Feđa Dimović (Beogradski sindikat): Da me je Vučić zvao „odjavio“ bih ga kao Škabo (VIDEO)

Beogradski sindikat se posle deset godina vraća u rodni Beograd, koncertom na stadionu Tašmajda, koji je počinje večeras u 20 časova. Karata, kaže Dimović, ima još malo u prodaji, a one se mogu nabaviti na Gigstixu, Ticket.rs ili u BS shopu na Dunavskom keju, na Dorćolu.

Ova grupa postoji 23 godine, za sebe kažu da su neimari srpskog repa. Njih desetak, pa i više, koliko čini BS kroz sve ove godine ostavili su veliki trag u srpskoj pop kulturi. Bitna stvar u njihovoj muzici su ideološki i životni stavovi koji provejavaju i kroz one nepolitičke pesme. Zajedništvo, sloga, solidarnost, prijateljstvo, porodica bitni su elementi pesama „Za sve moje ljude“, „I dalje kidam“, „Nema povlačenja, nema predaje“… Pod geslom namerno napisanom gramatički nepravilno zajedno „Svizajedno“ večeras (11. juna, 20 časova) izvešće prvi put i neke nove stvari poput pomenute „I dalje kidam“ urađene za film „Zlatni dečko“, ali i „Među zvezdama“, „Ljubav u inat“, kao i dueta sa Nikolom Rokvićem „Stara garda“ u kojoj se članovi Sindikata šale na svoje starenje.

Gosti Sindikata biće reperi Smoke Mardeljano, Arafat, Marlon Brutal, kao i Danica Crnogorčević sa kojom BS ima pesmu „Jedina Srpska“, Pavlina Radovanović, devojčica iz Orahovca (KiM), kao i akademski hor Obilić, koji je sa BS-om nastupao i u Beogradskoj Areni 2012. godine.

Upitan hoće li se čuti neke danas pomalo zaboravljene pesme Beogradskog sindikata, poput one sa albuma „BSSST… Tišinčina“ – „Plejersko ponašanje“, Dimović odgovara da ta baš neće, ali da će nekih drugih biti, kao i da su mu smešni komentari da nemaju dovoljno pesama za koncert. Sitaucija je takva da imaju problem da odaberu pesme koje će izvoditi, kao i da dosta njegovih omiljenih pesama nisu nikada izvodili, jer su pre za kućno slušanje, poput „Pazi pazi“ i „Deo prošlosti“. Šale se da će morati da naprave koncert „B strana“ za one članovima BS-a drage, ali koncertno nezanimljive, pesme.

Na početku emisije Dimović je otkrio da je devedesetih zajedno sa Ognjenom Jankovićem, takođe članom Beogradskom sindiakata, bio zaposlen u Danasu, gde su kao studenti radili u sportskoj redakciji kod novinara Žive Vekeckog.

(Ne)dovoljna kritika SNS-a

U intervjuu je bilo reči i o politici, kao i kritikama je Sindikat prema SNS-u manje kritičan nego prema vlasti Demorkatske stranke. Dimović odbacuje takve tvrdnje i kaže da ni o koj vlasti više pesama nisu snimili nego o ovoj naprednjačkoj.

– Nije tačno da smo premalo kritični prema vlasti Srpske napredne stranke jer smo od 2016. snimili tri pesme protiv ovog režima. Sistem te laže u kom je predsednik Vučić prikazan kako ga mazi Angela Merkel. Objavili smo i „Pišam po sirotinji“, u kojoj iz prvog lica repuju Vučić, tada gradonačelnik Beograda Siniša Mali i Ana Brnabić. Nakon velikih julskih protesta, koje su bile najžešće demonstracije sa konjicom i bojnim otrovom, objavili smo „Izvini Srbijo“ čime smo im dali podršku. Ista sudbina se desila i ovoj pesmi, navodi Dimović upitan da prokomentariše komentare da je BS premalo kritičan prema aktuelnoj vlasti, za razliku od vremena DS-a.

On dodaje da je „Pišam po sirotinji“ puštena jedino u emisiji „Dobar, loš, zao“, kao i u crnogorskom dnevnom listu „Dan“.

-Sve je crno-belo. S jedne strane se neistomišljenici nazivaju domaćim izdajnicima i drugosrbijancima, a sa druge strane, možda i gore, se oni koji imaju nacionalne stavove nazivaju fašistima, nacistima, klerofašistima, retrogradnim likovima, seljacima, udbašima… Te etikete se lepe i nama tokom svih ovih godina. Ali nama nijedna ta etiketa ne može da se prilepi. Kažu da smo svi mi na državnim jaslama, i da su nam žene svima zaposlene na državnim jaslama, kao i da smo dobili stanove jer radimo za državnu bezbednost. To su proverljivi podaci, odete na sajt Advokatske komore, proverite i šta rade drugi članovi BS-a. Imate i Katastar nepokrenosti onlajn. Ta buka koja dolazi sa obe strane stvara kakofoniju koja zbunjuje ljude, umesto da probamo da se složimo oko najmanjeg zajedničkog sadržaoca koji spaja sve dobre ljude. Ne moramo da budemo istomišljenici, možemo da razgovaramo i probamo da učimo jedni od drugih, kaže Dimović.

Otkud Feđa kod Marića?

Za razliku od 2012. godine kada su im gotovo svi mediji bili zatvoreni pred koncert u Beogradskoj areni, pred koncert na Tašu ovaj bend je dobio pažnju velikog broja medija. To je prouzrokovalo da se deo javnosti zapita otkud Beogradski sindikat kao kritičar vlasti na Hepiju, RTS-u, i drugim medijima.

Dimović koji je sam bio gost „Ćirilice“ Milomira Marića, kaže da za ovu promenu odnosa medija prema BS-u pre svega odgovorno to što aganžovali PR agenciju, koja im je omogućila veću prisustnost u medijima kako bi koncert najavili, ali i kako se ne bi desila situacijama tokom najavljivanja prošlogodišnjeg koncerta u SPENS-u kada su im na konferenciju došla samo tri novinara.

– Konkretno za Marića, iako otvoreno podržava ovu vlast, svih ovih godina me je zvao da gostujem. Nikada nisam od njega dobio bilo koju vrstu cenzure, ili molbe da u njegovoj emisiji ne govorim određene stvari, kao što sam dobijao od nekih drugih medija i novinara da na primer ne pričam o seči platana. Takođe, sada smo povećali medijsko prisustvo, što je normalno kad morate da najavite veliki koncert. Angažovali smo profesionalni PR tim, koji je bio PR i za film „Toma“. Zanimljivo je da se nama to spočitava, a mi smo veliki srpski bend, imamo armiju fanova, postojimo 23 godine, a ne zamera se Bajagi ili Zdravku Čoliću kad se pojave. Zar nije normalno da neko najavi svoj koncert na svim televizijama? Da ne bi ispalo da smo za ove ili one, i da bi se obratili svim ljudima kako bi svi došli na naš koncert a ne samo oni koji se sa nama slaž, prihvatili smo da budemo i na Hepiju i na Danasu i Novoj S. Oduvek smo želeli da budemo stožer, neko ko će okupiti ljude i zato od početka imamo slogan „Svizajedno“ kako bi probali da prevaziđemo podele, naveo je Dimović.

Ipak, većina komentara ostavljenih ispod Fejsbuk najave Dimovićevog gostovanja su bile uvrede bazirane na ideološkoj osnovi, koje su, smatra on, produkt crno-bele podele društva, nedostatka dijaloga, i etiketiranja onog sa suprotnim stavovima. Začudilo ga je da takve komentare ostavljaju čitaoci Danasa, kao medija koji kulturu dijaloga i toleranciju neguje.

Što ste lagali da ćete dogodine na Prizren?

„Dogodine u Prizrenu“ objavljena je pre tri godine i na Jutjub do sada ima skoro dva miliona pregleda. U momentu objavljivanja ova Kosovu i Metohiji posvećena pesme uzburkala je javnost, BS-u su spočitavani ekstremistički stavovi, a do danas su se održale prozivke tipa „Što ste lagali da ćete dogodine na Prizren“.

– Ne znam da li je to zlonameran komentar ili nedostatak obrazovanja za neke istorijske činjenice jer to zapravo preuzeto od onog jevrejskog „Dogodine u Jerusalimu“. Ideja da poput Jevreja koji su se 2.000 godina pozdravljali tim pozdravom i na kraju vratili na svoja ognjišta, ne ode dogodine tenkom na Prizren, već da se narod vrati na svoja ognjišta. Ako konkretno misle da li ćemo mi da odemo dogodine u Prizren, evo ja sam od objavljivanja te pesme tri ili četiri puta bio u ovom gradu, sedeo u centru grada, u lokalima koje drže Albanci, bez problema, odgovara Dimović.

Jedna od zamerki je da je pesma usmerena protiv Albanaca, ali ovaj reper kaže da je ona posvećena stradanju srpskog naroda, da zato spot obiluje scenama pogroma 2004. godine i paljenja manastira. Kaže i da pesma govori i da su neke albanske porodice zajedno sa srpskim branile svetinje SPC.

Takođe, navodi i primer Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, gde su, kako mu je pričalo ondašnje monaštvo, Albanci palili automobilske gume kako bi uništili freske, ali kako to nije uradio nijedan Albanac iz okoline, nego oni sa severa Kosova kao i iz Albanije. Zamera nedostatak osećaja i razumevanja za stradanje sopstvenog naroda na 300 kilometara od Beograda, jer Beograđani, kaže, sa podsmehom gledaju na to, pa i na samu pesmu.

– Srbi na KiM su jedini narod u Evropi bez ikakvih ljudskih prava. Dovoljno je da odete u Orahovac, odakle ja mala Pavlina, pa da vidite kako žive ljudi tamo. Ima neko igralište koje je izgradio UMNIK za svu decu, ali ako odu srpska deca biće im razbijena glava, nos. Srbi ne mogu da sahranjuju, isto jer će biti napadnuti, grobovi su oskrnavljeni… Ne mogu da shvatim da neko nema osećaja za to ili da kaže ‘ako, tako treba’, priča Dimović.

Opozicija kao Toma Zdravković u Balkan Ekspresu

Za politiku vlasti Aleksandra Vučića prema Kosovu kaže da nema mnogo prostora za delovanje, ali da je njihova najveća greška potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine, zbog čega su, smatra, naprednjaci i dovedeni na vlast od strane Zapada, da bi uradili ono što vlast DS-a nije mogla. Briselski sporazum mu je sporan jer je njime izbrisan poslednji trag suvereniteta srpske države na Kosovu gašenjem institucija, samo da bi za uzvrat dobili Zajednicu srpskih opština, koja još nije oformljena. Smatra da se poput naprednjaka do 2012-te, danas opozicija preporučuje da dođe na vlast i oko Kosova učini ono što možda SNS neće uraditi. Ako Vučić prizna Kosovo ostaće bez glasačkog tela, koje je u većini protiv tog čina, ali i da će biti zanimljivo ako bude odolevao pritiscima Zapada.

– To vam je kao u „Balkan ekspresu“ kad Toma Zdravković kaže da neće da peva „Lili Marlen“, pa onda onaj drugi kaže da će on. Ja jesam protiv vlasti, ali nisam protiv države, nisam za to da se ruši država i za varijantu samo da ode Vučić, pa neka dođe i crni đavo. Nisam za crnog đavola, više sam za to da mi Srbi sednemo i dogovorimo se, navodi Dimović.

Sa kompromisom i normalizacijom Beograda i Prištine nema problem, ali ako se u svoje domove vrate proterani Srbi uz garantovanje bezbednosti, kao i da se poštuju presude poput one za vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani.

Sistem te laže

„Sistem te laže“, jedna od nezvaničnih himni raznoraznih protesta u Srbiji, govori kako o onima na vlasti, tako i onima, objašnjavli su iz BS-a, koji vlast ovde postavljaju.

Dimović kaže da svetom vlada kapital, da to nije nepoznanice, u vidu međunarodnih korporacija, vojnoindustrijskih kompleksa za koje smatra da imaju uticaj na političke vlast. Dodaje da je sve manje suverenih država, kao i da je Evropa u pogledu sankcija Rusiji dovedena u položaj da odlučuje protiv svojih ekonomskih interesa. Bogati se jedan odsto stanovništva u svetu, tokom korone to je bila farmaceutska industrija, kaže Dimović i poručuje „Nek se spreme Boing i Lokid“, jer usled rata u Ukrajini dolazi do militarizacije čitavog sveta, a u Ukrajinu se upumpava velika količina oružja, umesto da se forsira da rat prestane, navodi Dimović.

„Ljubav u inat“ odgovor na rat u Ukrajini

Odgovor Sindikata na rat u Ukrajini je nedavno objavljena pesma „Ljubav u inat“, koja oslikava pravoslavni hrišćanski pogled na rat kao nešto negativno, bez zauzimanja strane u „međusobnom uništavanju“ Rusa i Ukrajinaca, prijateljskih naroda Srbije, kaže Dimović.

– Mitropolit ukrajinske pravoslavne crkve koja je u sastavu Moskovske patrijaršije Onufrije osudio je ruski napad na Ukrajinu, a sa druge strane to je čovek koji je u Podgorici sa Amfilohijem predvodio litiju. Ne mogu da gledam sve Ukrajince kroz Azov, niti mogu da prihvatim kulturu otkazivanja ruskog naroda. Rat u Ukrajini je višeslojan problem, ne mogu da kažem da je rat zato što je Putin lud, umire za tri godine pa je započeo rat. To je banalan način posmatranja, poručuje Dimović.

Od toga da je po međunarodnom pravu Rusija izvršila agresija na Ukrajinu ne beži, ali dodaje da međunarodno pravo danas ne postoji, jer je više puta prekršeno, kao i da su o problemu između Ukrajine i Rusije govorili su još 2015-te u pesmi „BS armija“.

U toj pesmi BS pozdravlja „Ruse iz Donjecka i Hute iz Jemena“, uz neke druge narode širom sveta, ali i uz pozdrave Ugu Čavezu i Muameru Gadafiju, kao borcima protiv globalnih moćnika. Pesma ocrtava suverenističku ideološku poziciju Sindikata uz poruku da su Srbi i svi ti narodi deo jednog istog plemena.

Upitan ima li problem sa ruskim uticajem na Srbiju, kaže da je oduvek bio za to da Srbija na probleme gleda „srpskim očima“, odnosno da pre svega pazi na svoje interese, a ne ruske ili američke.

– Moramo da vodimo računa o moralu i principijelnosti, jer je to oduvek bila odlika ovog naroda, koji je uvek bio na pravoj strani istrorije. Sada hoće da kažu da smo na pogrešnoj strani jer nećemo da uvedemo sankcije jednom narodu. Pa valjda smo mi prvi osetili šta znače sankcije, da narod ima platu jednu marku, penziju pola marke, dok predsednikov sin vozi Ferarija. Proces uvođenja sankcija je usko vezan sa situacijom na KiM, jer bi nas to stavilo na listu neprijateljskih zemalja Rusije, čime bi izgubili njihovu podršku u međunarodnim insitucijama za održavanje Kosova u sastavu Srbije, kaže Dimović inače i član „Pokreta za odbranu Kosova i Metohije“.

O dokumentu koji se pripisuje Evropskoj obaveštajnog agenciji, u kome se spominje i uticaj SPC na okretanje Srbije Zapadu, odnosno pomoć koju bi SPC mogla da pruži aktuelnoj vlasti u tom pogledu, Dimović kaže da on pokazuje osnovno nepoznavanje SPC i njenih odluka, poput odluke Sabora da ni po koju cenu ne sme doći do priznanja Kosova. Crkva trpi pritiske Zapada, poput odluke vaseljenskog patrijarha o makedonskoj crkvi, jer je brana da političari ne priznaju Kosovo, te da nema vladike koji bi Vučića u takvom činu podržao.

„Dobijao sam ponude da budem kandidat za gradonačelnika“

Jedino kad je neko iz Sindikata izleteo u stranačku politiku je bilo kada je Aleksandar Protić postao predsednik Treće Srbije, organizacije čiji su deo bili i Miroslav Parović i Andrej Fajgelj, a koja je nakon Protićevog odlaska iz nje postala Narodni slobodarski pokret.

Beogradski sindikat i pored čestih molbi da postanu politička opcija koja će svoje stavove ponuditi na izborima, to nikada nije bio, niti će, jer i nije monolitna struktura u kojoj svako ima jednobrazno mišljenje, ali i zato što se bave društvenim aganžmon koji je, smatra, značajniji od stranačkog.

Upitan da li su za beogradske izbore 2018. godine dobili ponudu da izađu na izbore kao Beogradski sindikat, kaže da te ponude nije bilo, ali da su zato dobijali lične ponude, te da je njemu nuđeno da bude nosilac liste i kandidat za gradonačelnika, kao i da je neke ranije ponude prihvatio sada bi verovatno bio ministar.

– Vučić je jedino zvao Škaba (Boško Ćirković Škabo, član BS-a). Da je mene zvao odjavio bih ga kao on, koji je to opevao u svojoj pesmi „Doviđenja Ćao“, navodi Dimović.

Od „Političke 1“ do „Izvini, Srbijo“

„Političkom 1“ i „Političkom 2“ kritikovali su političku scenu za vreme Miloševića. Nastavilo se i nakon petooktobarskih promena „Govedinom“, ali i na dalje pesmama „Oni su“ i „Welcome to Srbija“ kojima se kritikuje i celokupno stanje u društvu. Tu je i pesma „Čovek“ za koju se javnosti smatra da je posvećena predsedniku LDP-a Čedomiru Jovanoviću. Sve do novijih, Vučićevom režimu posvećenih, pesama „Sistem te laže“, „Pišam po sirotinji“, „Izvini, Srbijo“ Dimović kaže da su se samo menjali akteri ali da je sistem ostao isti.

U „Govedini“ spomenut je bio i DSS-ovac i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami. Dimović promenu vidi u tome što danas ne sreće visoke funkcionere stranaka na vlasti, za razliku od vremena vlasti DS-a i DSS-a, kada im se desilo da u kafani sretnu Šamija koji ih je pitao „Jeste li vi oni momci što su me isprozivali?“.

Takođe, smatra da je teško moguće da se danas pojave u „Utisku nedelje“ sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kakva je situacija bila 2002. godine kada su kod Olje Bećković u gostima bili sa tada predsednikom Savezne Republike Jugoslavije Vojislavom Koštunicom, nakon što su ga kritikovali u „Govedini“.

– Mada mnogi od tih aktera su još tu. Kada vidim neke od tih političkih fosila, da se ne uvrede zbog kvalifikacije, poput Vuka Draškovića i Zdravka Koraća pitam se kolika je njihova relevantnost i koje ljude oni predstavljaju. To je sam dokaz da se jedni te isti ljudi vrte. Sistem je ostao isti. Posle 5. oktobra, ja mislim i za vreme Slobodana Miloševića, imamo jednu kolonijlanu upravu koja nije samo u Srbiji nego i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. Tu nema preterano prostora za promene, jer te promene dolaze spolja odakle se postavljaju ovi kolonijalni upravnici, činovnici, stečajni upravnici malih provincija. Imamo privid da izborima menjamo nešto krucijalno,a zapravo se menjaju imena dok sistem ostaje siti. Zapitajte se odakle podrška Vučiću sa Zapada, koja će stajati dokle god o njima ne zasmeta. Onda će doći do neke nove nazovi promene. Prava promena je moguća tek kada taj pritisak malo popusti, navodi Dimović i poručuje da građani ipak treba da se trude da budu „diskretni heroji“, da se međusobno slušaju i poštuju.