Evropski „treći put“

Francuska i Nemačka su motor Evropske unije. U  „evropskoj ekipi“ su i Italija, Španija i Poljska, Višegradska grupa, baltičke, nordijske i mediteranske zemlje, ali odluke koje se donose u Parizu i Berlinu imaju najveću težinu. To je naročito slučaj nakon Bregzita, koji je poljuljao ideju evropskog ujedinjenja. Kriza koju je izazvala pandemija novog virusa je delovala otrežnjujuće. Evropa nema na koga da se osloni sem na sebe.

Na tome su naročito insistirali francuski i nemački ministri spoljnih poslova, Žan-Iv Le Drijan i Hajko Mas, na ambasadorskoj konferenciji u Parizu poslednjeg dana avgusta. Na skup francuskih diplomata, kojima se jednom godišnje obrate predsednik i šef diplomatije, ovaj put je pozvan i nemački ministar. Evropska unija nema zajedničku spoljnu politiku. Francuska i Nemačka žele da joj daju pravac. „Francusko-nemački par je danas snažniji i neophodniji nego ikad“, rekao je Le Drijan, ističući veliku bliskost u stavovima francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Evropa se nalazi na raskrsnici, smatra francuski šef diplomatije. Naspram rivalskih sila, Sjedinjenih država i Kine, potrebno je pronaći „evropski treći put“. „Zaslužujemo više od iznuđene vernosti, prisilnih ustupaka i kojoj strani ćemo da se priklonimo“, rekao je Le Drijan svojim diplomatama.

Ova nezavisna pozicija je moguća samo ukoliko se dobro shvate i brane politički, teritorijalni i trgovinski interesi, ali i ukoliko postoji evropska solidarnost. Pandemija kovida je pokazala da bi se bez međusobne pomoći članica unija raspala. To je smisao plana od 750 milijardi evra za obnavljanje evropske privrede koji je izglasan u julu nakon dugih pregovora koji su vođeni u Briselu.

„Evropa je pokazala solidarnost, to je istorijska promena“, rekao je Hajko Mas. 

Zdravstvena kriza je „pokazala slabost nekih lanaca snabdevanja i otkrila nivo zavisnosti prema trećim zemljama koji prelazi granice razumnog“, primetio je Le Drijan. Reč je pre svega o Kini, i njenoj „diplomatiji maski“ u vidu medicinske pomoći koju je Peking slao na vrhuncu prvog talasa epidemije „prijateljskim“ zemljama. 

Na geopolitičkom planu svet je „nemilosrdniji“. „Sjedinjene države ne žele više da budu svetski čuvari, a Kina to koristi da se ugura, kao i Rusija i Turska koje pokušavaju da izvuku političku korist“, smatra nemački ministar. Šefovi francuske i nemačke diplomatije naročito podozrenje pokazuju prema turskom predsedniku Redžepu Erdoganu i njegovim namerama na Mediteranu.

„Štitićemo suverenitet Grčke i Kipra“, rekao je nemački ministar. Mediteran je postao područije političkih tenzija zbog provokacija Turske u grčkim vodama i rata u Libiji, u koji su se uključili i Ankara i Moskva. Mas je podsetio na nemačko-francusko-italijanski predlog da se uvedu sankcije onima koji krše embargo na prodaju oružja Libiji. 

Od izlaska Velike Britanije iz EU, pregovori su u zastoju, zahvaljujući, kako kaže Le Drijan, „nepopustljivosti i nerealnom stavu Londona“. Pošto se Velika Britanija odvojila, Mas poziva Italiju, Španiju i Portugaliju da se više uključe u odlučivanje o glavnim smernicama evropske spoljne politike.

Ostanimo autonomni, poručuju šefovi diplomatija Francuske i Nemačke, u trenutku kada SAD pokušavaju da uguraju EU u okršaj sa Kinom. Ove sukobljene tendencije se šire na nova područija i „stavljaju nas u još veću opasnost od one u kojoj smo bili“, upozorava Le Drijan. „Saterani smo uza zid“, opisao je situaciju u kojoj se nalazi Evropska unija.

Opasnost od zavisnosti

Opasnost o kojoj govori je zavisnost od dva ekonomska i tehnološka diva koja se bore za politički i ekonomski uticaj u svetu i prete da ugroze evropski suverenitet.

„Oni koji brkaju suverenitet i suverenizam ne vide da se nacionalni suverenitet i evropski suverenitet ne isključuju već se, naprotiv, međusobno osnažuju“, kaže Le Drijan, dodajući da je u suprotnom Evropa izložena populizmu.

Dva temelja na kojima Evropska unija treba da gradi suverenu poziciju su, smatra on, zdravstvo i odbrana. Zdravstvena kriza je otkrila u kojoj meri je Evropska unija zavisna od Kine kada je reč o osnovnim medicinskim sredstvima za zaštitu, poput maski, ali i lekova i medicinskih uređaja. Evropske zemlje zato žele da prebace proizvodnju strateški važnih proizvoda u Evropu, bilo da je reč o zdravstvu, industrijskoj proizvodnji ili tehnologiji.

Pored prebacivanja proizvodnje iz Kine na evropsko tlo, to podrazumeva i „filtriranje stranih investicija u najosetljivijim oblastima, kako bismo izbegli predatorske namere čija smo često meta“. Francuska smatra, drugim rečima, da treba biti veoma oprezan kada su u pitanju strane investicije kako bi se zaštitilo evropsko tržište od nelojalne konkurencije, bilo da je oličena u kompanijama koje finansiraju države van Evropske unije ili onim koje ne poštuju ograničenja koja se odnose na smanjenje emitovanja ugljen-dioksida.

Kada je reč o digitalnim tehnologijama, šefovi evropskih diplomatija su svesni opasnosti od tehnologija koje su drugi razvili i pravila za njihovo korišćenje na koja ne mogu da utiču. Oblast digitalnih tehnologija je „odlučujuća za naš suverenitet“, istakao je francuski ministar.

„Što se tiče uvođenja 5G tehnologije, mi Evropljani ne smemo da se nađemo u situaciji zavisnosti koja će dovesti u pitanje temelje naše industrije, naše bezbednosti ili zaštitu podataka naših sugrađana. Živimo u digitalnom svetu koji sve više liči na bipolarni svet. Na jednom polu je Silicijumska dolina, američki model, model maksimalnog profita. Drugi digitalni model se formira u Kini, u Pekingu, i služi za represiju. Ova dva modela ne mogu da budu evropski modeli. Potreban nam je treći put kako bismo ostvarili tehnološki suverenitet“, poručio je Mas, upozoravajući da će digitalna transformacija da promeni sfere uticaja u narednim godinama.

Evropska odbrana i NATO

Kada je reč o zajedničkoj evropskoj odbrani, Francuska je za to da se razviju strukture za vojnu saradnju  i evropski fond za odbranu. 

Emanuel Makron se još od 2017. godine zalaže za formiranje evropske odbrane, čije temelje vidi u „strateškom dijalogu sa Nemačkom“. Prošle jeseni je ponovio ovu težnju, zalažući se za „stratešku autonomiju“ Evrope, ali nije želeo da dovede u pitanje povezanost ovog projekta sa NATO savezom, koga je nazvao klinički mrtvim, iz bojazni da će se suočiti sa opozicijom više članica Evropske unije, naročito onih iz centralne i istočne Evrope.

Za Francuze je NATO postao veća opasnost nego što od njega ima koristi, zato što Evropljanima daje lažni osećaj sigurnosti.

„NATO je postao pretnja za našu sigurnost, za sigurnost Francuske i sigurnost Evrope“, izjavio je francuski general Vensan Deport na konferenciji o strateškim perspektivama koja je u maju održana u Parizu. Udaljavanje Sjedinjenih Američkih Država od Evrope je dovelo do razilaženja u strateškim pitanjima. Za francuskog generala je nerazumno da Evropa vezuje svoje strateške interese sa silom čiji se interesi sve više razlikuju od njenih.

Pogled iz Berlina je nešto drugačiji. Za nemačkog ministra spoljnih poslova evropska odbrana „nije u suprotnosti sa transatlantskim savezom“.

„Evropa će ostati privlačni saveznik u očima SAD samo ako bude u stanju da se sama nosi sa krizama u svom susedstvu“, rekao je Mas. On je, međutim, upozorio da Evropa ostaje izložena američkim sankcijama, bilo da je reč o nuklearnom sporazumu sa Iranom, iz koga je administracija Donalda Trampa izašla ili o gasovodu Severni tok 2, koji spaja Rusiju sa Nemačkom preko Baltičkog mora, kome se Vašington protivi.

Govoreći o odnosima sa Rusijom, nemački ministar je primetio da se na Moskvu gleda drugačije iz Varšave, Lisabona ili Rima, zalažući se za „konstruktivne odnose sa Moskvom, jer bez Rusije ili protiv nje Evropa neće biti bezbedna“.

„Reč je o principu evropske realpolitike koji je dobro shvaćen“, rekao je nemački ministar. Evropski suverenitet ne znači „Evropa na prvom mestu“, rekao je Mas, već „kooperativni suverenitet“. Šef nemačke diplomatije smatra da Evropa mora da bude glavni temelj multilateralnog sistema koji narušava rivalstvo SAD i Kine. Rad na usaglašavanju strateških interesa unutar Evropske unije, koji je počeo za vreme nemačkog predsedništva, Francuska će izneti kao „strateški kompas“ EU za vreme svog mandata na čelu unije, u prvoj polovini 2022. godine.