Ukoliko Srbija zaista želi da uđe u Evropsku uniju moraće ozbiljno da se uhvati u koštac s korupcijom, jer o borbi protiv korupcije kao jednom od ključnih kriterijuma za članstvo u EU više se sa srpskim političarima neće pregovarati. Ako EU, nakon loših iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema koje ima s Hrvatskom, ne bude uverena da u Srbiji postoji politička volja, ali i da se povlače konkretni potezi u suzbijanju korupcije, put Srbije u Evropu nezamislivo će se produžiti. Međutim, ja se još uvek nadam da su promene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije više rezultat trenutnih interesa poslanika, a ne toliko dokaz izgubljene političke volje. Takvih ili sličnih grešaka, ipak, više ne sme biti – ističe u razgovoru za Danas Drago Kos, predsednik Grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO).


Srpski političari tvrde da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno za opstanak duplih funkcija, dobili saglasnost iz Evrope. Da li je to tačno?

– Ne mogu da zamislim da bi bilo ko u Evropi, bilo u Europskoj komisiji ili u Savetu Evrope, uopšte i pomislio na to da se unapred složi ili ne složi s rešenjima koja su predmet unutrašnje politike jedne zemlje, a pogotovu na polju borbe protiv korupcije. Toga nema, koliko ja znam. A to može veoma lako da se proveri – neka vam daju ime osobe koja se s tim složila ili dokumenat iz kojeg to proizlazi.

Da li su zbivanja oko duplih funkcija dokaz da u Srbiji nema istinske borbe protiv korupcije?

– Da, jer bez prave političke volje nema istinskog obračuna s korupcijom. Žalosno je da se to ponovo i ponovo potvrđuje u različitim zemljama i u različitim oblicima. Još se nadam da generalno aktivnosti na polju borbe protiv korupcije u Srbiji od sada neće ići u povratnom smeru i da su pomenute promene Zakona o Agenciji samo nesretan slučaj. Taj „slučaj“ dosta toga govori, ali, ipak, treba biti optimista.

Može li Srbija zaista biti kažnjena povratkom šengenskih viza i zastojem na evropskom putu zbog izvršenih izmena Zakona?

– Ne znam u kojoj meri je borba protiv korupcije bila uslov za ukidanje viznog režima, ali svakako da teško mogu da zamislim da bi samo zbog promena tog zakona moglo doći do povratka viznog režima EU. Ali, ako se ubuduće dogodi još nešto slično pomenutim promenama Zakona o Agenciji, pogotovo ako Evropa stekne utisak da Srbija generalno nije spremna da se razračunava s korupcijom, onda bi zaista mogle da se pojave mnoge prepreke na njenom putu ka EU.

Da li bi se spornim izmenama Zakona mogla zakočiti borba protiv korupcije u Srbiji?

– Činjenica je da će sada Agenciji biti mnogo teže da ispunjava svoje zadatke. I to ne samo zbog duplih standarda, koji sad važe za srpske funkcionere, nego i zbog toga što su promene Zakona nanele veliku štetu uverenju ljudi da su srpski nosioci vlasti spremni da se bore protiv korupcije. Velika je razlika u preduzimanju konkretnih i praktičnih mera u okruženju gde ljudi veruju svojim političarima, i tamo gde tog uverenja nema. Političari moraju da shvate da oni predstavljaju model za ponašanje drugih građana. Kad građani poveruju da su političari spremni da se promene, do promena će doći i kod njih.

Očekujete li da će Ustavni sud Srbije izmene Zakona proglasiti neustavnim?

– To je u izričitoj nadležnosti Ustavnog suda Srbije i u to ne smem i ne želim da se mešam. Mogu samo da kažem da postoje veoma dobri argumenti za moguću žalbu pred Ustavnim sudom i da će odluka Suda biti veoma značajna za ceo Zapadni Balkan, pa i šire.

Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije, najavio je i žalbu međunarodnim organizacijama. Ukoliko ta žalba stigne do vas, kako će GREKO reagovati?

– GREKO radi u fazama, što znači da se konkretnim zemljama bavi tek kada dođu na red za procenu situacije. Do toga za Srbiju sigurno neće doći do 2011. godine, jer je ona bila predmet procene ovog proleća. Nadam se da do 2011. problem koji je izazvala promena Zakona o Agenciji više neće postojati.

U kojim oblastima je, po vašem mišljenju, najrazvijenija korupcija u Srbiji?

– U svim zemljama u regionu situacija je gotovo identična. Najviše je korupcije u odnosima javnih finansija i privatnih interesa, a pogotovu u sferi javnih nabavki ili velikih investicija u građevinarstvu i zdravstvu. Odmah uz to ide i korupcija u državnoj administraciji. To je specifičnost celog regiona i zato se otprilike i zna šta mora i može da se učini u tim oblastima. Korupcije je uvek bilo i uvek će je biti. Sve što može da se učini jeste da se njen obim smanji na najmanji mogući nivo, a za to su potrebne planska i dugogodišnja prevencija, koja će eliminisati razloge i uslove za korupciju. Tu je i odlučna zakonska represija, koja će počinioce najtežih korupcijskih radnji dovesti pred sud i kazniti.

Mora se znati ko finansira stranke

l U kojoj meri je nepoznanica o načinima finansiranja političkih partija izvor teških zloupotreba?

– To je u suštini jedan od najsigurnijih načina da do korupcije uopšte i dođe. Naime, ako se ne zna ko i kako finansira političke stranke, onda se ne znaju ni njegovi motivi, ne zna se kako će partija da mu se oduži i kakvi su bili uslovi za takvo finansiranje. Zbog toga je potpuna transparentnost finansiranja političkih partija i njihovih kandidata na izborima jedan od temeljnih preduslova uopšte i za nadu da će zemlja stvarno učiniti nešto u borbi protiv korupcije.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari