Evropske integracije Srbije u 2024. godini: Više sreće drugi put

Vladavina prava, pre svega stanje pravosuđa i katastrofalna situacija na medijskoj sceni, predstavljala najveći kamen spoticanja u evropskoj integraciji Srbije, ne samo tokom 2024, nego i godinama unazad, kažu sagovornice Danasa komentarišući evropske integracije Srbije tokom 2024.

Ravnodušnost predsedbika Srbije, Aleksandar Vučića, koju tokom proteklih nedelja javno iskazuje govoreći da mu je svejedno hoće li organi EU doneti odluku o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, odražava odnos ove vlasti prema evropskim integracijama.

Time kao da šalje poruku javnosti koja još uvek veruje u mogućnost integracija da on, kao jedini koji može da pokrene neophodne procese, to ne želi da uradi. Zato ga i ne brine, i ide mu u prilog, što se zainteresovanost građana za EU iz godine u godinu smanjuje.

Ipak, Vučić nam je u ovoj godini saopštio još jednu ciljanu godinu, godinu sprenosti 2026. kada će, kako je rekao, Srbija ispuniti sve kriterijume koji od nje EU traži. Vrlo neverovatno, ali zainteresovana javnost je već navikla na ovakave njegove najave.

S druge strane, ni Unija nije preterano otvorena da nas primi, pa se, čini se na obostrano zadovoljstvo, pretvorila u bankomat iz kojeg Srbija, što zasluženo što nezasluženo povlači novac. EU je, verovatno, lakše da Srbiju, kao glavnog mogućeg pokretača destabilizacije regiona, na takav način ima uz sebe, svesna da Beograd blisko sarađuje sa Moskvom.

A tu je i ruda jadarit koju Nemačka ostatak EU, želi za sebe, a u Srbiji je ima.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže za Danas da iako smo ušlu 4. godinu za redom u kojoj Srbija nije napravila institucionalni pomak u pregovorima sa EU, godina koja je za nama konačno nam je pokazala gde Srbiju u odnosu na Evropsku uniju vide i oni koji je vode, a i evropski akteri.

– Ekspoze aktuelnog predsednika Vlade bio je prvi putokaz ka tome: strateški cilj Srbije je da ostane na evropskom putu, a svi potezi njegove vlade u mesecima koji su sledili, samo su potvrđivali ovu poziciju. U prevodu, koristićemo sve benefite države kandidata za članstvo u EU, ali nećemo praviti one odlučujuće i presudne korake koji će pokazati da želimo da postanemo punopravna članica EU – navodi ona.

Kako dodaje, to za civilno društvo nije ništa novo.

– Sa druge strane, iako su EU i svi akteri koji je predstavljaju na različitim nivoima, demonstrirali novi talas energije za proces proširenja, oni su zapravo pokazali da je za zadovoljavanje njihovih interesa, u datom geopolitičkom okruženju, za njih dovoljno upravo to da Srbija želi da ostane na evropskom putu, a ne da se reformisana spolja i iznutra priključi klubu punopravnih članica – ukazuje ona.

I pojašnjava da je za to delom zaslužna i kompleksna struktura odlučivanja u politici proširenja koja nam je jasno pokazala i razlike i sličnosti u odnosu prema Srbiji iz ugla evropskih parlamentaraca, Evropske komisije i država članica.

– Na svim ovim nivoima, ne postoji konsenzus oko procene kapaciteta Srbije da bude nagrađena u pregovaračkom procesu, ali su svi saglasni oko toga da Srbiji treba da bude mesto u Planu rasta za Zapadni Balkan, da može da povlači nova sredstva iz tog instrumenta na račun dokumenta koji se zove Reformska agenda, čija sadržina je daleko manje ambiciozna od onoga što joj se zameralo da nije uradila dok se vodila debata o otvaranju Klastera 3 – ističe.

Selaković veruje da će godina koja je pred nama još jasnije pokazati pozicije svih unutrašnjih i spoljašnjih aktera po pitanju dalje sudbine evropskih integracija.

– Promenu u toj dinamici mogu da donesu samo građani Srbije, čiji najmlađi i najperspektivniji deo, ovih nedelja protestuje na različite načine, tražeći od različitih institucija da rade onako i ono što je za jednu državu koja želi da postane članica EU, trebalo da postane davno ispunjena obaveza. Transparentnost i odgovornost institucija, odlučna borba protiv korupcije, nezavisno i od politike oslobođeno sudstvo, slobodni mediji u zemlji kojoj je evropski put samo jedna od nekoliko spoljnopolitičkih opcija očigledno nisu mogući – navodi naša sagovonirnica.

I Marija Stojanović, novonarka portala European Western Balkans, ima sličnu procenu prošlogodišnjih integracija.

Ona za Danas kaže da Srbija u protekloj godini nije ostvarila napredak na evropskom putu, što najbolje ilustrije činjenica da se i dalje čeka otvaranje toliko puta pominjanog Klastera 3.

– Mada je, kao što je već svima poznato, Srbiji iz EU stiglo pismo da spremi pozicije za poglavlja iz navedenog Klastera koji se odnosi na konkuretnost i inkluzivni rast, i dalje je nepoznat tajming za otvaranje. Da bi takav korak bio učinjen u prvim mesecima 2025. potrebno je, podsetimo, da zvanični Beograd preduzme konkretne mere koje se tiču unapređenja vladavine prava i normalizacije odnosa s Prištinom – navodi ona.

Prema njenim rečima, o lošem stanju demokratije u Srbiji, a demokratski principi su ono što čini srž Unije, govori i Rezolucija Evropskog parlamenta iz februara, u kojoj je tražena međunarodna istraga izbora odrżanih u decembru 2023.

– Mislim da je upravo vladavina prava, pre svega stanje pravosudja i katastrofalna situacija na medijskoj sceni, predstavljala najveći kamen spoticanja u evropskoj integraciji Srbije, ne samo tokom 2024, nego i godinama unazad. U tom kontekstu, dobra je vest što je u oktobru 2024. usvojena Reformska agenda, ambiciozni dokument koji sadrži brojne korake koji se odnose i na Poglavlja 23 i 24 – podseća Stojanović.

Kako dodaje, Reformska agenda, predstavljala je preduslov da Srbija i ostale države na Zapadnom Balkanu dobiju prvu tranšu iz Plana rasta za ovaj region, ali ako ciljevi koji su tu pobrojani zaista budu ispunjeni do kraja 2026, što je najnoviji rok koji su vlasti zacrtale za uskladjivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama Unije, moguće je i da će i naša zemlja dobiti ulaznicu u EU.

– Ipak, kako stvari trenutno stoje, cilj o dobijanju članstva u narednih nekoliko godina čini se nedostižnim, jer je tempo reformi bio prespor u proteklih deceniju, a politička polarizacija i dalje je sveprisutna – procenjuje Stojanović.

Kada je o odnosima Srbije i EU reč, ona ističe da se mora pomenuti i potpisivanje Memoranduma o razumevanju u domenu kritičnih sirovina, koje se desilo u julu.

– Tačno je da EU želi da unapredi svoju ekonomiju, što je pominjala u više navrata i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a to uključuje i obezbeđivanje sirovina poput litijuma, ali teško je očekivati da bi i u slučaju da rudnik litijuma bude otvoren u Srbiji, ova država po ubrzanoj proceduri ušla u Uniju. U aktuelnim okolnostima stiče se utisak da će Crna Gora i Albanija prestići Srbiju na evropskom putu, ali, hajde da se nadamo da su čuda moguća – zaključuje Stojanović.