Evropski parlament pozvao na priznavanje nezavisnosti Kosova

Rezoluciju, u kojoj se navodi da bi EP pozdravio kada bi sve države članice EU priznale nezavisnost Kosova, podržalo je 455 poslanika dok je nešto više od 150 bilo protiv.

„Kosovo kao nezavisnu državu priznale su 22 članice EU, dok pet to nije učinilo. Da bi evropska politika bila efikasnija za dobrobit svih na Kosovu, članice EU bi trebalo da pojačaju zajednički pristup Kosovu“, navodi se u Rezoluciji koju je pripremila austrijska poslanica iz redova zelenih Ulrike Lunaček.

Rezolucija je na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta usvojena krajem juna sa 45 glasova za, 14 protiv i dva uzdržana.

Tokom jučerašnje debate o ovoj rezoluciji većina poslanika pozdravljala je ovakav pristup kosovskom pitanju među kojima su neki naglašavali da se „EU već 20 godina bori za slobodu i prava žitelja Kosova“.

Bilo je, međutim, i poslanika koji su osporavali ovakav stav podsećajući da je jednostrana nezavisnost Kosova proglašena u suprotnosti sa međunarodnim pravom i kršeći Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN koja predstavlja osnovu za zajednički, evropski pristup ovom pitanju.

Evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je otvorio debatu, imao je diplomatskiji pristup od poslanika rekavši da iako članice EU imaju različite poglede na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, treba zajednički da rade na poboljšanju situacije na terenu.

U Rezoluciji se priznaje da priznanje nezavisnosti Kosova za Beograd „u ovom trenutku nije izvodljiva politička opcija“, ali se vlasti Srbije pozivaju da budu „pragmatične u odnosu na pitanje statusa i uzdrže se od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.

„Predstojeće mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo nikoga da sputa u jasnom posvećivanju prekograničnoj, regionalnoj i lokalnoj saradnji u najboljem interesu celokupnog stanovništva na Kosovu i u okolini“, dodaje se u Rezoluciji.

Amandmanom je u Rezoluciju uvrštena oštra osuda bombaškog napada na srpske demonstrante u severnom delu Kosovske Mitrovice i napad na poslanika srpske nacionalnosti u kosovskom parlamentu Petra Miletića.

U Rezoluciji se, takođe, poziva na preduzimanje svih koraka u cilju vizne liberalizacije i od Evropske komisije traži da u tom cilju „bez odlaganja uspostavi komunikaciju“ sa Pristinom.

Od kosovskih vlasti se traži da načine napredak u ključnim reformama kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, decentralizacija, reforma administracije i ističe „izuzetna zabrinutost zbog raširene korupcije koja, pored organizovanog kriminala ostaje jedan od najvećih problema na Kosovu“.

Kao razlog za zabrinutost u rezoluciji navodi se i pitanje severa Kosova na kojem je prisutan ozbiljan nedostatak vladavine prava, pritisci i zastrašivanje građanskog društva koje vrše radikalne grupe i organizovani kriminal, pa se od Euleksa traži da u ovom regionu pojača svoje napore.

U Rezoluciji se ocenjuje da Kosovo još nije u situaciji da obezbedi adekvatne uslove za reintegraciju prisilno vraćenih romskih izbeglica i od članica EU se zahteva da prestanu sa repatrijacijom.