Šta će Srbiji doneti usvajanje rezolucije o izborima u Evropskom parlamentu?

Danas se u okviru Evropskog parlamenta održava sednica na kojoj će se glasati o rezoluciji tog tela o izborima koji su održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine.

Poziv da u svojstvu predstavnika srpske opozicije budu u Evropskom parlamentu prilikom ove sednice, Viola Fon Kramon uputila je potpredsednici Stranke slobode i pravde Mariniki Tepić, kopredsedniku Zeleno-levog fronta Radomiru Lazoviću i potpredsedniku Pokreta slobodnih građana Pavlu Grboviću. Takođe, u EP-u, će biti i delegacija stranaka Zajedno i DS.

Dve tačke ove rezolucije koje su privukle najveću pažnju jesu pokretanje međunarodne istrage o izbornim neregularnostima i ukidanje pretpristupnih fondova.

Premijerka Ana Brnabić je pre nekoliko dana iznela stav da je cilj ove rezolucije stavljanje dodatnog političkog pritiska na Srbiju, predsednika Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku.

Ovaj proces ocenila je kao neki vid kazne za Srbiju od strane Evrope zbog glasanja protiv pristupa Kosova Savetu Evrope i lobiranja protiv priznanja državnosti Kosova i lobiranja za povlačenje dosadašnjih priznanja.

Predstavnici opozicije koji će ispred koalicije Srbija priotiv nasilja biti u Strazburu prilikom ovog zasedanja Evropskog parlamenta rekli su za Danas da očekuju da će Evropa Vučiću uputiti jako upozorenje. Svoje prisustvo vide kao priliku da se međunarodnoj zajednici jasno predoči nivo izbornog inženjeringa koji je bio prisutan na decembarskim izborima i da zatraže podršku za formiranje međunarodne misije čiji bi cilj bio nadgledanje promena u izbornim uslovima.

U finalnoj verziji rezolucije, kako prenose mediji, Evropski parlament ukazuje na odstupanje od međunarodnih standarda i obaveza Srbije na slobodne i poštene izbore i ističe sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane aktuelnih zvaničnika radi sticanja prednosti.

Posmatračka misija EP je, kako stoji u rezoluciji, konstatovala da je izborni dan obeležen mnogim nepravilnostima poput kršenja tajnosti glasanja, grupnog glasanja i nedosledne primenu zaštitnih mera prilikom glasanja i brojanja.

Posebno ističu uticaj nepravilnosti na rezultate izbora za skupštinu grada Beograda i legitimitet parlamentarnih izbora.

U svetlu tih podataka EP poziva na nezavisnu istragu međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou koje prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR.

U rezoluciji se iskazuje zabrinutost zbog nereagovanja nadležnih institucija na sumnje o umešanosti vlasti u izbornu manipulaciju i zloupotrebu. Kako se navodi u dokumentu “ova praksa će nastaviti da podriva poverenje u izborne procese i institucije u Srbiji, ako joj se dozvoli da opstane bez ikakvih posledica, nepovratno ometajući demokratsku vladavinu i dalju evropsku integraciju”

Takođe, ističe se “nedostatak rezultata u procesuiranju i sankcionisanju prekršaja na izborima, uključujući ozbiljne optužbe o nezakonitoj manipulaciji biračkim spiskom i biračkim pravima, pritiske i zastrašivanja građana i izbornih kandidata, slučajeve korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizma, nelegitimne i nezakonite zloupotrebe podataka o građanima, zloupotrebe državnog položaja i nedostatak efikasnih mehanizama za sprečavanje nosilaca da steknu nepravednu institucionalnu prednost na izborima.”

Stavka koja je privukla naviše pažnje, pojavila se i u finalnoj verziji, a tiče se zamrzavanja sredstava koje Srbija prima kroz Instrument za pretpristupnu pomoć III. U tekstu se navodi da je potrebno izvršiti reviziju sredstava ukoliko vlasti u Srbiji nisu spremne da a sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukažu da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača.

EP takođe poziva vlasti u Srbiji da istraže, krivično gone i priverdu pravdi one koji su odgovorni za bilo koja krivična dela tokom izbora i napada na studente.

„Predlog rezolucije, u koju je Demostat imao uvid, predstavlja usaglašen dokument različitih poslaničkih grupa i te dve stavke jesu ključne. Prema našim nezvaničnim saznanjima, bilo je predloga da se čak potpuno obustave pregovori i pristupanju Srbije EU ukoliko zvanični Beograd ne pristane na istragu o izbornim neregularnostima, što nije usvojeno“, rekla je za Danas Marija Stojanović, novinarka Demostata.

Stojanović je istakla da se zasigurno radi o najoštrijem dokumentu Evropskog parlamenta od kako je Srpska napedana stranka na vlasti. Navela je da se na današnjoj sednici očekuje rasprava o amandmanima na priloženi tekst, ali se ne treba očekivati bilo kakve bitnije izmene.

„Teško bi bilo očekivati da će Vučić pristati na međunarodnu istragu i posredovanje ukoliko mu ne budu predočene jasne posledice, odnosno ako iz Rezolucije bude izbačen segment koji se odnosi na moguće zamrzavanje pretpristupnih fondova“, kaže Stojanović.

Navela je da ukoliko, ipak, na intervenciju Evropske narodne partije, iz Rezolucije bude izbačen deo koji bi se odnosio na ukidanje sredstava, ona će ostati mrtvo slovo na papiru.