FAZ: Srbija se dobro nosi sa krizom, ali nije šampion u Evropi

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije osoba koja bi se u liberalnim demokratijama mogla zamisliti kao uzor – zemlju vodi autoritarno, opozicija je bojkotovala izbore, Reporteri bez granica zemlju po slobodi medija svrstavaju na 93. od 180 mesta, u spoljnoj politici Vučić vrluda između najvažnijeg trgovinskog partnera EU, Rusije i Kine.

Pa ipak, neke je stvari izgleda ispravno uradio – malo je koja zemlja u Evropi trpela tako male ekomske posledice zbog korone kao narod od sedam miliona na Zapadnom Balkanu“, piše FAZ.

Dnevnik ocenjuje da se predsednik Vučić ipak previše hvali kada kaže da će zvanični podaci krajem marta „potvrditi da je Srbija broj jedan u Evropi“, preneo je Euraktiv Srbija.

„Srbija je dobro prošla, ali sigurno nije najbolja zemlja u Evropi“, kaže za list Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), precizirajući da su u prva tri kvartala bolje ekonomske pokazatelje imale Litvanija, Tuska i Irska.

FAZ piše i da taj relativan uspeh Srbije nije veliko iznenađenje, pošto su takve prognoze već prošle jeseni objavili saradnici Bečkog instituta, a u januaru i Međunarodni monetarni fond.

Sebastijan Sosa, predstavnik MMF u Beogradu, naveo je za nemački dnevnik tri razloga zbog kojih se Srbija do sada upešno nosila sa krizom.

Prema njegovim rečima, privredni rast je u prvom kvartalu sa 5,2 odst bio veoma jak, što je bila dobra polazna osnova za savladavanje krize.

„On (Sosa) ukazuje i na strukturu privrede sa velikim agrarnim sektorom, koji je malo pogođen krizom. Prednost je i što Srbija privlači malo turista, i tu, za razliku od Hrvatske, nije moglo mnogo da se izgubi. I treći razlog je bio suštinski odgovor politike na krizu. Stabilizacioni paket u visini 9 odsto BDP jedna je od najvećih finansijskih pomoći medju evropskim zemljama u tranziciji“, piše list.

Vučić je, prema oceni FAZ, mogao sebi da dozvoli takvu ekspanzivnu politiku zbog relativno niske zaduženosti i stabilne inflacije, a i tržište kapitala je drage volje ponudilo novac, iako je cena kapitala, kako primećuje Branimir Jovanović, dvostruko veća nego prethodne godine.

Nemački dnevnik dodaje i da je Srbija atraktivna lokacija za evropsku industriju, da samo nemačka preduzeća u Srbiji zapošljavaju 67.000 ljudi, a da su je kao privrednu destinaciju već relativno davno otkrili i Kinezi, koji su „prošle godine isporukom maski stupili i u propagandni rat oko suzbijanja korona virusa“, a u januaru Srbiji kao prvoj evropskoj zemlji isporučili i svoju vakcinu.

„Od napretka u vakcinaciji i suzbijanju pandemije zavisiće i oporavak u novoj godini. Nezavisno od toga, evropske države i institucije su spremne, ako već ne da pregovorima dovedu Srbiju u EU, ono barem da je novcem vežu za sebe“, ocenjuje FAZ.

FAZ navodi da je samo Nemačka u proteklih 20 godina uložila dve milijarde evra u projekte u Srbiji, a Evropska banka za obnovu i razvoj šest milijardi.

„Ali dalji uspeh ne zavisi samo od stranog novca. Jan Kes Martijn, koji je upravo okončao savetodavni program MMF u Srbiji, ukazuje na propuste. Potrebne su strukturne reforme za jačanje privatnog sektora, borba protiv korupcije i bolji pravosudni sistem“, piše FAZ.

Nemački dnevnik prenosi i upozorenje ekonomiste Jovanovića da je javni dug Srbije sve veći i njegovu sumnju da će ona i u budućnosti kod stranih investitora biti tako omiljena kao pre krize.

„Direktne strane investicije su se smanjile i verovatno se neće tako brzo vratiti na nivo od pre krize. Možda će Srbija morati da razmisli o novom modelu rasta“, zaključuje FAZ.