Fajon: Briselski dijalog može da bude skrajnut

Što bi ostavilo posledice i na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, smatraju predstavnici zvaničnog Brisela i stručnjaci za evropska pitanja.

Kako ističu naši sagovornici, zemlje poput Francuske i Nemačke smatraju se „kičmom EU“, pa bi trijumf ultradesničara doveo u pitanje principe na kojima se bazira zajednička spoljna i bezbednosna politika Unije, uključujući rešavanje kosovskog pitanja i dalje proširenje EU.

Tanja Fajon, poslanica Naprednog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, kaže za Danas da vest o porazu ultradesničarskog kandidata na predsedničkim izborima u Austriji „uliva nadu i optimizam da su državljani uvideli da nacionalistička i populistička i populistička retorika nisu pravo rešenje“.

– Na nama, predstavnicima građana, političarima i liderima, jeste da ljudima dokažemo da populizam, govor mržnje i ksenofobija, pod čijom krinkom se promoviše politika zatvaranja granica i neprihvatanja različitosti, dugoročno predstavljaju opasnu strategiju, koja se već više puta u prošlosti pokazala kao pogubna, smatra poslanica EP.

Prema mišljenju naše sagovornice, eventualna pobeda Marin le Pen, „poslanice koja u EP suprotno svim vrednostima EU intenzivno promoviše antimigrantski diskurs na francuskim predsedničkim izborima sledeće godine, mogla bi da ima značajan uticaj na budućnost Unije“.

– Ukoliko bi Francuskom, zemljom osnivačem i na neki način stubom EU, zavladale krajnje desne sile, postoji ozbiljan povod za zabrinutost oko EU i vrednosti na kojima je ona sazidana. Iako se nadam da neće doći do scenarija gde većim delom Evrope vladaju krajnje desne sile, uverena sam da bi to uticalo na politiku širenja i uopšte na odnos EU prema državama Zapadnog Balkana. Tako bi i mehanizmi poput dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije verovatno bili u drugom planu i ne bi im se pridavao veliki značaj. To bi bilo jako štetno s obzirom na to da put prema članstvu u EU za države Zapadnog Balkana predstavlja put sveobuhvatnih reformi, menjanja društva i uspostavljanja boljih odnosa i konačnog pomirenja u regionu, poručuje Tanja Fajon.

Politikolog Tibor Moldvai kaže za Danas da je napredak Srbije na evropskom putu dosad bio najviše u vezi sa rešavanjem pitanja na relaciji Beograd – Priština, „dok je monitoring ostalih reformi bio prilično zanemaren“.

– Stavovi desnih partija pre svega u Nemačkoj i Francuskoj se u Srbiji smatraju povoljnijim po nas, ali treba imati na umu da ove partije veoma skeptično gledaju na opstanak EU u sadašnjim okvirima, te i na proširenje. U slučaju pobede ekstremne desnice u ovim državama, ukoliko bi i Beograd i Priština ostali bez jasno ponuđene nagrade za napore koje čine u rešavanju međusobnih problema, a to bi bilo članstvo u EU u narednim godinama, teško je verovati da bi se sa istim naporom i kroz višednevne pregovore i sa koliko-toliko lakoćom dolazilo do kompromisa na sastancima posvećenim rešavanju pitanja koje opterećuju obe strane. Pre je moguće da bi i Beograd i Priština, bez podrške spolja, ostali u zamrznutom odnosu duži vremenski period, smatra Moldvai.