Evropa očekuje da Rusija prihvati 10. decembar kao kraj pregovora

Evropska unija smatra da podnošenjem izveštaja Kontakt grupe Ujedinjenim nacijama 10. decembra prestaje mandat pregovaračkoj trojki i sledi nova faza rešavanja pitanja Kosova u kojoj je nužno da se u Pokrajinu hitno uputi misija EU.
Prethodno će se s najvećom pažnjom i „sasvim umerenim nadanjima“ sačekati nove runde pregovora Beograda i Prištine 5. novembra u Beču i 20. novembra u Briselu, iz kojih bi moglo da se očekuje neko, između srpske i albanske strane i „trojke“, usaglašeno viđenje budućeg statusa Kosova. To su agenciji Beta preneli izvori EU i međunarodne diplomate u Briselu, istakavši da „viđenje“ statusa mora obavezno da bude usaglašeno jer „trojka“ nema mandat da bilo šta samostalno uobliči kao suvisao predlog, već da posreduje. U tom bi kontekstu predstavnik EU u „trojki“ Volfgang Išinger mogao ukazati i na neke elemente u sporazumu dve Nemačke 1972.

AFP: Rusi će možda zatražiti još vremena za pregovore

Brisel – Pet nedelja pre isteka roka za pregovore o Kosovu, Amerikanci i Evropljani bi mogli da još jednom odlože odluku o budućem statusu Kosova kako bi izbegli sukob s Moskvom. Dok su pregovori Rusije i Zapada, kako se čini, donekle napredovali o drugom spornom pitanju – američkom protivraketnom štitu, to nije slučaj s Kosovom, kao što su to pokazale i nimalo lake razmene mišljenja s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na samitu EU i Rusije 26. oktobra u Portugaliji, rekao je evropski diplomata. Iako posrednička trojka Kontakt grupe stalno podseća da će se pregovori završiti kako je predviđeno 10. decembra, „to ne znači da Rusi neće tražiti još vremena“, rekao je evropski diplomata blizak pregovorima. Rusi već nekoliko nedelja brane rešenje koje bi omogućilo da se odloži odvajanje Kosova, rekao je evropski diplomata. To rešenje, prema njegovim rečima, predviđa formiranje „unije“ Srbije i Kosova po modelu nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, dok se bude čekalo na referendum koji bi bio organizovan na Kosovu kroz nekoliko godina. Beta-AFP

Išinger je ambasadorima u Političkobezbednosnom komitetu EU rekao da će biti uloženi svi napori da se dođe do kompromisnog rešenja, koje zahteva i bitne ustupke dveju strana. Ali, naveli su evropski i diplomatski izvori u Briselu, razmišlja se i o drugim modelima, poput položaja Tajvana i sličnih rešenja u svetu, imajući u vidu i dosad uobličenih 14 tačaka koje je „trojka“ podnela Beogradu i Prištini. Ako bi nove runde pregovora 5. i 20. novembra ukazale da ima dovoljno elemenata koji mogu da vode usaglašenom predlogu, onda bi „trojka“ sazvala završni susret koji bi trebalo da traje više dana. Tada bi se uložili krajnji napori sa ciljem da izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN sadrži bar obrise mogućeg rešenja za status Kosova.
Izvori u Savetu ministara EU rekli su Beti da su čelnici Unije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, na nedavnom susretu na vrhu u Portugalu, preneli „čvrst stav“ da pregovori pod posredstvom „trojke“ prestaju 10. decembra. Putinu je predočeno i da EU odlučno smera da što brže na Kosovo uputi svoju misiju, zato što se očekuje da Unmik bude povučen s Kosova. Misija EU je u ubrzanoj fazi završnih priprema i mogla bi u potpunosti biti razmeštena u roku od devedesetak dana.
Obrazloženje Brisela je bilo i da bi se svakako morao popuniti vakuum bezbednosti i stabilnosti, bilo da se nastave napori za neko već viđeno rešenje statusa, ili, što bi donelo mnogo ozbiljnije izazove, da nastane neizvesnost kuda ceo proces ide, odnosno da kosovski Albanci posegnu za nekim „jednostranim koracima“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i visoki predstavnik Havijer Solana ruskom predsedniku Putinu izneli su stav da posle izveštaja Kontakt grupe 10. decembra o budućem okviru i mehanizmu rešavanja kosovskog statusa, može uslediti rasprava u Savetu bezbednosti UN, iako je svima jasno da u toj potonjoj fazi zbivanja oko Kosova nastaje jedno vreme neizvesnosti. Posebno zato što se i dalje ne isključuje mogućnost da kosovski Albanci posegnu za onim od čega ih snažno odvraća EU, ali ne jasno i SAD, a to je jednostrano proglašenje nezavisnosti koju bi onda priznao Vašington, pojedine članice EU i, kako se procenjuje, neke islamske zemlje.
To je za EU i dalje „najcrnji scenario“ jer bi značio da više zemalja Unije iz važnih unutrašnjopolitičkih i geopolitičkih razloga ne mogu prihvatiti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. A neke članice EU na balkanskom prostoru smatraju da bi nezavisnost Kosova neminovno vodila stvaranju „velike Albanije“ što bi za posledicu imalo velike potrese za bezbednost i stabilnost regiona. Za odlazak misije EU na Kosovo bi, kako su čelnici EU objasnili i Putinu, bilo dovoljno da generalni sekretar UN Ban Ki-Mun saopšti da Unmiku prestaje mandat i pozove EU da zameni misiju UN. Međunarodni pravni osnov za misiju EU na Kosovu bi bili elementi koji se mogu naći u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Evropska unija očekuje da Rusija prihvati činjenicu da će pregovori uz posredovanje trojke Kontakt grupe o Kosovu prestati 10. decembra kad će biti upućen izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, jer tada prestaje mandat koji je „trojki“ dao Savet bezbednosti UN. To su agenciji Beta preneli izvori EU u Briselu, koji su podvukli da je pitanje statusa Kosova od ključne važnosti za sveukupne odnose EU i Rusije, a posebno za saradnju u rešavanju najvažnijih svetskih problema. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i visoki predstavnik EU Havijer Solana su to stavili do znanja i šefu ruske države Vladimiru Putinu, na ovih dana održanom sastanku na vrhu EU-Rusija, u Portugaliji. Ruski predsednik Putin evropskim sagovornicima, međutim, predočio je da je „nužno imati više strpljenja“ i da Moskva ne shvata i ne vidi nikakve razloge da se sadašnji pregovori pod okriljem „trojke“ obavezno obustave 10. decembra, pogotovo ako bude vidljivo da postoje izgledi za nagodbu i rešenje.
Solana je, u posebnom susretu s Putinom, podvukao da bi najbolje ipak bilo rešenje u sklopu Saveta bezbednosti UN. Putin je, prema izvorima koji su učestvovali na samitu EU-Rusija, naveo i da za Moskvu Rezolucija 1244 ne može biti okvir za upućivanje misije EU na Kosovo i potpuno je osporio stav predsednika Evropske komisije Baroza da je Kosovo „svojevrstan slučaj“ i da se ne može uzimati kao primer za druge sporne situacije u svetu.
Ruski predsednik je ukazao i na to da se i sporne teritorije Abhazije i Južne Osetije, u tom slučaju, mogu u još većoj meri smatrati „svojevrsnim slučajevima“, jer već petnaestak godina imaju činjeničku samostalnost, institucije vlasti i sopstvenu ekonomiju, ali i vojne snage, što Kosovo nema, tako da bi imale više prava da se otcepe od Gruzije.
Iz Putinovog izlaganja je proizlazilo da bi Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ako bi SAD i druge zemlje priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što Moskva vidi kao najteže kršenje međunarodnog prava i svetskog poretka u okviru UN. Ruski predsednik je ukazao i na činjenicu da Rezolucija 1244 SBUN, na koju bi EU htela da se pozove za upućivanje svoje misije na Kosovo, jasno govori da rešenje za Kosovo mora da se nađe u podudarnosti sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Srbije. Putin je ponovo skrenuo pažnju na činjenicu da su odredbe Rezolucije 1244 „selektivno“ primenjivane samo u onom delu koji ide u prilog autonomiji Kosova, ali ne i tamo gde bi trebalo da se potvrdi suverenitet Srbije.