Evropska komisija: U dijalogu Beograd-Priština razgovor o svim otvorenim pitanjima

Portparolka u EK Nabila Masrali je saopštila da su „sva pitanja u dijalogu od ključnog značaja za ukupnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“.

Zato će se, rekla je ona, razmatrati „sva otvorena pitanja, što se odnosi i na dnevni red današnjeg sastanka“, utvrđen prošle nedelje.

Masrali je time odgovorila na pitanje novinara o „metodologiji dijaloga“ i o tome da li će se najpre razgovarati o pojedinačnim pitanjima i postići dogovor o svakom od njih, ili je cilj da se na kraju razmatranja svih tema postigne celovit sporazum.

Portparolka je potvrdila da će se, uz posredovanje EU, popodne u Briselu sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti.

Domaćini sastanka zakazanog za 16 časova su šef evropske diplomatije Žozep Borel i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i za pitanja Zapadnog Balkana.

Predsednik Srbije je juče rekao da će dve glavne teme današnjeg sastanka biti nestale i raseljene osobe i unapređenje ekonomske saradnje.

Visoki predstavnik EU, Borel je u ponedeljak podneo izveštaj šefovima diplomatija zemalja EU o pripremi i temama današnje runde dijaloga koju je ocenio kao veoma povoljan obrt posle dugog zastoja, dodavši da su „dve strane ispoljile predusretljive stavove“.

Diplomatski izvori EU u Briselu su uoči današnje runde dijaloga ocenili da su naročito Berlin i Pariz snažno podstakli Beograd i Prištinu na obnovu pregovora „malim koracima ka normalizaciji odnosa“, uz sprovođenje ranije dogovorenog, kao što je Briselski sporazum.

Ali, primetili su da kosovski Albanci ništa temeljito neće prihvatiti pre američkih izbora i bez pristanka i podrške Vašingtona, kao i da „uostalom svi čekaju na ishod novembarskih predsedničkih izbora u Americi“.

Mediji u EU uzdržano gledaju na izglede za uspeh obnovljenog dijaloga. Francuski list „Mond“ je napisao da je „ključni argument Evropljana jednostavan – normalizacija odnosa Beograda i Pritine je preduslov za svaki napredak na putu ka EU“.

Pozivajući se na izvore iz Jelisejske palate, taj list piše da „uzajamno priznavanje može uslediti tek na kraju puta sačinjenog od malih koraka koji uključuju trgovinu, sudbinu nestalih tokom ratnih sukoba i poštovanje pravoslavne baštine na Kosovu“.

Nemački portal „Dojče vele“ u osvrtu na prethodni video-samit čelnika Nemačke, Francuske, EU i Beograda i Kosova primećuje da „niko ne može očekivati neki skori zaokret, ali prvi politički rezultat je očigledan“ – nastavak pregovora.

„Prvi istinski napredak bi bila potpuna primena Briselskog sporazuma iz 2013. i 2015“, smatra „Dojče vele“.

Evropski diplomatski izvori ocenjuju međutim da se suštinski ništa novo ne događa oko Zapadnog Balkana, a da postoji želja i obećanje da će se EU više otvoriti za region.

Čekaju se, objasnili su, jesen, „nova metodologija“ pregovora o prijemu u EU, paket ekonomske i finansijske pomoći EU regionu, i ukazuju da postoji još mnogo surevnjivosti u nekim političkim krugovima i postoji i stanovnište u EU o tome koliko je uputno otvaranje za nove članice kad je i sama Unija u velikim teškoćama i previranju.