FHP traži od srpskih vlasti da prestanu da zloupotrebljavaju žrtve srpske nacionalnosti stradale u „Oluji“

U Srbiji, nijedna žrtva “Oluje” nema status civilne žrtve rata. Zakonsko rešenje onemogućava sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale ili su oštećene van teritorije Srbije, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tako izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija, konstatuje FHP.

Samo oko 20 odsto izbeglica iz Hrvatske koje su prisilno mobilisali pripadnici MUP Republike Srbije nakon operacije “Oluja” u avgustu i septembru 1995. je ostvarilo pravo na naknadu štete, dok su mnogi zbog administrativnih prepreka i zastare ostali bez te mogućnosti, navodi Fond i ističe da je nekoliko desetina prisilno mobilisanih izbeglica poginulo nakon što su poslati na front.

Fond traži da status prisilno mobilisanih bude regulisan na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata.

Umesto glasa žrtava, i na ovu 28. godišnjicu operacije “Oluja” čuje se glas političara koji, umesto doprinosa pomirenju, podstiču simbolički nastavak sukoba, ocenio je Fond.

Ta organizacija podseća da se ove godine, centralna komemoracija održava u Bosni i Hercegovini, u Prijedoru, gradu u kome lokalne vlasti godinama otežavaju i onemogućavaju obeležavanje mesta stradanja žrtava ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koje su počinile srpske snage tokom rata u BiH.

Time se žrtvama operacije “Oluja” uskraćuje dostojanstveno odavanje pošte, a sećanje na njih se instrumentalizuje za produbljivanje etničkih podela, navodi FHP, uz ocenu da se na taj način nastavlja kontinuitet politike sećanja Republike Srbije koja žrtve ratnih zločine deli na “naše” i “njihove”.

Tokom i nakon operacije “Oluja” koju su sprovele hrvatske oružane snage raseljeno je oko 200.000 Srba, uz masovno uništavanjae i pljačku njihove imovine, konstatuje FHP, pozivajući se na podatke više organizacija.

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, koji nisu konačni, 677civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije.

U evidenciji Dokumentciono-informativnog centra „Veritas“ nalaze se imena 1.877 građana Hrvatske srpske nacionalnosti koji su poginuli ili nestali tokom operacije “Oluja”, od kojih su 1.228 bili civili.

Fond za humanitarno pravo u današnjem saopštenju podseća da su činjenice o zločinima počinjenim tokom operacije “Oluja”, dostupne za preuzimanje i korišćenje iz arhive i dokumenata koje poseduje ta organizacija.

To su, između ostalog, publikacije, “ Vojno policijska akcija ‘Oluja’ – sudske činjenice o žrtvama ”, na osnovu presuda pred MKSJ i sudovima u Hrvatskoj, izjave žrtava pred MKSJ i sa REKOM foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ‘Oluje’ – avgust 1995“, kao i digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica”.