Evropska komisija prestavlja godišnji izveštaj o Srbiji

Kako je početkom ovog meseca pisao briselski Politiko, prema rečima njihovih izvora iz Evropske komisije, kabinet komesara za proširenje Olivera Varheljija je pokušao da ublaži negativne ocene vladavine prava u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, uprkos tome što se Srbija loše kotira prema indeksima različitih međunarodnih izveštaja.

Politiko je tada naveo da, ukoliko ocene Evropske komisije o stanju u Srbiji budu ublažene, to ne bi bio prvi put da kabinet komesara pokušava da zaobiđe stručno mišljenje o Srbiji.

U junu ove godine, generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i proširenje, koji predvodi Varhelji, takođe je imao kritike na kritički nacrt izvešaja Evropskog revizorskog suda o Srbiji. Direktorat je u komentarima, kako je preneo bečki Standard, doveo u pitanje izbor određenih stručnjaka koji su ocenjivali stanje u Srbiji i predložio brisanje nekih kritičkih komentara.

Početkom oktobra, Dirk Lorenc, šef političkog sektora Delegacije Evropske unije u Srbiji, koja aktivno učestvuje u kreiranju izveštaja Evropske komisije, izjavio je na konferenciji u organizaciji Centra savremene politike da je Srbija pokazala posvećenost u pogledu reformi.

“Verujemo da je Srbija pokazala posvećenost u pogledu brojnih oblasti u poslednjih nekoliko meseci, uključujući nacrt ustavnih amandmana sa ciljem povećanja nezavisnosti sudstva i adresiranjem preporuka GREKO-a za sprečavanja korupcije. Ono što je podjednako važno jeste da se ovi napori zadrže i da daju konkretne rezultate”, rekao je Lorenc tom prilikom.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, kaže za EWB da očekuje da će Izveštaj Evropske komisije predstaviti stanje u Srbiji u što je moguće pozitivnijem svetlu.

“Poslednje izjave iz Komisije o velikom napretku Srbije od 2020. godine govore u tom pravcu. Komisija će tražiti sve pomake kako bi potkrepila zaključak da EU treba da otvori makar jedan klaster sa Srbijom u decembru. Zbog toga će se izveštaj pisati do poslednjeg dana pred objavljivanje, budući da i Komisija zna da države članice ne dele sa njom takvo stanovište”, naglasio je Međak.

Prema njegovim rečima izbori 2022. godine će tek pokazati da li je nešto učinjeno u pravom smeru, kada je bar sloboda izbora u pitanju ili je sve ostalo na papiru i u Izveštaju Evropske komisije.

Jovana Spremo, koordinatorka Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 i savetnica Odbora pravnika za ljudska prava (YUCOM) za evropske integracije, za EWB ocenjuje da će se Evropska komisija zadovoljiti i najmanjim reformskim koracima koje je Srbije preduzela tokom ovog izveštajnog perioda.

“To smo mogli da vidimo i u prethodnim izveštajima gde se tražila makar jedan dobra stvar kako bi se predstavilo da nekakav napredak postoji, u moru svega onoga u čemu ne napredujemo”, izjavila je Spremo.

Vladimir Međak kaže da Srbija jeste uradila nekoliko stvari u prethodnom periodu, ali da se pre može reći da se radi o “hvatanju priključaka” za zaostalim obavezama.

“Srbija jeste uradila nekoliko stvari od 2020. godine, pre svega sa usvajanjem četiri pregovaračke pozicije i ispunjavanjem merila za otvaranje nekoliko poglavlja. Problem je što je to zapravo ispunjavanje obaveza koje se provlače još od 2015, 2016, a neke čak i od 2009. godine. Tako da tu možemo pre svega reći da se radi o ‘hvatanju priključka’ za zaostalim obavezama”, izjavio je Međak.

On ipak navodi da suštinskog napretka nema u onim ključnim oblastima, kao i da će to države članice uzimati u obzir prilikom odluke o daljem napretku procesa pristupanja.

“Na lestvicama ključnih svetskih kuća koje prate stanje demokratije u Srbiji u svetu poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Transparensija, Srbija je u najboljem slučaju ove godine zabeležila zaustavljanje daljeg pada koji traje već godinama. Napretka tu nema pogotovo kada se uporedi sa stanjem iz 2014. godine kada smo otvorili pregovore. Države članice će sve to uzimati u obzir prilikom svoje ocene da li je ostvaren napredak dovoljan da Srbija napreduje u procesu pristupanja EU”, navodi Međak. Odluku o otvaranju klastera u pregovoru sa Srbijom doneće države članice EU, a prva naredna prilika za tu odluku je u decembru, prenosi EWB.