Finansiranje referendumske kampanje nije regulisano

… i njenog finansiranja ukoliko do održavanja izjašnjavanja građana ne bude izmenjen Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ali i Zakon o finansiranju politički aktivnosti. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu najavljuje rad na novom zakonu do kraja sledeće godine.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti, za Danas kaže da Srbiju očekuje referendum jer se menjaju neke odredbe Ustava za koje je takav vid potvrđivanja obavezan.

– Iako se na referendumu često odlučuje o političkim pitanjima, finansiranje referendumske kampanje nije nikada bilo obuhvaćeno zakonima koji se odnose na finansiranje političkih stranaka. Kada politička stranka vodi kampanju u vezi sa referendumom, ona o izvorima prihoda i strukturi troškova me podnosi poseban izveštaj, kao što mora da učini nakon izbora, već ih samo uključuje u godišnji finansijski izveštaj. Agencija za borbu protiv korupcije ne dobija sredstva za kontrolu finansiranja ove kampanje, za razliku od izborne, kada organizuje monitoring rashoda preko posmatrača – objašnjava on.

Kako dodaje, još veći problem kod finansiranja kampanje jeste to što nema posebnih pravila za finansiranje koje dolazi od državnih organa, pa se onda opšta pravila mogu tumačiti na različite načine.

– Nema takođe nikakvih pravila za finansiranje referendumske kampanje koja bi se odvijala preko privrednih subjekata, formalnih i neformalnih grupa iz Srbije ili inostranstva. A posledice su neograničena mogućnost da se javni resursi zloupotrebe za promociju ideja iza kojih stoji vlast, mogućnost da se za ubeđivanje birača koriste i oni izvori sredstava koji su strogo zabranjeni kada je reč o izbornoj kampanji, kao što su sredstva javnih preduzeća, inostrane donacije, prilozi firmi koje organizuju igre na sreću ili proizvode akcizne proizvode, odsustvo nadzora i znatno manja transparentnost čitavog procesa – ukazuje Nenadić.

Prema njegovim rečima, Transparentnost Srbija je tražila da se ovo pitanje uredi pre 12 godina, kada je organizovana kampanja za donošenje aktuelnog Ustava, kao i da su dati konkretni predlozi kako da se to učini, 2011, kada je otvorena rasprava o nacrtu novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ali taj akt ni do danas nije usvojen.

On podseća, da je 2006. u referendumsku kampanju za odobravanje ustavnih promena bio upregnut čitav državni aparat i brojne institucije koje su finansirane iz budžeta.

– Osim toga, direktno je prekršen ondašnji Zakon o finansiranju političkih stranaka, tako što su parlamentarne stranke, preko redovnih budžetskih dotacija dobile vanrednih 150 miliona dinara za vođenje referendumske kampanje. Taj novca je iskorišćen za direktnu partijsku promociju, kako tokom referenduma, tako i za skupštinske izbore koji su usledili nekoliko meseci kasnije. S druge strane, politički akteri i grupe građana koji su bili protiv novih ustavnih rešenja nisu dobili adekvatan prostor u medijima i sredstva da predstave svoje stavove narodu – zaključuje Nenadić.

Branko Ružić, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na pitanje da li je u planu Ministarstva rad na novom zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim bi se regulisalo finansiranje referendumske kampanje, uz usklađivanje sa zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, za naš list kaže da je „u okviru faze II projekta sa SDC, švajcarskom razvojnom agencijom, koji bi trebalo da bude odobren do septembra, planiran rad na Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, do kraja sledeće godine“.

„Konkretna rešenja i oblasti koje će zakon urediti ostaju pitanje za radnu grupu. Prethodno ćemo uraditi i uporednu analizu najboljih praksi u Evropi, sa težištem na Švajcarskoj“, navodi Ružić.

Upitan da li to znači da će finansiranje kampanje za referendum o Kosovu ostati neregulisano, on odgovara da je važno kvalifikovano sagledavati stvari i imati u vidu da referendum zvanično nije još uvek raspisan. „Takođe, ovaj plan je pravljen kao plan Ministarstva i nezavisno od planiranja bilo kojeg potencijalnog referenduma“, kaže ministar.