Fajnenšel tajms: Odnose Srbije i EU pandemija stavila na probu

U jednom od članaka koje je taj britanski list objavio u okviru specijalnog dodatka o ulaganjima u Srbiji, pod naslovom „Put Srbije ka EU posut pogrešnim koracima i nedoumicama nekih članica“ se ukazuje na spore strukturalne i političke reforme i slabljenje uticaja EU tokom pandemije.

U tekstu se podeća da su trgovinski i investicioni odnosi EU i Srbije počeli da cvetaju posle oporavka od ekonomske krize pre 10 godina, a da je Srbija počela da dobija reputaciju makroekonomski stabilne zemlje.

„Ipak, spor napredak u drugim, suštinskim oblastima domaće ekonomije i političke reforme, imao je ozbiljne posledice“, ocenjuje FT.

List podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznenadio neke zapadnoevropske glavne gradove hvaljenjem Kine zbog pomoći tokom pandemije i „očiglednim nipodaštavanjem“ EU, koju je optuživao za nedostatak solidarnosti sa Zapadnim Balkanom.

„Sposobnost EU da se afirmiše na Zapadnom Balkanu, posebno u najvećoj i politički najvažnijoj zemlji regiona – Srbiji, izgleda da je oslabila od izbijanja pandemije“, izjavio je direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost Dušan Reljić.

FT navodi da, uprkos odluci da se otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, neke članice EU, prvenstveno Francuska, „nisu uverene da bi bar neke zemlje Zapadnog Balkana ikada trebalo da postanu punopravne članice EU“.

To, ipak, nije sprečilo Evropsku komisiju da pokaže svoju dugoročnu posvećenost Srbiji i regionu, „suočena s geopolitičkom konkurencijom“ Kine, Rusije i Turske, dodaje FT podsećajući na finansijsku pomoć koju je Srbija dobila od EU za borbu protiv posledica pandemije.

„Međutim, ta sredstva jedva da mogu da nadoknade očekivano smanjenje prihoda od izvoza zbog pada evropske potražnje za srpskim proizvodima“, piše list.

Veću zabirnutost, ocenjuje FT, izaziva to što će zbog pandemije zdravstveni sistem, javne finansije i industrija Srbije biti pod toliko velikim pritiskom da će biti zaustavljen napredak ostvaren tokom protekle decenije u ispunjavanju standarda EU, posebno u oblastima kao što su javna uprava, državna pomoć i politika konkurentnosti.

Da bi Srbija ostvarila ekonomski rast od sedam odsto godišnje – kako su prognozirali stručnjaci Svetske banke u prošlogodišnjem izveštaju, potrebno je povećati javne investicije na najmanje pet odsto BDP-a, što bi pomoglo da se investicije u privatnom sektoru povećaju na iznad 20 odsto BDP-a i sprovedu druge reforme radi povećanja produktivnosti, podsticanja izvoza i poboljšanja pravila poslovanja.

„Kao najveći ukupni strani investitor u Srbiji, EU ima svoju ulogu u tome“, navodi FT.

Britanski list ocenjuje da je put Srbije ka EU bio težak i da su najveće prepreke na tom putu Kosovo i vladavina prava – „faktor koji je u očima EU blisko povezan s demokratskim vrednostima i konkurentnom ekonomijom“.

Iako su Srbija i Crna Gora, „bar nominalno“, ispred drugih zemlja Zapadnog Balkana u evropskim integracijama, FT podseća da je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik u novembru rekao da su dve zemlje „tek na početku ispunjavanja teškog zadatka“ sprovodjenja unutrašnjih reformi koje od njih očekuje EU.

Britanski list piše da su zvaničnici EU posebno zabrinuti zbog „sklonosti srpskih lidera“ da stavljaju Brisel nasuprot drugim silama, posebno Kini i Rusiji, u nastojanju da dobilju političku prednost kod kuće.

Evropska komisija je, podseća FT, u izveštaju prošle godine navela da srpske vlasti moraju u javnosti da objektivno, aktivnije i nedvosmisleno govore o EU koja je njihov „glavni politički i ekonomski partner“.

Nerešen status Kosova ostaje velika prepreka za priključenje Srbije Evropskoj uniji (EU), ocenjuje britanski list Fajnenšel tajms (FT) i prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi napredak u tom pitanju zahtevao da „Albanci ne budu jedina strana koja bi bila zadovoljna“.

Vučić: Niko ne govori o suštini

Zapadne diplomate, dodao je Vučić za FT, samo govore o tehnikalijama, a ne o suštini rešenja. Pokažite mi vaš plan, pokažite mi vaše rešenje, rekao je Vučić. Nisam ga još čuo, niti sam ga video, ali sam spreman da slušam, naglasio je Vučić.

Vučić navodi i da bi Srbija mogla da bude među nekoliko država u Evropi koje će izbeći recesiju u ovoj godini, a taj optimizam zasniva na tome što je epidemija korona virusa obuzdana oštrim, ali relativno kratkotrajnim merama vanrednog stanja.

Vučić je rekao da očekuje da Srbija ima rast od 0,5 do jedan odsto ove godine, a FT prenosi da većina evropskih država beleži najveći pad od Drugog svetskog rata. Biće teško, ali mislim da možemo proći bolje od drugih, smatra Vučić, dok su prognoze EBRD i MMF da će Srbija beležiti pad od 3,5 odsto, odnosno tri odsto.

Vučić obećava da će se Srbija držati puta pristupanja Evropskoj uniji, a reformu pravosuđa vidi kao najvažniju stvar u tom procesu, ne samo zbog građana Srbije, već i zbog privlačenja stranih investitora, navodi FT.