Federika Mogerini ponovo u Beogradu: ZSO i razmena teritorija više joj nisu u fokusu, već promocija koledža

Mogerini ovdašnja javnost pre svega zna kao bivšu visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku, s obzirom da je u njenom delokrugu delovanja bilo i pitanje Kosova i Metohije. Na ovoj funkciji zamenio ga je Žozep Borelj.

U Beograd je došla u pondeljak kako bi studentima, mladim profesionalcima i akademskoj zajednica predstavila programe koje nudi Koledž Evropa na tri svoja kmapusa – u Poljskoj, Belgiji i Albaniji.

Kampus u albanskom glavnom gradu Tirani otvoren je nedavno, a Mogerini bi, kako je sama rekla u Evropskoj kući u Beogradu, volela da se studenti iz Srbije pre svega prijave i odluče za kampus u Albaniji. Volela bi i da se iko prijavi, jer se ove godine za studiranje u Koledžu čiji je dekan iz Srbije nije prijavio niko.

Podvukla je da je sada povoljan trenutak za to, jer je proširenje Evropske unije ponovo u fokusu Brisela.

„Niko ne uči proširenje već 20 godina, a sada postoji šansa za to. Što ne bismo u tom pogledu obrazovali stanovnike zemalja kandidata?“ rekla je ona, dodavši da je ideja da se u Tiranu dovedu i studenti iz zemalja članica EU, ali i studenti iz regiona, odnosno iz zemalja koje su se kandidovale za pristupanje EU kako bi, pored ostalog, naučili kako se pristupni pregovori vode.

Skupu je prisustvoao i ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre, kao i Vladimir Lučić, direktor Telekoma Srbije – firme koja je jedan od pokrovitelja školarina za upis na ovaj koledž.

Takođe, učestovala je istog dana Beograodskoj bezbednosnoj konferenciji, na panelu “Svet posle izbora u SAD i EU”. Sa ovog panela poručila je da će se kajati oni koji slave pobedu Donalda Trampa na nedavno održanim američkim predsedničkim izborima.

Kako je rekla, oni koji danas slave Trampovu pobedu za par meseci će shvatiti da će i njima biti teško.

Dan kasnije sastala se i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, sa kojim je razgovarala o ovoj obrazovnoj instituciji, ali i o geopolitičkim prilikama, ubrzanju evropskog puta, ali i reformskim procvesima u Srbiji, posebno u obrazovnoj sferi.

Izbor na mesto dekanke pratila negodovanja

Mogerini je dekanka Koledža Evropa postala je u 2020. godine, podrškom većino članova administrativnog veća koledža. No, njen izbor pratilo je i negodovanja predavača ovog fakulteta koji su smatrali da nije kvalifikovana za funkciju rektora, ali i da ne ispunjavanja formalne uslove s obzirom da se prijavila mesecima nakon što je konkurs okončan. Da je Mogerini zainteresovana za ovu poziciju saznalo se u aprilu te godine, onda kada je Evropska komisija dala zeleno svetlo njenoj kandidaturi.

Prva je žena na poziciji rektora ovog koledža, čije je sedište u Brižu, u Belgiji, a kampus ima i u Poljskoj.

ZSO i razmena teritorija

Mogerini je 2014. godine na poziciji visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost zamenila Ketrin Ešton, a do tada je, na par meseci, bila šefica italijanske diplomatije.

Njen mandat visokog predstavnika EU obeležila je ideja razmene teritorija između Beograda i Prištine. Srpsku stranu predstavljao je u dijalogu, i tada, predsednik Vučić, a albansku – kosovski predsednik Hašim Tači. Međusobne kritike za laži i obmane nisu zaobišle ni Mogerini. Tadašnji premijer Ramuš Haradinaj, primera radi, poručio je da je Mogerini mnogo štete nanela EU i Balkanu, jer umesto da se fokusira na priznanje nezavisnosti Kosova pokrenula je temu razmene teritorija. U to vreme Vlada Kosova uvela je takse na srpsku robu što je Mogerini štro kritikovala.

Sama Mogerini govorila je da se o razmeni teritorija ili promeni granica nikada nije govorilo, ali da dijalog uključuje diskusiju i priznavanju granica.

Da se o razmeni teritorija govorilo, možda ne za briselskim stolom, pokazuje i činjenica da je prva vlada Haradinajevog naslednik Aljbina Kurtija pala, veruje se, baš zbog njegovog protivljenja ideji razgraničenja i razmene teritorija koju je “gurao” i specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan u vreme Trampove administracije Ričard Grenel.

Mogerini se vezuje i za priču o formiranju Zajednice srpskih opština. Ona je u avgustu 2015. potpisala pismo kojim se obavezala da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, kako bi se ispunio krucijalni uslov bivšeg kosovskog premijera Ise Mustafe. Potpis je, pored Mogerini i Mustafe, stavio i Aleksandar Vučić.

Mogerini se zalagala i za to da ZSO ne bude “uporedna vlast koja će usvajati zakone”, te da će biti formirana u skladu sa postojećim okvirom zakona i vlasti Kosova, sledeći zaključke Ustavnog suda.

Na ovaj stav Mogerini i danas se poziva evropska administracija kada se potegne ispunjenje ove obaveze Prištine preuzete još 2013. potpisivanjem Briselskog sporazuma.