Fajon: Delimično uspešna godina za Beograd

To kažu za Danas stručnjaci za evropske integracije, ocenjujući učinak države u evropskoj integraciji u proteklih 12 meseci. Kao najspornije tačke, naši sagovornici navode slobodu medija i izražavanja, spore reforme u određenim domenima, nesuglasice u odnosima sa Hrvatskom, te „specifičnu situaciju“ koja se odnosi na kosovski problem.

Tanja Fajon, poslanica grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, konstatuje za Danas da bi odlazeću godinu u kontekstu napretka Srbije na EU putu okarakterisala kao „delimično uspešnu“.

– Čestitam Srbiji na nedavno otvorena nova dva poglavlja u pregovorima sa EU i žao mi je što je taj događaj bio u senci blokiranja Srbije od strane Hrvatske u vezi s otvaranjem poglavlja o obrazovanju. Inače je u poslednje vreme bilo dosta napetosti u regionu, pogotovo na relaciji Srbija – Hrvatska i to me brine. Smatram da države u balkanskom regionu imaju isti cilj i očekujem da na putu ostvarenja tog cilja pomažu jedna drugoj, a ne da se sputavaju i blokiraju. Moja želja je da se ovo promeni u narednoj godini. Takođe, ono što bih posebno istakla, kao što je pokazao i ovogodišnji izveštaj Komisije o napretku Srbije na EU putu, jeste stanje slobode izražavanja i medija. Situacija se, nažalost, pogoršala u čitavom regionu, što je zaista neprihvatljivo. U razgovorima sa predstavnicima civilnog društva često čujem kritike na račun vlasti koje, čini se, žele da „uguše“ drugačije stavove i kritike i ostvare klimu u kojoj se stvaraju nepostojeći neprijatelji i izmišljaju državni udari, smatra naša sagovornica.

Fajon poručuje da je uverena da je kvalitetna atmosfera za rad novinara, za postojanje nevladinog sektora i za građane koji pomoću jakih institucija mogu da izraze svoj glas, osnova za zdravu demokratiju, kako zamišljam Srbiju kao evropsku državu.

– Pre nekoliko dana sam pročitala podatak da je Srbija na prvom mestu u svetu po odlivu mozgova. Neka to bude u narednoj godini najveća motivacija kako liderima tako i celokupnom društvu da se što pre sprovedu potrebne reforme i da se obezbede bolji uslovi za život Srba, pogotovo mladih. Ako tu Srbija posustane, posustaće i njena budućnost. Kao izvestilac iz senke u okviru svoje političke grupe u Evropskom parlamentu, socijalista i demokrata, ja ću se i dalje zalagati za dobrobit Srbije i za što brži napredak na putu prema evropskoj porodici, ukazuje Tanja Fajon.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za Danas da evropske integracije idu na dva odvojena, ali međusobno isprepletana koloseka – „jedan se tiče razvoja demokratije, reformi sistema i uvođenja evropskih standarda, a drugi je pregovarački proces“.

– U 2016. godini slobodno možemo reći da je prvi od ova dva koloseka u potpunosti zakazao, dok je drugi ostvario značajne uspehe. Nekoliko stvari je obeležilo ovu godinu u oblasti evropskih integracija Srbije. Srbija je od početka godine otvorila četiri pregovaračka poglavlja, a poglavlje 25 o nauci i istraživanju je odmah i privremeno zatvorila. Broj otvorenih poglavlja za dve i po godine od kada su pokrenuti pristupni pregovori Srbije dostigao je šest. Druga stvar je nešto što bih nazvao „specifična situacija Srbije“. Naime, često se čuje da smo suočeni sa specifičnim zahtevima EU ili neke od država članica iz domena pojedinih poglavlja. Nijedna druga zemlja u prethodnim proširenjima nije bila suočena sa problemima koji se tiču nekih od „lakih“ poglavlja – 26 ili 31. Lično smatram da u nekim slučajevima krivicu ne treba svaljivati samo na države članice koje imaju primedbe, već je tu zakazala i domaća strana, prvenstveno u sporim reformama zbog kojih dolazimo u ove i slične situacije, a s druge strane i zbog nepromišljenih brzih reakcija, naglašava sagovornik Danasa.

Štiplija napominje da „nismo ni prva ni poslednja zemlja kojoj je neko poglavlje blokirano, a ne možemo da merimo ono što mi radimo u odnosu na druge, jer specifična situacija Srbije, gde prvenstveno mislim na normalizaciju odnosa sa Kosovom, i odnose sa Rusijom, ne odgovaraju iskustvima drugih država“.

„Kretanje u suprotnom smeru“

Nemanja Todorović Štiplija smatra da bi bilo dobro da u 2017. nastavimo sa tempom pregovaračkog procesa, „a s druge strane zaustavimo trend kretanja u suprotnom smeru u oblastima reformi sistema i uvođenja standarda“. „Kao svaki loš đak, ne bi trebalo da napravimo pauzu do narednog izveštaja o Srbiji, već da i bez tog kontrolnog mehanizma EK nastavimo sa razvojem demokratije i izgradnjom institucija“, zaključuje on.