foto Aleksandar Roknić DanasIzbori za Evropski parlament održaju se u svim zemljama članicama Evropske unije od 6. do 9. juna, a prema svim prognozama desno orijentisane partije ostvariće najbolji rezultat. Budući da se njihovi kandidati ili otvoreno protive proširenju Unije ili su po tom pitanju skeptični, ovakav ishod izbora potencijalno će uticati i na Srbiju kao i druge zemlčlje regiona na polju evrointegracija.
Marija Stojanović, novinarka portala European western Balkans, kaže za Danas da se očekuje da će Evropska narodna partija, partija desnog centra, osvojiti najviše poslaničkih mandata, a da će, sudeći po prognozama, drugo mesto pripasti socijalistima.
Napominje da će, uprkos što im se prgnozira dobar plasman, socijalisti kao i Zeleni i liberali osvojiti manje glasova nego što je to bio slučaj na izborima u proleće 2019. godine, da će ishod ovih izbora pre svega ojačati desne i krajnje desne struje Evropskog parlamenta kao što su grupe „Evropski konzervativci i reformisti“ i „Identitet i demokratija“.
– U pojedinim državama, poput Nemačke i Francuske, prognozira se da će ultradesničari osvojiti veliki broj glasova . Ali, „tabor“ krajnje desnice nije jedinstven, i pitanje je kako će u narednom sazivu EP poslanici koji zastupaju tu opciju biti grupisani. Recimo, „Alternativa za Nemačku“ je tokom ove izborne kampanje izbačena iz grupacije „Identitet i demokratija“, što je učinjeno nakon obelodanjivanja skandala u koji su bili upleteni njeni predstavnici, kao i krajnje problematičnih izjava njenih funkcionera o nacizmu. Dakle, stranke desnice i ekstremne desnice neće osvojiti dovoljno glasova da bi formirale novu većinu u EP – pojašnjava naša sagovornica.
Stojanović napominje da se dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koju je za ovu poziciju ponovo nominovala Evropska narodna partija nada ponovnom izboru za predsedavajuću EK, ali da uprkos takozvanom sistemu „špicenkandidata“, po kojem mesto predsednika EK dobija kandidat stranke koja osvoji najviše glasova na izborima za Evropski parlament, podučeni prethodnim iskustvima možemo da očekujemo i iznenađenje po ovom pitanju.
That’s why I’m running. pic.twitter.com/izNy9VS5WG
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen_epp) June 4, 2024
Što se tiče odnosa prema Srbiji i proširenju EU, naša sagovornica napominje da treba, takođe, sačekati i videti kakav će biti odnos snaga u EP, ali da ono što je izvesno jeste da će novi saziv institucija EU pridavati veliki značaj evrointegraciji.
– Već su se pojavile tvrdnje u visokim diplomatskim krugovima u Briselu da će funkcija komesara za proširenje i susedsku politiku biti među najpoželjnijim poslovima. Gotovo je sigurno da taj resor neće zadržati Oliver Varhelji. Budući da je većina evropskih partija koje se takmiče na izborima za EP – EPP, socijalisti, liberali i Zeleni, u kampanji isticala značaj vladavine prava i izražavala javnu podršku Ukrajini, ne treba očekivati nikakve prečice za države kandidate za članstvo, uključujući Srbiju. Dakle, proširenje jeste jedan od prioriteta za EU, ali i dalje će se insistirati na sprovođenju reformi – ističe Stojanović.
Stojanović ukazuje da je glavni razlog jačanja desnice u Evropi u proteklih nekoliko godina izraženi strah građana EU od nove migrantske krize i socio-ekonomskim faktorima, odnosno sve većim troškovima u pojedinim celinama EU, a da su njihovi predstavnici ili skeptični prema proširenju ili se otvoreno tome protive.
Evropske institucije i vlast u Srbiji
Uprkos jačanju desnice, što je do sada išlo u prilog trenutnoj vlasti u Srbiji, ishod ovih izbora neće nužno promeiti stav evropskih institucija prema režimu Aleksandra Vučića koji je posednjih godina izrazito kritički.
Sam EP u prošlom sazivu doneo je niz rezolucija koje su se ticale Srbije, među kojima je i rezolucija koja je nedvosmisleno potvrdila stav Evrope da su decembarski izbori u Srbiji bili nepošteni i nelegitimni u tom smislu.
Iako pojedine promanentne političke figure u evropi poput premijera italije i mađarske ne kriju svoju naklonost prema aktuelnog garnituri vlasti u Beogradu, pema mišljenjima stručnjaka evropske institucije neće menjati svoj kritički stav i nastaviće da insistiraju na reformama.
Kako izgledaju izbori?
Podsećamo da se izbori za Evropski parlament održavaju na svakih pet godina u svim zemljama EU. Prilikom ovih izbora građani EU biraju predstavnike koji dolaze iz svih zemalja članica, a maksimalan broj predstavnika je 750 računajući i predsednika. Nakon ovih izbora biće izabrano 720 novih predstavnika ove institucije. Svaka zemlja može imati najmanje šest, a najviše 96 kandidata.
Prema istraživanju koje je sprovela nemačka Fondacije Bertelsman na osnovu ankete sprovedene u nekoliko zemalja EU 59 odsto mladih uzrasta 16 do 25 godina je reklo da će izaći na evropske izbore, 24 odsto još nije sigurno, a 17 odsto je reklo da neće, što ukazuje na manju zainteresovanost mladih za izbore.
Takođe, EP bi u julu trebalo da zakaže i glasanje za potvrdu kandidata Evropskog saveta za predsednika Evropske komisije, pozicija za koju je vodeći kandidat dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
