Sada kada je proširenje konačno isplivalo na agendi Brisela, a susedna Bugarska najavila da će dalje integracije regiona biti prioritet u njenom predsedavanju EU, posao koji je pred nama moramo shvatiti izuzetno ozbiljno, saopštio je danas Evropski pokret u Srbiji pošto je u Strazburu predstavljena Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan.
Ta organizacija ukazuje da će reformu pravosuđa, vladavinu prava, slobodu medija, normalizaciju odnosa sa Kosovom i sve one teme koje su u dosadašnjim najavama iz Brisela potencirane kao ključne za dalje integracije, Srbija morati da ostvaruje u što hitnijem roku.
Naročito ohrabruje činjenica da je 2025. godina u dokumentu navedena kao okviran rok u kojem bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu punopravne članice, piše u saopštenju EPuS.
Iako sam datum nema obavezujuću snagu, ukazuje EPuS, saopštavanje konkretnog roka bi moralo da bude iskorišćeno kao podstrek za brže sprovođenje neophodnih reformi i okončanje procesa koji traje skoro već dve decenije.
Devetnaest godina pošto je EU prvi put pomenula da region ima evropsku perspektivu, 15 godina nakon samita u Solunu sa kojeg je upućena poruka da su vrata EU otvorena za zemlje Zapadnog Balkana i devet godina pošto je Srbja podnela zahtev za članstvo u Uniji, EPuS ističe da je prvi put objavljena moguća godina pristupanja.
U tome je njegova važnost. Očekujemo da će reforme pratiti ubrzano otvaranje pregovaračkih poglavlja, s obzirom na to da bi sva morala da budu zatvorena već 2023. godine, nakon čega bi usledilo potpisivanje pristupnog sporazuma. A to je vrlo ambiciozan rok.
Strategiju proširenja smo dugo čekali. Ono je, iako najuspešniji deo spoljne politike EU, dugo bilo zapostavljena tema, navodi Evropski pokret i zaključuje da ona potvrđuje rešenost Unije da preuzme lidersku poziciju u regionu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
