Zašto Evropljani ne žele Srbiju i Gruziju: Sagovornici Danasa o hladnim odgovorima u anketi EFCR

Postoji široko rasprostranjeno protivljenje ulasku Turske u EU i hladni odgovori na kandidature Albanije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, pokazuje anketa tink tank organizacije Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

Anketa je u zemljama Evropske unije sprovedena, kako se navodi u materijalu dostavljenom medijima, uoči sednice Evropskog saveta u decembru, koja može biti od istorijskog značaja za novu gepolitiku proširenja.

Evropljani su otvoreni prema pristupanju Ukrajine, uprkos ekonomskim i bezbednosnim rizicima zbog takvog poteza. Takođe postoji značajna podrška pridruživanju Moldavije i Crne Gore EU, navodi se.

Dimitrije Milić, politikolog, iz NVO Novi treći svet, kaže da skepticizam o pristupanju Srbije i Gruzije Uniji zavisi od najmanje tri faktora.

Prvi faktor je, po njemu, strah od toga da bi ove države mogle biti slične Mađarskoj u pogledu neslaganja spoljne politike, bezbednosne politike sa drugim zemljama Evropske unije.

„Drugi faktor, mada se tiče Srbije, je slika o srpskoj politici prema regionu 90-tih godina. Ta reprezentacija Srbije je i dalje promanentna u zemljama Unije i mogla je u velikoj meri doprineti ovakvom odzivu na anketu. Treći faktor je sklapanje i održavanje partnerstva sa zemljama-rivalima Evropske unije poput Kine i Rusije. Neminovno je postojanje straha od ruskog uticaja u okviru zemalja EU“, ukazuje Milić.

Mariju Stojanović, novinarku Demostata, takav rezultat ne iznenađuje. „Srbiju mnogi građani EU i dalje vide kao nekoga „ko izaziva nevolje“, što je umnogome posledica negativnog nasleđa 1990-ih, a tu je i nerešen problem Kosova, zbog kojeg naša država i dalje nije poželjna za prijem u Uniju“, navodi naša sagovornica.

„Na negativnu reputaciju Srbije utiče i podatak da je vlast odbila više puta ponovljene zahteve EU o uvođenju sankcija Rusiji. Kada je reč o Gruziji, radi se o zemlji koja se uglavnom doživljava kao nestabilno područje postsovjetskog konflikta“, ističe Stojanović.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, detaljno je za Danas analizirao ovaj nalaz o raspoloženju Evropljana prema kandidatima za članstvo.

„Stav građana EU prema ulasku Srbije i Gruzije oblikovan je različitim faktorima. Ekonomski strahovi mogu proizaći iz zabrinutosti zbog dodatnih pritisaka na ekonomiju i socijalne sisteme unutar EU nakon proširenja. Pitanja vladavine prava u potencijalnim pristupnicama mogu izazvati skepsu u vezi s usklađivanjem s evropskim normama imajući u vidu da je Srbija deset godina zemlja kandidat koja ne želi da se reformiše ili nema kapaciteta dok je Gruziji bilo toliko potrebno da formalno podnese zahtev za članstvo prošle godine. Geopolitički aspekti takođe igraju značajnu ulogu, posebno u odnosu na Rusiju“, naglađava Beširi.

Ulazak Srbije i Gruzije u EU može se percipirati kao geopolitički izazov, jer se o Srbiji govori unutar EU još od aneksije Krima kao ruskom trojanskom konju dok delovi crkve i politike u Gruziji i dalje maštaju o Sovjetskom Savezu, dodaje on.

Kako se ove zemlje suočavaju s separatističkim iskustvima, građani EU mogu imati dodatne strahove od uvoženja novih nestabilnosti, zaključuje Beširi.

„Strahovi od konflikata, kako unutar pristupnica tako i izvan EU, utiču na stavove građana koji nužno ne moraju da znaju gde se ove dve države nalaze, ali negativna slika u medijima i češće pominjanje kao izvora problema, a ne rešenja prevagnuju u hladnom stavu o članstvu. Drugim rečima, ako ne delite vrednosti EU, nemate želju da se reformišete i možda biste radili protiv interesa EU jednog dana, možda bi bilo bolje i da ne budete članica?“, pita naš sagovornik.

„U vremenu ruske agresije u Ukrajini gde gotovo svaka opština u EU ima istaknutu ukrajinsku zastavu, gde je solidarnost prema Ukrajincima najviša na svetu, nema mnogo razumevanja za ratno profiterstvo, slikanje s osmesima s Putinom u Kini niti za pro ruske komentare koje dolaze od strane vlasti zemlje koja pretenduje na punopravno članstvo“, navodi direktor Insituta za evropske poslove.

„Istorijski kontekst i iskustva s prethodnim proširenjima, poput onih s istočnom Evropom, mogu doprineti oprezu građana EU. Takođe, medijski narativi mogu oblikovati percepciju, često naglašavajući izazove i nedostatke potencijalnih članica. Iako su Rumunija, Bugarska i Mađarska daleko naprednije od Srbije, spore reforme, korupcija i dovođenje u pitanje osnove vrednosti EU kao što su vladavina prava i ljudska prava u pitanju, izaziva bojazan da se još neki takav nereformisan politički sistem pripoji u trenutnoj konstelaciji jednoglasnog odlučivanja. Negativni primeri Irske, Kipra, ali i Španije govore o važnosti definisane granice pre članstva, što Srbija s Kosovom i Gruzija s Abhazijom i Severnom Osetijom moraju da reše“, navodi Beširi.

„Ukupno gledano, analiza stavova prema proširenju zahteva sagledavanje šire slike ekonomskih, političkih, i geopolitičkih dinamika, uz osvrtanje na istorijski konteksti i međunarodnim odnosima, posebno u vezi s Rusijom. Ipak, na stavove utiču mediji i medijski naslovi pa više pozitivnih i pro EU politika u Srbiji i Gruziji, značilo bi i veću podršku. Ta podrška će izostati doklegod oligarsi direktno utiču na odluke vlade u Gruziji, dok predsednik Vučić zabranjuje evropski prajd i dok se politika ne otrgne kontrole svih delova vlasti dok istovremeno šuruje s mafijom beležeći enormnu korupciju. Mora drugačije i onda će vremenom to pratiti i stav građana EU“, zaključuje Naim Leo Beširi.

Autori su polaznici Danasove škole novinarstva. 

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.