Flekenštajn: Uloga Srbije u regionu je konstruktivna

Neophodno je da bude očuvana regionalna stabilnost i apelujem na sve strane da budu razumne. Što se uloge Srbije u regionu tiče, smatram da je ona konstruktivna, navodi za Danas Knut Flekenštajn, poslanik Evropskog parlamenta i funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije, koji je u protekla dva dana boravio u Srbiji u okviru delegacije EP.

Odgovarajući na naše pitanje da li se može očekivati promena politike Berlina prema Srbiji ukoliko nakon narednih izbora u Nemačkoj dođe do promene vlasti, odnosno u slučaju poraza kancelarke Angele Merkel, Flekenštajn kaže da tvrdnje pojedinih medija “kako je moguća promena nagore” predstavljaju “apsolutnu besmislicu”.

– Kao socijaldemokrata očekujem da mi pobedimo na predstojećim izborima, ali bez obzira da li će se promeniti vlast, ne vidim zašto bi se promenila politika prema Srbiji… Nemci su pouzdan partner i odnos prema Srbiji nije pitanje da li će Angela Merkel biti i dalje kancelarka, već je to stvar zdravog razuma, precizira ovaj evroparlamentarac.

Upitan da li veruje da će EU uspeti da se izbori sa izbegličkom krizom i da li odobrava postavljanje ograda i zidova na granicama, Flekenštajn ocenjuje da je podizanje ograda i zidova “apsolutno neadekvatno”, ali da “u izvesnoj meri” razume takve poteze jer Unija “nije sprovela ono što je dogovoreno” u vezi sa prevazilaženjem krize.

– Šteta je što je nekoliko članica EU zaboravilo koje su to evropske vrednosti i koji su to kriterijumi iz Kopenhagena… Razumem da Srbija ne treba da ostane jedina koja neće zatvoriti granice u slučaju da sve države u njenom okruženju to učine, ali mislim da Srbija treba da ostane dobar primer kako se postupa tokom izbegličke krize, što znači ophođenje prema migrantima na human način, a ne podizanje zidova i ograda, smatra Flekenštajn.

Komentarišući pad popularnosti EU u Srbiji, poslanik EP je ukazao da je to razumljivo, ali je naglasio da ne treba zaboraviti da je potrebno vreme da bi se postalo članica EU.

– Potrebno je da EU učinimo vidljivijom u Srbiji, što ne znači samo otvaranje pregovaračkih poglavlja, već da građani na sopstvenoj koži osete promene, kao što je, recimo, da pravosuđe bude nezavisno i efikasno… Iako su novčana sredstva koja daje Unija veoma važna, nije suština u novcu, već u unapređenju društava… Novac je ograničen u EU i treba da radimo na približavanju evropskih vrednosti građanima, da osnažimo osećaj zajedništva, smatra on.

Flekenštajn u razgovoru sa novinarima nije želeo da iznosi prognoze kada će biti otvorena naredna poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, ali je podsetio da Srbija neće postati članica sve dok Beograd i Priština na reše sva otvorena pitanja.

– Domaći zadatak će, svakako, na kraju morati da se uradi… Potrebno je ubrzati primenu sporazuma koji su već postignuti, nije dovoljno da to bude samo slovo na papiru. Ali, i EU treba da ima na umu da vam ne čini uslugu ako vas suviše snažno pritiska, zaključuje Knut Flekenštajn.

On je istakao da je veoma dobro što je održana Parada ponosa, ali je dodao da to ipak nije dovoljno jer pripadnici LGBT populacije u svakodnevnom životu imaju probleme.

Vajgl: Nesporazum koji otežava evrointegraciju

Ivo Vajgl, bivši šef slovenačke diplomatije i aktuelni poslanik Evropskog parlamenta, smatra da je referendum u RS “nesporazum koji otežava integraciju BiH u EU”.

– Kao sve dosadašnje radnje koje su produbljivale jaz u odnosima naroda i entiteta BiH, tako će i ovaj pokušaj biti zaboravljen i uknjižen u spisak nesporazuma koji otežavaju integraciju države u EU. Bilo bi dobro i za BiH i region kada projekti koji udaljavaju građane ove države jedne od drugih na etničkom principu ne bi bili ni pokrenuti a posebno ne u trenutku kada Savet EU otvara vrata Unije za početak pristupnog procesa za BiH, konstatuje Vajgl za Danas.