Fon Kramon: Kosovo i Republiku Srpsku ne treba porediti ni povezivati

Upitana da prokomentariše izjave pojedinih zvaničnika u regionu koji porede status Kosova i Republike Srpske, Fon Kramon je za Al Džaziru rekla da su to odvojena pitanja i da se EU odvojeno bavi Bosnom i Hercegovinom i dijalogom Beograda i Prištine.

„Ne želim da spekulišem da bosanskohercegovački entitet Republika Srpska treba da bude moneta za ustupak Srbije Kosovu. Potrebno nam je da se ove zemlje okrenu svojoj demokratizaciji, mirnom rešavanju unutrašnjih pitanja i punoj implementaciji reformi vezanih za Evropsku uniju, a ne stalnom stvaranju tenzija i nacionalizma“, kazala je Fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo.

Navela je da Zapadni Balkan danas nije bolje mesto niti je bliži Evropskoj uniji, uprkos nastojanjima Brisela „da taj region što pre dovede u evropski klub“.

„Aktuelna kriza podseća nas u Evropskoj uniji koliko je region Zapadnog Balkana važan za ukupnu evropsku bezbednost i stabilnost. Mnogo je pitanja u regionu, ali dva strukturna su dijalog Beograda i Prištine, te Bosna i Hercegovina. Oba pitanja su privukla veliku pažnju i to nedavnom krizom na severu Kosova i tekućom institucionalnom krizom u Bosni i Hercegovini“, kazala je.

Ona je rekla da su „mnogi s pravom zabrinuti“ nakon objava srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da želi da otcepi Republiku Srpsku i konkretnih koraka koje je preduzeo da povuče taj entitet iz institucionalnog okvira koji je godinama građen u Bosni i Hercegovini.

„To je jednostavno neprihvatljivo i ugrožava sav napredak koji je postignut u posleratnom periodu. Bosna i Hercegovina je još vrlo krhka, a opet složena, i mi pažljivo pratimo tamošnju situaciju tražeći snažan evropski odgovor, odnosno sankcije za sve one koji potkopavaju suverenitet države, jačanje EUFOR-a na terenu i zaustavljanje Hrvatske i Srbije da se mešaju u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine“, navela je predstavnica nemačke stranke Zeleni u EP.

Upitana da li je bilo odgovora na njen poziv šefu evropske diplomatije Žozepu Borelu da uvede restriktivne mere za one strane koje krše Dejtonski sporazum, Fon Kramon je rekla da je „nažalost, malo onih u Evropskoj uniji koji su spremni da odmah uvedu sankcije“, bilo da su usmerene protiv Dodika, ili na smanjenje finansiranja kroz instrument IPA III.

„Svi ste svesni da unutar Evropske unije moramo jednoglasno da donesemo neke odluke, a ovo je jedna od njih. Ipak, Zeleni u Evropskom parlamentu i ja nastavićemo da se zalažemo za opipljive akcije u regionu jer samo one mogu dati neke konkretne rezultate i sprečiti Milorada Dodika, predsednika Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragana Čovića i ostale da naprave još više haosa“, kazala je evropska poslanica.

Fon Kramon je rekla i da je produženje mandata misije EU u BiH (EUFOR) „od vitalnog značaja za bezbednosnu arhitekturu“ te zemlje.

„Ne samo da je EUFOR potreban, već mu je potrebno i dalje pojačanje jer je to jedini način da se garantuje da su naše sposobnosti na terenu spremne za svaki scenario“, navela je.

Dodala je da BiH ima mnogo prijatelja širom Zapada i da ne bi smela da dozvoli da postane „još jedno igralište za ruski, turski ili bilo koji drugi strani uticaj koji nudi autokratske modele“.