Aleksandar VučićFoto: BETAPHOTO/EMIL VAŠ

Opozicione liste, posle izbora 2. juna, naveliko optužuju naprednjake da falsifikuju rezultate izbora.

Primeri se nižu širom Srbije, a jedan o očiglednijih je na opštini Vračar u Beogradu, gde predstavnici koalicije Biramo borbu ukazuju na to da je birački zapisnik naknadno izmenjen.

Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović izjavio je na konferenciji za novinare ispred Opštine Vračar da SNS nije imala mogućnost da formira vlast u toj opštini, ali da je došlo do „naknadnog prekrajanja izborne volje građana“.

Otvaranje vreća i uvid u kompletan izborni materijal je, kako je saopšteno iz Izborne komisije Vračara, izvršen, u skladu sa zakonom i od strane kompletne Izborne komisije, koju čine predstavnici lista pozicije i opozicije.

Zoran Alimpić, stalni član Gradske izborne komisije i funkcioner Demokratske stranke, za Danas objašnjava kako naprednjaci primenjuju izborni inženjering, navodno – menjajući izborne rezultate.

– Članovi biračkog odbora koji su učestvovali u utvrđivanju rezultata potpisuju se u zapisnik. To je dokaz da su oni bili tamo i učestvovali, ali to nije garancija da u zapisniku nema neka greška. Dešava se da ima – kaže on.

Kako naprednjaci falsifikuju rezultate izbora? 1
foto N1

Od 1.265 zapisnika za izbore za Skupštinu grada Beograda, dodaje, u 70 zapisnika je konstatovano da ima tzv. lakih i teških grešaka i onda njih ispravlja Gradska izborna komisija, odnosno članovi GIK zaduženi za prijem materijala za na pojedinim opštinama – koordinatori GIK za teritoriju određene opštine.

– Događa se i da zajedno sa predsednicima i članovima biračkih odbora koji su dobili materijal ponovo brojimo da utvrdimo tačno stanje. Ukoliko postoji teška greška koja se ne može ispraviti, a to je da ima viška listića u kutiji u odnosu na broj birača koji su se potpisali u izvodu iz biračkog spiska onda se izbori na tom mestu ponavljaju. Ponavljaju se i ako u donetom materijalu nema kontrolnog listića jer to može značiti da je neko u međuvremenu zamenio čutavu vreću sa materijalom ili kutiju – ističe sagovornik Danasa.

Što se tiče falsifikata, napominje, oni se mogu utvrditi veoma jednostavno.

– Liste koje imaju svoje primerke zapisnika mogu uporediti te primerke sa originalnim primercima koji se čuvaju u izbornoj komisiji i koji se skeniraju i objavljuju na sajtu republičke izborne komisije. Ukoliko je na tom prvom primerku koji je u komisiji neki broj precrtan pa upisan drugi a na kopijama koje poseduju liste nije – to znači da je zapisnik naknadno, nakon potpisivanja od strane članova biračkog odbora prepravljan – precizira sagovornik Danasa.

To je, naznačimo – krivično delo iz člana 161 Krivičnog zakonika.

Član 161. „Falsifikovanje rezultata glasanja“:“Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”.

Kada je reč o proceduri za potpis na birački zapisnik, po zakonu, dovoljno i neophodno je da ga potpišu bar tri.

– Pravo na kopiju zapisnika imaju prve četiri liste. Prva kopija originalna ide u izbornu komisiju. Druga treba da se zalepi na vrata biračkog mesta da svi mogu da vide. Pošto ima šest kopija, ostale četiri idu najbolje plasiranim listama po redu. Ali, te karbon kopije su lošeg kvaliteta i poslednje dve tri se obično ne mogu ni pročitati a naročito ne skenirati – zaključuje Zoran Alimpić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari