Posmatrači Evropske unije doputovali su juče u Kijev u misiju čiji je cilj da se omogući dostava ruskog gasa u Evropu preko teritorije Ukrajine. Evropska komisija je ranije u toku dana saopštila da su predsednik Komisije Žoze Manuel Baroso i ruski premijer Vladimir Putin potvrdili sporazum između EU, Rusije i Ukrajine o upućivanju posmatračke misije na ključne tačke ukrajinskog gasovoda kojim se ruski gas prenosi ka Evropi. Sporazum obuhvata i upućivanje stručnjaka ukrajinske kompanije Naftogas u neka postrojenja gasovoda u Rusiji, odakle gas kreće ka Starom kontinentu. Evropska komisija je procenila da su stvoreni svi uslovi za obnovu isporuka ruskog gasa Starom kontinentu preko Ukrajine. Kako je preneo portparol Komisije, Putin je prethodno rekao Barosu da će uslovi za obnovu isporuka gasa biti ispunjeni čim posmatrači pređu rusko-ukrajinsku granicu.
Predstavnik Evropske komisije je potvrdio da su i ruski posmatrači u misiji. Evropska komisija je podvukla da to znači da sada nema više nikakvog razloga da ruski gas ne krene ka Evropi. Rusko-ukrajinski spor oko cena i drugih uslova isporuka gasa je bilateralna stvar koja sa dostavljanjem gasa Evropi ne sme da ima veze, saopštila je Evropska komisija. Rusija je saopštila da će isporuke gasa biti obnovljene čim posmatrači iz Rusije, Ukrajine i EU počnu da rade. Međutim, možda će biti potrebno nekoliko dana da gas stigne u pojedine oblasti.
– Za vraćanje celog sistema u funkciju biće potrebno najmanje tri dana – rekao je portparol EU za energetska pitanja Feran Teradelas.
Glavni kamen spoticanja u realizaciji posmatračke misije otklonjen je ranije tokom dana kada je Ukrajina pristala da se evropskim posmatračima priključe i ruski stručnjaci.
Šef ruskog Gasproma Aleksej Miler kazao je da će Rusija obnoviti isporuke gasa Evropi čim bude potpisan dokument o međunarodnoj misiji za kontrolu tranzita gasa kroz Ukrajinu, što je trebalo da bude urađeno juče posle podne.
Miler je u Sočiju u razgovoru s predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom naveo da će u međunarodnu misiju ući predstavnici kompanija iz zemalja uvoznika ruskog gasa, predstavnici Gasproma, ruskog Ministarstva energetike, ukrajinskog Naftogasa i evropskih institucija, kao i međunarodni pravnici koji bi trebalo da štite interese i Gasproma i Naftogasa.
On je ocenio da je ukrajinska strana prethodnog dana na pregovorima bila „destruktivna“ odbijajući da potpiše protokol o stvaranju međunarodnog komiteta, da se „blago rečeno boji stvaranja takvog mehanizma, jer je krađa ruskog gasa počela ne juče, većpre mnogo godina“.
– Oni se boje da će, ukoliko takav mehanizam bude stvoren, morati da rade pošteno i javno, ali izgleda da uporno ne žele to da rade – naveo je Miler.
Predsednik Rusije je naložio Mileru da Gasprom obnovi isporuke Ukrajini „tek nakon potpisivanja dokumenta“ o količini i ceni gasa.
– Nemamo više nikakvog poverenja u Ukrajinu – dodao je Medvedev.
Češki premijer i predsednik Saveta Evropske unije Mirek Topolanek saopštio je sinoću Kijevu da su i Ukrajina i Rusija prihvatile međunarodnu misiju posmatrača i da se dogovaraju samo tehnički aspekti obnove isporuka ruskog gasa Evropi. „Ukrajina se slaže da na njenoj teritoriji budu ruski posmatrači“, kazao je Topolanek posle razgovora. Česki premijer koji je sinoćiz Kijeva otputovao u Moskvu gde će se danas sastati sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom naglasio je da Rusija još ranije prihvatila da sa njene strane granice isporuke gasa zajedno sa evropskim kontrolišu i ukrajinski eksperti. „Sada se većrešavaju, ali to nije moja uloga, samo tehnički detalji pokretanja celog sistema toka gasa“, kazao je Topolanek.
EU: Gas iz zaliha i za Srbiju
Brisel – Članice Evropske unije trebalo bi da u najvećoj meri koriste gas iz zaliha da bi pomogle zemljama EU i Balkana koje su teže pogođene nestašicom priliva ovog energenta iz Rusije, saopšteno je sinoću Briselu posle sastanka Koordinacione grupe za gas EU. Koordiciona grupa je naložila i povećanje proizvodnje prirodnog gasa u Holandiji, Velikoj Britaniji, Rumuniji i Poljskoj, kao i Norveškoj, koja je, mada ne i članica EU, veliki snabdevačEvrope ovim energentom. U analizi stanja u zemljama EU i na Zapadnom Balkanu je ustanovljeno da je u Srbiji došlo do potpune obustave priliva ruskog gasa, da je novim ugovorom s Mađarskom obezbeđeno 12 odsto potreba, da rezerve plina u Srbiji iznose manje od jednog dana, kao i da domaća proizvodnja pokriva osam odsto potrošnje, dok zalihe mazuta podmiruju tri nedelje potreba. U analizi stanja se napominje i da je izuzetno teška situacija u Bosni. Za Makedoniju je data ista ocena. Pad uvoza gasa u Hrvatskoj iznosi 40 odsto. Vlada u Zagrebu nastoji da dobavi gas iz Italije, domaća proizvodnja plina je povećana na 43 odsto potreba, postoje zalihe gasa, isto kao i rezerve mazuta za industriju. O dodatnim konkretnim merama u ponedeljak će odluku doneti ministri za energetiku EU na zasedanju u Briselu. Beta
U BiH počeo da stiže gas iz Srbije
Sarajevo – Preduzeće Sarajevogas dobilo je sinoćobaveštenje da je počelo punjenje gasnog sistema u BiH od Zvornika do Sarajeva, gasom iz Srbije. Očekuje da taj proces biti završen tokom noći. U BiH je počeo da stiže plin iz Srbije, potvrdio je direktor „Sarajevogasa“ iz Istočnog Sarajeva, Slavo Krajišnik. Prema Krajišnikovm rečima, isporuka od 20.000 kubnih metara na sat biće nastavljena dok se ne normalizuje dotok plina iz Rusije i Ukrajine. Najavljeno je da će u jutarnjim satima početi puštanje gasa u gasni sistem Kantona Sarajevo. Beta
Za Ukrajinu 470 dolara za 1.000 kubika
Moskva – „Ukrajina bi trebalo da plati gas po tržišnim cenama, odnosno oko 470 dolara za 1.000 kubnih metara gasa“, izjavio je juče portparol Gasproma Sergej Kuprijanov. On je novinarima kazao da se pozicija Gasproma uvek podudara sa pozicijama predsednika i Vlade Rusije, a to znači da postoji zajednički stav da sa Ukrajinom treba preći na tržišne odnose. „Ako cena za gas za druge države istočne Evrope iznosi 470 dolara za prvo tromesečje 2009, onda bi i Ukrajina trebalo da plati tržišnu cenu“, naveo je Kuprijanov.
Šef Gasproma Aleksej Miler je ranije rekao da bi Ukrajina trebalo da plati 450 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev juče je kazao da je prošle godine Ukrajina plaćala za 1.000 kubnih metara ruskog gasa 179,5 dolara, a da su ga ukrajinski potrošači plaćali po 320 dolara. Beta
Moskva saglasna sa isporukama Rumuniji
Bukurešt – Rusija je saglasna da Rumuniji isporuči celokupnu količinu gasa koja je bila namenjena Ukrajini, preneli su juče rumunski mediji reči ruskog premijera Vladimira Putina. Putin je na konferenciji za strane novinare u rezidenciji Novo Ogarevo izjavio i da je Rusija saglasna da ima direktne odnose sa rumunskim državnim gasnim kompanijama. Međutim, „Rumunija, ako želi, može da proda taj gas Ukrajini“, rekao je Putin i poručio dopisniku rumunskog javnog servisa TVR da o tome obavesti svog predsednika Trajana Baseskua, prenela je novinska agencija Rompres. Beta
Češka najavila pomoć Slovačkoj
Prag – Češka će pomoći Slovačkoj da ublaži dramatičnu energetsku krizu i poslaće Slovacima četiri miliona kubnih metara gasa, saopštio je juče češki premijer Mirek Topolanek. Slovačka je zajedno sa Bugarskom članica EU koju je gasna kriza pogodila najviše, a rezerve gasa, ukoliko bi preduzeća poštovala sadašnje restrikcije, što s mnogima nije slučaj, ima za svega 10 dana. Slovački ministar privrede Lubomir Jahnatek rekao je juče da bi Slovačka mogla da obezbedi solidarnu pomoću gasu od ostalih članica Unije u obimu od osam do 10 miliona kubnih metara dnevno, dok su Slovačkoj u ovo doba godine za grejanje i proizvodnju potrebna 22 miliona kubnih metara gasa dnevno. Beta
Nestašica u Hrvatskoj
Zagreb – Hrvatska firma Plinakro, nacionalni operator gasnog transportnog sistema, saopštila je juče da u hrvatski gasni sistem i dalje ne dolazi prirodni gas iz Rusije. Plinakro je naveo da je na osnovu Vladine odluke o kriznom stanju u snabdevanju gasom i svih dosadašnjih odluka o merama za racionalizaciju potrošnje gasa proglašen četvrti stepen smanjenja snabdevanja pojedinih kupaca prirodnim gasom. Veliki potrošaci direktno su priključeni na transportni sistem, a potrošači su priključeni na distribucioni sistem, te proglašene mere ih obavezuju na ograničenje potrošnje prirodnog gasa. Beta
Bugari četvrti dan bez grejanja
Sofija – Bugari su se juče četvrti dan smrzavali u svojim stanovima koji su gotovo bez grejanja, dok su očekivali vesti o dogovoru Kijeva i Moskve o gasu. Temperature su se juče u jutarnjim časovima kretale između minus pet i minus 17 stepeni Celzijusovih i pale su velike količine snega. „Iz Sibira nam je stigla zima umesto gasa“, naslov je u bugarskom dnevniku Standard, dok list 24 časa piše da su Bugari izašli da se „ogreju“ na snegu. Sistem centralnog grejanja prebacuje se trenutno na mazut i vlada je obaćala da će se situacija sa grejanjem normalizovati. U Bugarskoj ne radi 57 škola, od čega 28 u Sofiji, zbog niskih temperatura u učionicama. Beta
Crna Gora ne strahuje od gasne krize
Podgorica – Nestašica gasa neće značajnije ugroziti Crnu Goru, jer u njoj ne postoje sistemi za grijanje na tom energentu, izjavio je pomoćnik ministra za ekonomski razvoj Miodrag Čanović. On je objasnio da nestašica gasa ne bi trebalo ni da utiče na privredu, s obzirom na to da ga Kombinat aluminijuma i Željezara koriste u manjoj mjeri. V. K.
Prag se ne odriče uličnih lampi
Prag – Prag ni usred krize s gasom ne odustaje od romantičnog osvetljenja drevnih uličica u srcu grada – gasnih uličnih lampi. U okviru projekta Unesko i Praške spomeničke zone na Malu stranu i u Stari grad vraćeno je 400 gasnih svetiljki iz 19. veka koje u zimsko maglovito veče pridaju turističkoj zoni neponovljivo romantičnu atmosferu. Šef Praškog zavoda za zaštitu spomenika Jan Knježinek upozorio je da te ulične svetiljke ne troše mnogo, doduše više od domaćinstva, ali zato manje od većeg preduzeća. Prag bi se odrekao romantičnog osvetljenja samo ako bi nastala dugotrajna kriza. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.