Fon der Lajen: Nema sumnje da je cilj EU proširenje

Ursula fon der Lajen je po završetku samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja rekla da je poruka Komisije veoma jasna, a to je da je Zapadni Balkan deo iste Evrope kao i EU, a da deklaracija usvojena na samitu jasno pokazuje posvećenost EU proširenju i spremnost da ide napred.

„Delimo istu istoriju, interese, vrednosti i ubeđena sam istu sudbinu. EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana i moja Komisija će učiniti sve napore da proces proširenja napreduje. Želimo Zapadni Balkan u EU. Nema sumnje da je naš cilj proširenje“, izjavila je fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i premijerom Slovenije Janezom Janšom.

Dodala je da je Ekonomski i investicioni plan u srži angažovanja EU u regionu i da je sada fokus na razvoju regionalnog zajedničkog tržišta.

Predsednica EK je rekla da su države Zapadnog Balkana ostvarile veliki napredak u reformama, a da je tokom nedavne posete regionu osetila „nestrpljenje i frustraciju“ zbog sporog procesa evropskih integracija.

„Jasno je da naši partneri na Zapadnom Balkanu sprovode važne reforme. Postoji veliki vidljivi napredak, puno se promenilo na bolje i treba da ostanu na tom putu“, rekla je fon der Lajen, izdvojivši kao najvažnije reforme u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija i ekonomiji.

U međuvremenu, dodala je, i EU mora da ispuni svoje obaveze kako bi sačuvala kredibilitet.

„Nepostojanje odluke da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom ugrožava naš položaj i uticaj u regionu“, kazala je predsednica EK, izrazivši uverenje da će Sofija i Skoplje uspeti da nađu rešenje.

Fon der Lajen je rekla da je „dogovor Srbije i Kosova o registarskim tablicama, postignut uz posredovanje EU, odlična poruka regionu da je za pregovaračkim stolom moguće naći rešenja čak i u teškim situacijama“.

Na samitu je, kako je rekla, velika većina lidera izrazila podršku procesu proširenja, „čak i oni najskeptičniji“.

Takođe su donete važne odluke o akcionom planu za Zelenu agendu Zapadnog Balkana, inovacionu agendu i smanjivanju cena rominga između EU i Zapadnog Balkana.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da region Zapadnog Balkana ima stratešku važnost za Evropsku uniju i da je na današnjem samitu istaknuto da su sada prioriteti sprovodjenje reformi, investicije i rešavanje postojećih sporova.

„Ako želimo da budemo efikasniji i odlučniji moramo da uzmemo u obzir situaciju u ovom regionu i da viidmo kako možemo da ostvarimo konkretnije rezultate“, rekao je Mišel, pozdravivši reforme koje su zemlje Zapadnog Balkana sprovele u ključnim oblastima – pravosuđu, vladavini prava i borbi protiv kriminala.

Mišel je rekao da je deklaracijom koja je usvojena na samitu potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana i da želi da radi na daljem napretku u procesu proširenja.

Mišel je istakao da postoji veza između potrebnih reformi u zemljama regiona i investicija i da je EK obezbedila veliki novac da poveže Zapadni Balkan s prioritetima EU, Zelenom i Digitalnom agendom, i podstakne regionalnu saradnju, koja je sada ključna za budućnost.

„Investicije imaju i važnu ulogu da učine prisustvo EU u regionu vidljivim i da ljudi osete koristi od partnerstva sa EU“, rekao je Mišel.

Dodao je da EU želi da vidi napredak i po pitanju nerešenih pitanja iz prošlosti i prava manjina u različitim zemljama regiona, a da su za to potrebne političke odluke u tim državama.

Premijer Slovenije Janez Janša izjavio je da, iako u deklaraciji nema vremenskih odrednica, ovaj samit predstavlja prekretnicu i da je većina članica EU izrazila spremnost i volju da se u narednoj deceniji fokusira na evropsku perspektivu regiona.

Janša je rekao da se pregovarački proces mora voditi paralelno sa rešavanjem otvorenih pitanja, „kao što su između Srbije i Kosova ili Bugarske i Severne Makedonije“.

„Pregovarački proces olakšava rešavanje tih bilateralnih pitanja“, rekao je Janša, dodajući da se određeni problemi moraju rešavati u okviru procesa proširenja, inače postoji rizik da budu samo kratkoročna rešenja.

Istovremeno, dodao je, institucije EU moraju da prođu kroz neke procese da bi bile efikasne ako dođe do proširenja.

„Nema druge dobre perspektive za region. Ako ova perspektiva ne bude osigurana, tragični događaji iz prošlosti se mogu ponoviti, a mislim da niko to ne želi da vidi“, kazao je slovenački premijer.