Uprkos krizi zemlje Evropske unije, a naročito Holandija, održale su reč. U decembru su se obavezale da će u junu biti razmotreno pitanje početka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da će taj, veoma bitan proces početi ukoliko izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca bude pozitivan. Proces ratifikacije je važan jer na taj način Srbija postaje pridružena članica EU.
U svim parlamentima u Uniji biće usvojeni zakon i ugovor koji uređuje trgovinske i druge odnose između tih zemalja i Srbije. To je značajni element u povećanju atraktivnosti Srbije za investitore tih zemalja, jer ratifikacija SSP u zemljama EU šalje signal da smo pogodno mesto za ulaganje, kaže u razgovoru za Danas Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.
On je juče bio u Luksemburgu, gde su se sastali ministri spoljnih poslova zemalja članica Unije na svom redovnom mesečnom sastanku, gde su doneli odluku da u parlamentima 27 država počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
– Veoma bitan element sastanka šefova diplomatija zemalja EU juče u Lukemburgu je bio i taj što je Savet ministara usvojio i formalne zaključke o kandidaturi Srbije. U njima je navedeno da Savet prima k znanju srpsku kandidaturu, što je važno, jer time akt predaje kandidature više nije jednostran, već su ga prepoznale sve zemaje EU. Savet je odlučio i da će se tom pitanju pažnja posvetiti na nekom od sledećih sastanaka, ističe u razgovoru za Danas Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.
Da li se neka zemlja protivila ovakvoj odluci?
– Ne. Postignut je konsenzus svih zemalja članica oko ovih zaključaka. I to jasno pokazuje da je srpska kandidatura zvanično registrovana i da ne stoji u nekoj fijoci.
Koliko će proces ratifikacije trajati i od čega to zavisi?
– Proces ratifikacije će potrajati između jedne i dve godine. To zavisi od aktivnosti parlamenata zemalja članica. Znamo, na rpimer, da će Holandski parlamet biti brz, jer su oni to sami rekli. Politička odluka je doneta i očekujem da će ratifikacija u zemljama EU ići brzo. Veoma je bilo bitno što je odluka doneta i da će ratifikacija početi, jer je to za jedan broj zemalja bio prethodni korak za razmatranje kandidature. Drugim rečima, svaki put je dosad bilo nužno da se prvo pokrene ratifikacija, da bi se kandidatura neke zemlje razmatrala.
Kada bi ministri mogli da razgovaraju o srpskoj kandidaturi i da donesu odluku o njenom prosleđivanju Evropskoj komisiji?
– Što ranije to bolje. Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini je danas govorio o julu. Sigurno je da bi jesen bila pogodna, jer bi Srbija tada mogla da iskaže svoj administrativni kapacitet i veoma brzo „prođe“ put od zelenog svetla Evropskoj komisiji, do formalnog dobijanja statusa kandidata za člana EU. Naš cilj je da postanemo zemlja kandidat do sredine sledeće godine.
Šta će se od danas do jeseni promeniti ili dogoditi da bi na osnovu toga ministri odlučili da proslede kandidaturu Srbije?
– Činjenica da se razdvaja početak ratifikacije SSP i prosleđivanje kandidature Komisiji nije ništa specifično. Srbija bi bila izuzetak da su se ta dva koraka dogodila u istom momentu. Nastavićemo da radimo i ispunjavamo svoje obaveze. Ovih dana ću u zvaničnicima EK pokazati rezultate velikog posla koji je srpska administracija učinila odgovarajući na pitanja iz upitnika koje su dobile zemlje iz našeg okruženja. To neće biti nikakav zvanični čin, niti pritisak na evropske partnere, nego samo dokaz da smo posvećeni ovom poslu i da ne oklevamo da krenemo dalje.
Da li je u pravu ministar spoljnih poslova Mađarske Janoš Martonji kada za Danas kaže da pojedine zemlje EU čekaju mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova kako bi donele odluku o srpskoj kandidaturi?
– Nijedna zemlja nam nije zvanično saopštila takav stav. Ukoliko bi to bila politika neke zemlje, onda to ne bi bila ispravna politika. Prvo, zato što bi se time vezala dva odvojena procesa i zato što ta zemlja ne bi prepoznala da politika koju vodi Srbija ima za cilj stabilizaciju regiona i obezbeđivanje istinskih osnova da svi građani Zapadnog Balkana uđu u EU.
Mnoge zapadne diplomate i ambasadori sugerišu Srbiji da insistiranje na pitanjima vezanim za Kosovom nanosi štetu njenim evropskim integracijama, jer se takav nastup Srbije vidi kao „zabadanje prsta“ u oko zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova.
– Srbija ne samo što ne pokušava da nekome zabije prst u oko, nego vodi politiku koja ima za cilj mir i stabilnost na Balkanu. Naš pristup koji je zasnovan na bazi prava i diplomatije suprotan je onima iz prošlosti. To je pristup koji bi cela međunarodna zajednica trebalo da pozdravi. Ne samo da niko ne treba da strepi od onoga što Srbija namerava da uradi oko Kosova, nego treba da podrži te napore, jer su oni upereni za mir i prosperitet na Balkanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.