuka Jeremića da će Srbija u prvoj polovini 2009. podneti aplikaciju za status kandidata, a da će kandidat postati do kraja 2009, rekao da dok ne bude završena saradnja s Hagom ne može da očekuje nikakav odgovor od EU niti mogućnost za odmrzavanje SSP-a, što je jedan od uslova za postajanje kandidata za članstvo u EU.
Prema Pajevićevim rečima, najave ministra Jeremića su projekcija najboljeg scenarija.
– Kada bi ovih dana bio uhapšen Ratko Mladić i kada bi saradnja sa Hagom bila zadovoljavajuća, onda bi SSP bio odmrznut i mogli bismo da razgovaramo o tome da postanemo zemlja kandidat, a naročito o tome kada će biti otvoreni pregovori. To što zemlja postaje kandidat ne znači mnogo. Nama je potreban datum za počinjanje pregovora o pristupanju što je završna, najvažnija i najteža faza – objašnjava Pajević.
Na pitanje Danasa zašto evropski zvaničnici ne ukazuju srpskim političarima i javnosti da su njihova obećanja u ovom trenutku nerealna, sagovornik Danasa kaže da evropski zvaničnici to govore, ali na fini način i da nemaju potrebe da to ističu jer su postavili kriterijume koji moraju biti ispunjeni.
Pajević ističe da se svi poslovi u procesu evropske integracije odnose na ispunjavanje „domaćih zadataka“ a ne na diplomatsko lobiranje.
– Pridruživanje EU nije spoljnopolitički zadatak, nije pitanje uspešnog ili neuspešnog diplomatskog lobiranja nego mera onoga što je urađeno ili nije na planu promena i reformi u Srbiji. Diplomatsko lobiranje može da bude vrhunsko, ali ono neće postići željeni rezultat, jer nas EU meri onim merilima koja su ustanovljena za sve zemlje Zapadnog Balkana. To što srpski političari stalno nazivaju uslovljavanjem samo je insistiranje na ispunjavanju kriterijuma – objašnjava Pajević.
Osim potpune primene SSP-a, praksa je da uz aplikaciju zemlje koja je podnosi dostavi i Deklaraciju parlamenta, koju bi trebalo da potpišu sve ili skoro sve parlamentarne stranke kako bi se EU ukazalo da u Srbiji postoji politički konsenzus oko ulaska u EU. Pajevićsmatra da do tog konsenzusa sada može doći jer „je sada manje protivnika evropskih integracija nego ranije“.
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, za naš list kaže da Srbija mora da iskoristi mogućnost za sticanje status kandidata za članstvo imajući u vidu strategiju proširenja EU za 2009.
– Sada imamo tu mogućnost koju su pominjali i evropski zvaničnici, a ne možemo da je realizujemo ako u nekom trenutku ne apliciramo. Trudimo se da budemo u komunikaciji s evropskim zvaničnicima i da istovremeno radimo stvari kod kuće koje omogućavaju da taj zahtev bude pozitivno primenjen. Srbija čini sve da omogući takav korak. U tom smislu je odluka o početku jednostrane primene prelaznog trgovinskog sporazuma. Drugi napori su da čelnici EU imaju razumevanja za situaciju u kojoj je Srbija. Oni moraju da shvate da smo svesni činjenice da je sticanje statusa kandidata vezano za ispunjavanje ključnih reformskih uslova – objašnjava Delević.
Kada je reč o deklaraciji o konsenzusu, Delevićkaže da to nije preduslov, ali da je bolje da ona postoji.
PUT KA EU
* Prvi korak nakon potpisivanja SSP, jeste podnošenje zvaničnog zahteva za članstvo u EU, pozivajući se na član 49 Ugovora o osnivanju Evropske unije. Ovaj zahtev se odnosi Savetu ministara EU, tačnije predsedavajućem Saveta ministara. To znači da Vlada Srbije mora doneti zvaničnu odluku o podnošenju zahteva za prijem u članstvo Evropske unije.
* Sve države centralne i istočne Evrope su, uz zvanični zahtev za prijem u članstvo EU, podnosile i Deklaraciju parlamenta, koju bi potpisale sve ili skoro sve parlamentarne stranke, pokazujući na taj način izraz političkog konsenzusa, koji važi oko ovog strateškog pitanja.
* Sam trenutak podnošenja kandidature jeste stvar političke procene najboljeg momenta za taj potez. Za državu poput Srbije koja je među poslednjima potpisala SSP u regionu, najbolji trenutak je bio moment potpisivanja SSP, 29. aprila 2008, što slučaj Slovenije potvrđuje, ali je usled nedostatka političkog konsenzusa unutar Srbije, čak i po pitanju potpisivanja samog SSP, takav scenario bio potpuno isključen. U svakom slučaju, bez ovog prvog koraka, koji sama država mora da učini, nije moguće ući u naredne faze procesa pristupanja EU.
* Zahtev za prijem u članstvo se podnosi Savetu ministara, tj. ministru spoljnih poslova države koja u tom trenutku predsedava EU. Savet ministara ga potom prosleđuje Evropskom savetu na razmatranje i nalaže Evropskoj komisiji počinjanje procedure za prijem u članstvo, tj. da Komisija izradi i dostavi Srbiji tzv. Upitnik. U slučaju da Savet ministara smatra da je zahtev za članstvo preuranjen, neće dati ni pozitivan ni negativan odgovor, tj. jednostavno se do daljeg neće izjašnjavati po tom pitanju, niti će ga uputiti u dalju proceduru.
* Upitnik sadrži nekoliko hiljada pitanja (Hrvatska je dobila 4.650 pitanja), koja pokrivaju celokupno funkcionisanje jedne države, naravno, u oblastima koje su pokrivene nadležnostima same EU. Dobijanjem odgovora na ova pitanja Evropska komisija dobija potpunu sliku o stanju u državi, tj. napretku reformi, i o spremnosti njene administracije da uspešno vodi i zaključi pregovore o Sporazumu o pristupanju Evropskoj uniji.
* Odgovaranje na Upitnik traje oko šest do 12 meseci, a ponekada i duže, u zavisnosti od administrativnog kapaciteta državne uprave. Nakon dostavljanja odgovora i njihove analize u njenim službama, Evropska komisija izdaje Mišljenje (tzv. „Avis“) o spremnosti da se državi, koja se prijavljuje za članstvo, odobri status kandidata i upućuje odgovarajuću preporuku Evropskom savetu. Komisija istovremeno može, ali i ne mora, predložiti i datum zakazivanja početka pregovora o članstvu sa tom državom.
* Predlog Komisije, „Avis“ u svakom slučaju će biti pozitivan ili se Komisija uopšte neće izjasniti po tom pitanju. Evropski savet razmatra predlog „Avis“ i usvaja ga. U većini slučajeva, rok za dobijanje Mišljenja traje oko godinu dana, mada može da traje i duže od toga. Svoje Mišljenje i preporuku Evropska komisija upućuje Evropskom savetu, koji donosi konačnu odluku o odobravanju statusa kandidata za članstvo u EU.
Preuzeto iz Vodiča kroz pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, u izdanju Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC Fond
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
