Fajon: Da li ovakvu Srbiju želimo u EU?

Izveštaji nevladinih organizacija pokazuju konstantno kršenje zakona, ukazavši na nerešen slučaj Savamale. Predstavnici medija su zastrašivani, čak i fizički napadani, dodala je ona.

– Pitam se da li je to ta Srbija koju želimo kao članicu evropske familije? Da li je ta Srbija sposobna da dosegne standarde demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava? Da li to želimo da postignemo otvarajući poglavlja 23 i 24 – zapitala se Fajon, dodavši da se “plaši da ne”. Ona je i rekla ako EU nastavi da žmiri na unutrašnja dešavanja u Srbiji zarad stabilnosti u regionu, da će to biti greška.

– Kao važan faktor u region, želim da se Srbija razvija u prosperitetnu, ekonomski i društveno stabilnu zemlju, gde je demokratija način življenja, ne samo reč na papiru. Gde je vladavina prava jača od interesa onih koji sun a vlasti, gde svako može izraziti svoje mišljenje bez straha od posledica – rekla je Fajon.

Evropski parlament (EP) u Strazburu je zatražio da Evropska unija (EU) u pregovorima o članstvu sa Srbijom otvori nova poglavlja koja su tehnički već spremna, i naglašava da je Srbija „učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom“ i zato očekuje stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

To je i „ključni preduslov za ukupni napredak pregovora“, podvukli su poslanici EP u raspravi o rezoluciji o Srbiji, o čijem usvajanju će glasati u sredu.

Parlament Evropske unije podvlači ukupan ekonomski i društveni napredak Srbije, a naglašava da su „hitno nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja“ u dijalogu Beograd-Priština, s tim da „obe strane krenu u punu primenu dogovora“.

„To znači i uspostavljanje Zajednice srpskih opština“, kako je predočeno, uz poziv Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, da „procenjuje ono što čine dve strane u sprovođenju svojih obaveza“.

Evropski komesar Johanes Han je u Evropskom parlamentu u Strazburu istakao da je „Srbija ostvarila dobar napredak ka članstvu u Evropskoj uniji“ i naglasio da „ambiciozne ekonomske i strukturne reforme u Srbiji već daju rezultate“.

Han, komesar za proširenje EU, izjavio je to u izlaganju pred raspravu evroposlanika o rezoluciji o napretku Srbije, u kojoj je zatraženo da Evropska unija u pregovorima o prijemu Srbije otvori nova tehnički već spremna poglavlja, i naglašeno da je Srbija „učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom“ i zato očekuje stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Han je istakao da je Srbija pokazala privrženost miru i stabilnosti, dobrim odnosima sa susedima i nastavila dijalog s Prištinom, krenula u reforme javne uprave i sprovođenje ambicioznog akcionog plana vladavine prava.

Po njegovim rečima, vlasti u Beogradu moraju posebno raditi na reformi vladavine prava, na zaštiti ranjivih grupa i manjina, „a jednako je važno da i dalje igraju svoj deo uloge u normalizaciji odnosa s Kosovom“.

„Žalim što neki događaji nisu bili od koristi u tom pravcu, a očekujem nastavak dijaloga i ohrabren sam rešenošću predsednika Vučića da u zemlji pokrene dijalog o Kosovu“, rekao je evrokomesar.

On je dodao da je EU glavni partner Srbije i ukazao na to da je EU od 2007. godine Srbiji pružila pomoć od dve milijarde evra, što je više nego bilo koji njen drugi partner iz sveta.

Šta piše u rezoluciji

U rezoluciji koju je pripremio Dejvid Mekalister, piše da su vlasti Srbije „ostvarile određen napredak u pravosuđu… ali nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu“.

Otud se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosuđu i „smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca“.

EP je „zabrinut zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije, i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja“, a pohvaljuje „efikasnu ulogu Beograda u medjunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala“.

EP je pozdravio učešće Beograda u međunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali „ponovo poziva Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji“.

Kako je to napomenuto, „smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija“.

Naglašeno je i da je „Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije“ i rečeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da „rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU“.

„Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen preduzimljiv, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima (o članstvu)“, navodi se u ovom dokumentu.

Takođe se pohvaljuje „napredak Srbije u razvijanju efikasne tržišne privrede i poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji“ i kaže da je sve to „jasan znak rešenosti i političke volje“ Beograda za stupanje u EU.

Međutim, kako je navedeno, Srbija tu „stratešku odluku mora da širi i u svom stanovništvu, uključujući snažnije predočavanje kolika se budžetska sredstva EU doznačavaju Srbiji.., a vlasti Srbije treba da se uzdrže od poruka protiv EU“.

U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da „ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana“ i zajamče sredstvima i sistemskim okvirom rad svih nezavisnih tela i institucija Srbije.

Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da „rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema građanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni dogadjaji u beogradskoj četvrti Savamala, kad je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi“.

Evroposlanici „ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanje i povodom autocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije“.

Oni podvlače da su „i dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu“.

U rezoluciji EP je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da „javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedie odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi“.

Takođe je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen je sporazum o saradnji i zaštiti izmedju tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.

Parlament EU kaže da su izbori 24. aprila povoljno ocenjeni, mada traži od vlasti Srbije da u potpunosti sprovedu preporuke međunarodnih posmatrača, „posebno uticaja na medije“ i „nemanja uvida u finansiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji“.

Navodi se da vlasti Srbije moraju da „primereno istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju tokom izbornog procesa“

U dokumentu EP se uglavnom daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i podvlači da „etnički, kulturno i verski mešovita Vojvodina doprinosi identitetu Srbije“.

U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je medjuetnička situacija, kaže se u predlogu rezolucije i dodaje da „autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena“.