Evropska komisija u maju raspravlja o Srbiji

– Ne želimo da pitanje odnosa Srbije prema svojim građanima – pripadnicima nacionalnih manjina budu deo pregovaračkog procesa, jer se u bilateralnim razgovorima to može rešiti, rekla je Miščević i napomenula da je „možda sreća, možda zla kob“ što ima mnogo suseda članica EU.

Miščević je istakla da EU nije ta koja kreira standarde, pravo, pravna pravila, nema dokumenata koja se posebno bave pravima nacionalnih manjina, ali pravnu zaštitu crpi i pozajmljuje od Saveta Evrope.

Naš zadatak je bio da kroz Akcioni plan, ne da kreiramo manjinsku politiku Srbiju, već da kroz set konkretnih mera i rokova odgovorimo na preporuke oko manjkavosti u izveštaju, navela je Miščević.

Akcioni plan nije bio merilo za otvaranje poglavlja, ali je bio važan za susedne države koje su članice EU da vide kako ćemo na sve izazove odgovoriti u Akcionom planu, dodala je ona.

Miščević je rekla da je Srbija u fazi prvog izveštaja za spovođenje akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i da će u maju o tome biti obaveštene članice EU.

Videli smo visoke procente ostvarivanja mera iz akcionih planova, rekla je Miščević i istakla da je u ovom Akcionom planu 67 mera potpuno realizovano, a 18 je delimično.

Udžbenici i obrazovanje na manjinskim jezicima nisu problem, ali veliko pitanje je informisanje na jezicima nacionalnih manjina, što je posledica izmene zakonodavnog osnova, odnosano privatizacije medija, uz primenu novog metoda finansiranja medija, ukazala je Miščević.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović izneo je očekivanje da će se uskoro u skupštinskoj proceduri naći izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i zakon o ostvarivanju plana i sloboda nacionalnih manjina, kako je to predviđeno Akcionim planom.

Akcioni plan je dobar okvir za preduzimanje aktivnosti u cilju poboljšanja položaja nacionalnih manjina, ocenio je Omerović, ali je napomenuo da položaj zavisi i od ekonomske situacije u zemlji.

Ne leži problem ili diskriminacija u tome što su oni možda manjina u određenoj sredini, već u problemu zapošlajavanja celokupnog stanovništva, istakao je on.

Akcioni plan predviđa i niz mera u cilju ekonomskog oporavka nerazvijenih oblasti u kojima žive pripadnici manjina, dodao je Omerović.

Omerović je ukazao da se često govori da su manjine mostovi između naroda, ali proteklih meseci se pripadnici manjina često koriste kao moneta za potkusurivanje.

Svakodnevno se govori jezikom prošlosti, podižu se tenzije i postala je praksa da se u danima obeležavanja događaja iz prošlosti javljaju „dežurne patriote“ da pokažu svu mržnju prema drugima, podsetio je on.

Veliča se rehabilitacija ustaštva, četništva, podižu se spomenici saradnicima okupatora, svedoci smo da se prizivaju ratovi, a kada pogledate naslovnice pojedinih novina imate utisak da je mobilizacija u toku, upozorio je Omerović.

Predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne zajednice Slaven Bačić rekao je da nacionalni saveti podržavaju evropske integracije Srbije i Akcioni plan o položaju prava nacionalnih manjina.

Ukoliko se ne učini dovoljno napora da se položaj nacionalnih manjina poboljša, smatra Bačić, stvaramo grupu nezadovoljnih naroda.

Akcioni plan je usvojila Vlada Srbije u martu 2016. godine. Sada imamo dva izveštaja, ali oni nisu usvojeni. Pojavljuje se kao problem u usvajanju plana zbog insistiranja vlasti da ih mora usvojiti republički Savet za nacionalne manjine, rekao je on.

Insistiranje na usvajanju na sednici Saveta za nacionalne manjine je ogroman demokratski deficit, rekao je Bačić koji traži da taj izveštaj usvoji Vlada Srbije.

Predstavnik Fondacije Konrad Aenauer Norbert Bekman Dirkes ocenio je da je Srbija na dobrom putu evropskih integracija. Nema novih zahteva, prepreke su u detaljima.

Deluje da je proces pristupanja dugotrajan proces, ali siguran sam da nema nikakve sumnje da je proces evropskih integracija jedini put koji vodi miroljubivoj, bogatoj i zajedničkoj Evropi, rekao je Bekman Dirkes.

Manjinska politika Srbije me je iznenadila u pozitivnom smislu, manjine nisu diskriminisane po oceni međunarodnih organizacija, rekao je on i napomenuo da je od 32 nacionalne manjine koliko je registrovano 20 priznato u vidu saveta nacionalnih zajednica.

Tribinu su organizovale Fondacija Konrad Adenauer i Centar savremene politike.