Kada će se „otkočiti“ evropske integracije Srbije i da li su uopšte i dalje aktuelne?

Time je dala opoziciji razlog i argumente da oštro kritikuju kako njen rad tako i zalaganje Vlade, načelno, na putu koji je i dalje, bar deklarativno, prioritet i spoljne i unutrašnje državne politike.

Navedena tek trećina ispunjenih ciljeva odnosi se na usvajanje predviđenih podzakonskih i zakonskih akata, za sva poglavlja u procesu pristupanja, a svako nadležno ministarstvo, naznačimo, najavilo je šta će uraditi u tačno određenom vremenskom periodu. Problem se ispostavlja kad, kolokvijalno rečeno – sam odrediš cilj i ne uradiš šta je potrebno.

Stoga je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Robert Kozma, pitao Tanju Miščević, koja je i profesorka na Fakultetu političkih nauka, kako se ona odnosi prema studentima koji „izlaze“ na ispit sa znanjem jedne trećine gradiva.

Na to mu je Miščević odgovorila da je jasno da se na ispit ne izlazi sa samo jednom trećinom znanja gradiva i da je to jedan od razloga zbog kojeg Srbija ni ne očekuje i ne zahteva otvaranje novog klastera odnosno poglavlja u procesu evropskih integracija.

“I dok Srbija ne može da se nada čak ni otvaranju novih poglavlja…”

Procenat usaglašenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije na niskom je nivou već duže vreme. Nažalost, to je postao trend koji ne iznenađuje s obzirom na to da je zemlja u stalnim izbornim procesima, a Narodna Skupština potpuno marginalizovana i neaktivna – komentariše za Danas Sofija Popović, novinarka EWB.

To nije povoljna atmosfera za proces evropskih integracija, napominje.

– Iako su prošle godine iz resornog ministarstva obećali da je prioritet povećanje usaglašenosti, što bi se postiglo izradom elektronskog sistema koji bi omogućio povezivanje svih podatke o zakonodavnim aktivnostima nadležnih institucija, to se očigledno još uvek nije dogodilo. To što je usvojeno samo 29 odsto planiranih akata pokazuje kakva je zaista volja da se zemlja približi evropskim standardima jer to zavisi samo od nas. To govori o tome kolika posvećenost institucija koje su odgovorne za usvajanje propisa, a ne od nekih velikih političkih ili geopolitičkih pitanja, koja predstavljaju izgovor vlasti za nedostatak napretka na putu ka EU – smatra sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, Srbija jeste zaglavljena u procesu evropskih integracija, a glavni razlog za to leži u činjenici da nema dovoljno napretka u ključnim oblastima koje se tiču vladavine prava i političkih kriterijuma.

– Ne samo da nema napretka, već vlasti konstantno traže načine da izbegavaju čak i one promene koje su evropske institucije pozdravile. Primer za to je sve što se dešava u oblasti pravosuđa. EU je 2021. godine napravila napredak sa Srbijom upravo zbog sprovođenja reforme pravosuđa, a sada se izmenama pravosudnih zakona guraju rešenja koja nisu u skladu sa duhom reforme koja je trebalo da dovede do nezavisnosti pravosuđa – objašnjava dalje.

Slična stvar se dešava i u drugim oblastima, ističe, dodajući da sve to govori o jednoj simulaciji reformskog procesa, čega su svesni i u Evropskoj uniji.

– I dok Srbija ne može da se nada čak ni otvaranju novih poglavlja, neke zemlje regiona idu napred. U EU posle mnogo godina postoji volja, a to pokazuje slučaj Crne Gore, koja će ove godine početi da zatvara svoja prva pregovaračka poglavlja. Srbija nije ni blizu te faze – zaključuje Sofija Popović.

Još veća kritika rada Vlade, odnosno ministarke Tanje Miščević, na današnjem Odboru za evropske integracije, odnosila se na činjenicu da režim zadržava na granicama aktiviste za ljudska prava (Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava), kao i na hajku koja se sprovodi nad, rekli su pojedini poslanici, članicama i članovima Nacionalnog konventa, od strane režimskih medija i pojedinih državnih zvaničnika. To telo je oštro reagovalo i u izrazito kritičkom tonu reagovalo upravo na učestalo maltretiranje policije na granicama, kada je reč o onima koji se usuđuju da kritikuju režima Aleksandra Vučića.

„Civilno društvo nije i ne može biti državni neprijatelj“

Nacionalni konvent od samog svog osnivanja stoji jasno na poziciji da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i to smo demonstrirali sve ove godine preko insitucionalnih kanala u pregovaračkom procesu. Takođe verujemo, da je sada, zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti, istorijska šansa da se proces otkoči – kaže za Danas Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Ovaj relativno nizak stepen ostvarenih ciljeva aktivnosti Vlade na žalost, ne uliva nam poverenje da u okviru Vlade postoji konsenzus oko onoga što radi i govori Ministarstvo za Evropske integracije, dodaje.

– Kada sve saberemo i oduzmemo, mnogo je očiglednije da je cilj državne politike samo ostajanje na evropskom putu, kako je izneo premijer u svom ekspozeu, ne i članstvo u Evropskoj uniji – ističe Bojana Selaković.

Prema njenim rečima, pogoršanje uslova za rad civilnog društva i učešće pojedinih visokih predstavnika vlasti u hajkama na civilno društvo dodatna je ilustracija ovog zaključka.

– Nacionalni konvent je svojim otvorenim pismom predsedniku Vlade i predsednici Narodne skupštine iskazao jasnu zabrinutost zbog toga, pre svega u kontekstu daljeg napretka Srbije u evropskim integracijama, jer se neprepoznavanje aktivne uloge civilnog društva u državi koja želi da postane članica EU kosi sa fundamentalnim vrednosnim principima Evropske unije, bez čijeg ostvarivanja ne može biti ni napretka u ostalim poglavljima. Na taj način, obesmišljava se čak i ovaj ovakav procenat usaglašenosti u tehničkim kriterijumima, a time i svi napori državnih službenika koji su na tome radili – smatra naša sagovornica.

Proces evropskih integracija će se otkočiti kada se unutar Vlade i ostalih struktura vlasti prevaziđe bipolarnost po pitanju dalje budućnosti Srbije, ističe dalje, i napominje da „nikakvi drugi izgovori, u ovom trenutku više ne postoje“.

– EU će sve takve napore podržati, ali samo ako dobije jasnu i nedvosmislenu poruku o tome da civilno društvo nije ni politička opozicija ni državni neprijatelj – zaključuje Bojana Selaković.