Šta piše u finalnom izveštaju OEBS-a o izborima 17. decembra u Srbiji: Kampanjom dominirao predsednik

„Ako se rekonstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje Sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa treba da deluje uz punu transparentnost, uz uključivanje relevantnih aktera, kao što je civilno društvo“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da kao što je prethodno preporučeno, treba obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije, standardizovana obavezna obuka bi se mogla razmotriti za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora, potencijalne članove, uključujući prošireni sastav ovih tela.

„Radi efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava Republička izborna komisija treba da razvije i implementira blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program edukacije birača, uključujući prava birača, sprečavanje grupnog glasanja i važnost tajnosti glasanja. Detaljne informacije o glasačima i edukativni materijali bi trebalo da budu dostupni u različito dostupnim formatima“, ukazuje ODIHR u preporukama u izveštaju.

Takođe, navodi da bi trebalo uzeti u obzir zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spisaka i raditi na povećanju poverenja javnosti, kao i da treba razmotriti zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska, učešćem relevantnih činilaca, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka.

Dominacija predsednika

Celokupna kampanja, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik, bila je okarakterisana oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom.

Sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom su poštovane u kampanji i na izborima, a biračima je dat izbor između istinskih političkih alternativa.

Ipak, slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost na mogućnost glasača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.

Ove prakse, pored nekih izazova koje je opozicija imala da pristupi javnim mestima, „nagnuo je teren na jednu stranu“ i zamaglio liniju između države i stranke, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima i stavom 5.4 OEBS-a iz Кopenhagena iz 1990.

U medijima je različitost perspektiva smanjena sve jačom polarizacijom i snažnim uticajem vlade na većinu medija. ODIHR EOM je primila brojne izveštaje o tome da su kritičkim novinari bili izloženi verbalnim uvredama i napadima državnih funkcionera i provladinih medija, autocenzuri; mnogi sagovornici ODIHR EOM su primetili kulturu nekažnjavanja takvih radnji. Uprkos zakonodavnim izmenama kojima se produžava zabrana funkcionerske kampanje uoči izbora, opširna i neprikladna prednost koju su javni zvaničnici, a koji nisu kandidati, koristili da promovišu vladine projekte, ostala je neadresirana.

Svi gledani nacionalni kanali su pratili aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom, ali pozitivno predstavljanje predsednika i vladajuće partije dominirali su programima većine emitera i dodatno su produbile nejednake uslove. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo je izrazito pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.