Ceo tekst Fajnenšel tajmsa o Vučiću: Sa kim ili protiv koga igra – Amerike, Rusije, Kine ili Evrope

FT dodaje da bi sada „ovaj hram srpskog nacionalizma trebalo da bude srušen i preuređen u blistavi hotel i apartmanski kompleks“.

Investitori su, od svih mesta na svetu, baš iz Amerike, starog protivnika Beograda, koja je dva puta 1990-ih predvodila vojne intervencije NATO da bi osujetila srpsku agresiju u regionu“, navodi FT.

I ne radi se ni o kakvim starim američkim finansijerima.

Iza projekta stoje Džared Kušner, zet Donalda Trampa i bivši viši savetnik, koji je na čelu Afiniti partnersa, investicionog fonda sa podrškom Saudijske Arabije, i Ričard Grenel, istaknuti bivši pripadnik Trampove administracije, koji je očuvao bliske veze sa bivšim predsednikom i pomogao u postizanju dogovora sa Vladom Srbije.

„Dogovor je studija slučaja o tome kako jedna mala, nesvrstana država može da se pripremi za Trampov mogući povratak u Belu kuću, smatraju analitičari. On, takođe, odražava pojačani fokus Zapada na Srbiju, u trenutku kada je distanciranje od njene istorijske srodne duše, Rusije, postalo prioritet“, piše FT.

Dodaje da Aleksandar Vučić, predsednik Srbije od 2017. godine insistira da je dogovor čisti poslovni poduhvat i potcenjuje ideju „usluga za uslugu“.

„Veoma sam ponosan na to. To će dovesti više investitora i više ljudi u Beograd. Onda, imaćemo Trampov hotel, Ric-Karlton hotel… Imaćemo sve uskoro. Ljudi koji pregovaraju na strani Amerikanaca su veoma profesionalni. Njihovi zahtevi nisu mali“, kazao je Vučić za FT.

Taj medij ocenjuje da se, međutim, dogovor čini i očigledno političkim.

„Druga strana je ipak srpska država. To postavlja Vučića u blisku povezanost sa Belom kućom u slučaju pobede njegovog kolege, nacionalističkog populiste, Trampa, na novembarskim predsedničkim izborima“, navodi FT.

Grenel, ocenjuje FT, otvoreni, da se ne kaže borbeni Trampov saveznik, koji se navodi kao potencijalni državni sekretar ako bivši predsednik osvoji drugi mandat, prvi je izneo ideju o takvoj investiciji u Beogradu, kada je bio Trampov izaslanik za Balkan.

To je bilo povezano sa širom vizijom podsticanja američkih investicija u Srbiju, kako bi se pokušala vezati za zapadnu sferu uticaja i oslabiti njen odnos sa Rusijom, prema onima koji učestvuju u dogovoru.

„Grenel voli da to predstavlja kao način da pomogne odnosima SAD i Srbije da se pomaknu iz prošlosti, kao odjek američkih investicija u Japan, nakon 1945“, piše FT.

„Verujem da smo napravili značajne korake u odvlačenju Srbije od uticaja Rusije i Kine i njenom približavanju SAD. Takođe, priznajem da mora još toga da se uradi i posvećen sam da upravo to učinim“, rekao je Grenel za FT.

Plivanje kroz multipolarni svet

Da bi predupredili kritike sporazuma od strane moćnog desnog srpskog nacionalističkog lobija, koji je snažno promoskovski, investitori su se obavezali da će na tom mestu izgraditi spomenik žrtvama NATO bombardovanja, u konsultaciji sa srpskim arhitektima, navodi FT.

Istovremeno, Kušner planira da uloži u luksuzni turistički projekat u obližnjoj Albaniji, na radost njenog premijera Edija Rame.

„Potreban nam je super luksuz, kao što je pustinji potrebna voda“, kazao je Rama, dodajući da su Kušner i Grenel imali uvertiru u Albaniji, pre nego što su se u investiranju okrenuli Srbiji.

Jedina razlika, kako je naveo Rama, u tome je što je u Albaniji prvi korak napravio Kušner, a ne Grenel.

„U Srbiji, sigurno je prvi bio Grenel, ali ovde nije“, kazao je Rama.

U Vašingtonu je dogovor pokrenuo pitanja o mogućem konfliktu interesa ukoliko se Tramp vrati u Belu kuću.

Grenel i Kušner su to odbacili, tvrdeći da oni nastupaju kao privatna lica.

Kušner je poručio da u slučaju Trampovog povratka on ne bi bio deo njegove administracije, navodi FT.

U Evropi se na ovaj projekat gleda kao na manevar Vučića, koji deceniju dominira domaćom i regionalnom politikom, prvo tri godine kao premijer i potom sedam kao predsednik, koji voli da suprotstavi Ameriku i EU Rusiji i Kini, u svoju korist, smatra FT.

„On je strastveni igrač šaha“, kaže Milan Antonijević, srpski pravnik i stručnjak za ljudska prava, koji navodi da Vučić pokušava da drži srednji kurs koji najbolje odgovara dugoročnim srpskim intresima u sve više multipolarnom svetu.

„I on zna da nemamo toliko mnogo igrača na globalnoj šahovskoj tabli“, dodaje.

Vučić ima stvarnu šahovsku tablu sa satom u svojoj biblioteci.

FT smatra da ukoliko bi Vučić bio figura, najverovatnije bi bio lovac koji bi se cik-cak kretao po tabli.

Sedenje na više stolica

„Čak i kada je sarađivao sa Trampovim saveznicima, i sve bliže sa Bajdenovom administracijom, Vučić je negovao odnose sa velikim rivalom Amerike – Kinom, radi ulaganja. On je, takođe, održavao sentimentalnu vezu sa Moskvom, iako uglavnom preko proksija, držeći ruskog predsednika Vladimira Putina na distanci. Srpski nacionalisti, moćna snaga u domaćoj politici, vide Rusiju kao slovensku srodnu dušu“, ocenjuje FT.

Srbi proračunato vole Kinu, navodi Srđan Bogosavljević iz agencije za istraživanje javnog mnjenja IPSOS, i „iracionalno“ Rusiju.

FT podseća da je Srbija jedna od dve evropske zemlje (druga je Belorusija) koje nisu uvele sankcije Rusiji.

Kada se o Pekingu radi, Srbija i Mađarska su jedine dve evropske zemlje koje je kineski predsednik Si Đinping posetio u maju, posle državne posete Francuskoj.

Kina je mnogo investirala u Srbiju i često se nalazi na vrhu istraživanja javnog mnjenja kao najpopularnija strana sila, piše FT.

Pa, ipak, istovremeno Vučić neguje odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i zalaže se za saradnju sa EU na razvoju potencijalno najvećeg evropskom rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji, projekta vrednog više milijardi evra.

FT ukazuje da Vučić insistira da je njegov cilj članstvo u EU, najvećeg srpskog trgovinskog partnera.

„Ona je kandidat već 12 godina, ali je malo učinila u prevazilaženju zabrinutosti EU zbog posvećenosti Beograda vladavini prava i kada se radi o nerešenom statusu Kosova“, navodi FT.

„Sveobuhvatna politika“ Vučića

„Vučić ima sveobuhvatnu politiku“, kaže Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču.

„U jednom trenutku imate Sija u poseti. Onda… nekoliko dana kasnije dolaze Zelenska (prva dama Ukrajine) i Dmitro Kuleba (ukrajinski ministar spoljnih poslova). Zatim odlazi u Ruski kulturni centar i drži revizionistički govor. A onda, dva dana kasnije, on je sa EU i razgovara o planovima rasta“, dodaje Vejvoda.

Upitan da li veruje u EU, Vučić zaobilazi pitanje.

„Ja nisam neko ko bi to branio ili napadao. Kada vidite da ljudi veoma vatreno napadaju EU, ja ne idem tamo, jer ti ljudi nisu racionalni. Ali kada vidim histeriju oko takozvanih vrednosti EU, činim isto“, poručio je Vučić i dodao da je previše grupnog razmišljanja o EU.

„Ako idete na sastanke (EU), to će biti veliki proukrajinski miting. Ako neko ne kaže šta svi očekuju, to je kao da je uljez… Niko ne želi da čuje različita mišljenja”, smatra Vučić, prenosi FT.

On, takođe, priča da kada mu je šef države nove članice BRIKS predložio da se Srbija pridruži toj grupi zemalja u ubrzanom razvoju (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), jer Zapad bledi, on je odbio tu ponudu. „Rekao sam mu da smo na našem putu ka EU“, naveo je Vučić.

Udvaranje Zapada Vučiću

„Za zapadne sile, ruska invazija na Ukrajinu učinila je udvaranje Vučiću prioritetom, usred dugotrajne zabrinutosti da bi Moskva mogla da pokuša da uskomeša neprijateljstva u susednoj Bosni i Hercegovini i na Kosovu, koji imaju nemirne srpske manjine“, piše FT.

Zapadne diplomate i regionalni analitičari veruju da on naginje ka Zapadu, dodaje FT.

„U svom intervjuu za FT on predstavlja svoj stav protiv sankcija kao rezultat averzije prema sankcijama, nakon njihovog nametanja Srbiji tokom ratova na Balkanu 1990-ih. On, takođe, gotovo potvrđuje da je diskretno pomagao Kijevu prodajom municije trećim licima koja završava u ukrajinskim oružanim snagama“, navodi FT.

„Vučić niti je ruski proksi, nije mali Putin, kako ga nekada predstavljaju. Da li većina Srba vole Putina? Da. Da li vole Rusiju? Da. Ali kad ih pitate gde želite da putujete, svi žele u Zapadnu Evropu“, kaže Vejvoda.

Vučić – kameleon

Vučić bi najbolje mogao biti opisan kao kameleon, smatra FT.

Dodaje da je u politiku ušao kao ekstremni nacionalista i mada se pomerio ka centru, i dalje redovno igra na nacionalističku kartu da bi prikupio podršku na desnom krilu, a nedavno je organizovao svesrpski skup u Beogradu.

„Za njegove kritičare, on se malo razlikuje od Viktora Orbana, neliberalnog mađarskog premijera, Trampovog obožavaoca koji omalovažava EU i NATO stav o Ukrajini“, navodi FT.

Lider stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da je „Vučić korumpirao državu“.

„Tužioci su, na primer, katastrofa, poptuno politizovani. Vučić nije popularan u Beogradu, ali on shvata da je nacionalizam jedini način da ostane na vlasti“, citira FT Đilasa.

Međutim, istovremeno je izgradio prijateljstvo sa Aleksom Sorošem, investitorom i filantropom, koji predsedava odborom Fondacije otvoreno društvo, koju je osnovao njegov otac Džordž, od koga su se pristalice Orbana i Trampa dugo grozile kao od agenta pogubnog liberalizma, navodi FT.

„Ako ništa, Vučić je blaga verzija Orbana“, smatraju analitičari.

Mada je Vučić odjek Orbana, „to nije imitatorska rutina“, kaže advokat Antonijević, i dodaje da su mediji u Srbiji, na primer, manje pod kontrolom nego u Mađarskoj.

Tramp vs Bajden

FT navodi da je Bajdenova administracija investirala vreme i novac da privuče Vučića u zapadni tabor, i podržala je ambiciozni projekat solarne energije u Srbiji.

Nema sumnje, međutim, da bi Tramp bio prirodniji partner od Bajdena, ocenjuje FT.

„On veruje da ako Tramp pobedi, to će biti dobro za njega. Grenel je bio veoma aktivan u regionu poslednje četiri goine, na strani Beograda“, kazao je jedan evropski diplomata.

Upitan kako bi drugi Trampov mandat uticao na Srbiju, Vučić je opet manipulisao.

„Ja nisam tako veliki lider kao mnogi drugi u Evropi koji zauzimaju strane. Moj prijatelj Viktor (Orban) je 100 odsto na Trampovoj strani. Moji prijatelji iz Brisela, oni su 100 odsto na Bajdenovoj strani. Ja nisam. Ja sam na strani Srbije, čekajući rezultat“, naveo je Vučić.

Ali on nastavlja da se priseća posete Trampovoj Beloj kući – i da to poredi sa površnim susretima sa Bajdenom, ukazuje FT.

„Kada sam posetio Belu kuću, bilo je to u vreme velikih nesuglasica sa Rikom Grenelom, ali on je bio veoma vredna, veoma posvećena osoba. Imali smo skoro tri sata diskusije u prostoriji nalik podmornici. Ne mogu da kažem da sada imam isti tretman. Ali mogu reći da sam dobro razgovarao sa Trampom. Imao sam dobre razgovore sa Bajdenom pre nego što je postao predsednik. Posle sam ga sreo jednom-dvaput na prijemima po dva minuta, ali nisu to bili suštinski razgovori. Ako pitate većinu Srba, 90 odsto će biti na Trampovoj strani“, naveo je Vučić.

Kako bi Trampov reizbor uticao na Zapadni Balkan?

Veliko pitanje sada za region je kako Trampov reizbor može da utiče na trnovite, dugotrajne podele među najbližim susedima Srbije.

Na putu od aerodroma koji vodi ka Beogradu, velika crna slova protežu se preko nadvožnjaka: „Kosovo je Srbija“. Na drugoj strani nadvožnjaka, vidljivoj onima koji napuštaju grad, piše: „Zapamtite – Kosovo je Srbija“, piše FT.

„Status Kosova, legendarnog mesta rađanja srpske nacije, politička je rana u regionu od 1999. godine, kada je NATO bombardovanje otvorilo put bivšoj pokrajini da proglasi nezavisnost od Srbije 2008“, navodi FT.

Evropski pregovarači posredovali su prošle godine u privremenom sporazumu, koji je podržala Bajdenova administracija, prema kojem bi Beograd neformalno dozvolio Kosovu integraciju u međunarodne organizacije, dok bi Priština dala veću autonomiju regionima u kojima žive srpske manjine, podseća FT. Međutim, dodaje, taj sporazum nikada nije primenjen.

FT ocenjuje da bi intenzitet pregovora mogao dramatično da se poveća ukoliko Tramp bude reizabran. Grenel je u privatnim razgovorima signalizirao da ako bude imao neku višu ulogu u mogućoj drugoj Trampovoj administraciji, Balkan će mu biti prioritet, kao i da Srbiju i region vidi kao prirodnog saveznika Amerike.

Kada je Grenel bio izaslanik za Balkan, on je insistirao na sporazumu o Kosovu, prema diplomatama u regionu.

Razbesneo je mnoge evropske zvaničnike, zalažući se za brzo rešenje, navodi FT. Takođe je stavio do znanja da ima malo vremena za stav Aljbina Kurtija, kosovskog premijera. Prošle godine, piše FT, evropski zvaničnici i Bajdenova administracija takođe su postali frustrirani zbog Kurtija, optužujući ga da ne želi kompromis i da potkopava nade u rešenje.

Kosovski zvaničnici i domaći protivnici brinu da bi druga Trampova administracija bila meka prema Vučiću.

Grenelovi saveznici odgovaraju, ukazujući na to kako je on u prošlosti vršio pritisak na Vučića da se udalji od Moskve i gurao ga da diversifikuje snabdevanje energijom iz Rusije, koja obezbeđuje većinu srpskog gasa.

Za Vučića bi ubrzano insistiranje na sporazumu predstavljalo nepriliku.

„Prihvatanje nezavisnosti Kosova je formalni uslov za integraciju Srbije u EU. Ipak, popustiti pod pritiskom Zapada i pristati na to moglo bi biti političko samoubistvo“, piše FT.

„Niko nije bio popularan kao Vučić u poslednjih 30 godina. Ali, čak i sa ovom popularnošću, čak i da je želeo da raspiše referendum o nezavisnosti Kosova, ne bi mogao da prođe“, smatra Bogosavljević iz IPSOSA.

„Morate da učite svaki dan. Samo se magarci ne predomisle“

Okrećući se od Kosova, ukazuje FT, Vučić je nedavno podstakao talas nacionalističkih osećanja prema Bosni.

„Ipak, zapadne diplomate kažu da mu veruju kada kaže da mu je prioritet ekonomski razvoj. Njegov glavni projekat, koji će se poklopiti sa predviđenim krajem njegovog predsednikovanja 2027. godine, je EXPO, svetska izložba, za koju se nada da će Srbiju postaviti na novi ekonomski put.

„Kada govorim o EXPO, govorim o suštinskim promenama ove zemlje“, kaže on.

U tom kontekstu, dodaje FT, Vučić vidi mogućnosti za ulaganje ko god da pobedi na američkim izborima — ukazujući na projekte nekretnina na liniji sporazuma Kušner/Grenel, kao i na Beograd na vodi, „razvojni projekat na obali reke Save“.

Ovo je podržao isti investitor iz Emirata, Mohamed Alabar, koji je stajao iza marine u Draču u Albaniji.

„Za njegove očajne protivnike takav razgovor je jeftin. Vučića vide kao nepoverljivu Janus-figuru (dvoglavi rimski bog, simbol dvoličnosti). Vučić odbacuje kritiku i kaže da svi moraju da znaju da se menjaju“, navodi FT i citira Vučićeve reči:

„Morate da učite svaki dan. Samo se magarci ne predomisle“.