Formiran skupštinski Odbor za evropske integracije, predsednica Elvira Kovač

Nakon izbora Elvira Kovač kaže za European Western Balkans da će među prvim prioritetima  biti analiza evropskog zakonodavstva i nacionalnih pravnih propisa sa stanovišta usklađenosti sa EU acquis–em.

Na stolu će se naći instrumenti harmonizacije nacionalnih propisa sa EU zakonodavstvom, procedura razmatranja predloga pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju, kao i saradnja sa institucijama EU i parlamentarna diplomatija sa akcentom na regionalnoj saradnji.

Kovač najavljuje očekuje da će Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji pred Odborom za evropske integracije biti tokom oktobra. Dodaje da će Odbor i Narodna skupština nastaviti intenzivno da unapređuju odnos sa Evropskim parlamentom, posebno kroz aktivnosti Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Na pitanje kako ocenjuje trenutno stanje u pregovorima Srbije i Evropske unije, novoizabrana predsednica Odbora za evropske integracije kaže da očekuje da Srbija otvori Klaster 3.

“Činjenica je da integracija počinje daleko pre formalnog pristupanja EU i ne prestaje nakon tog čina, da smo dugo u tom procesu i zato očekujemo da će kroz novu pregovaračku metodologiju, EU pravednije vrednovati napredak u sprovedenim reformama”, kaže Kovač za EWB.

Elvira Kovač je i u prošlom sazivu vodila Odbora za evropske integracije, a prethodno bila zamenica predsednika Odbora. Trenutno je potpredsednica SVM-a, čiji je član od 2000. godine. Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U više saziva parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za prava deteta, kao i Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Ranija neformalna praksa Parlamenta bila je da Odbor za evropske integracije vodi neko od predstavnika opozicije. U ovom sazivu, kao i prošlom 2020. godine mesto je pripalo vladajućoj većini.

Nadležnosti i istorijat Odbora za evropske integracije

Odbor za evropske integracije razmatra sve predloge zakona koje podnosi Vlada, a kojima se vrši usklađivanje nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama EU. Njegove nadležnosti jesu da razmatra predloge zakona i drugih opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima EU i Saveta Evrope, kao i da o tome izveštava Narodnu skupštinu.

Pored toga Odbor razmatra planove, programe, izveštaje i informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, prati realizaciju strategije pridruživanja, predlaže mere i pokreće inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Narodne skupštine, predlaže mere za uspostavljanje opšteg, nacionalnog sporazuma o pridruživanju Srbije evropskim institucijama.

Odbor takođe razvija saradnju s odborima parlamenata drugih zemalja, država članica EU i država u regionu, kao i sa institucijama EU, Evropskim parlamentom (EP), Savetom EU i Evropskom komisijom.

Pre nego što je Srbija otvorila pristupne pregovore 2014. godine, Narodna skupština je usvojila Rezoluciju o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, 2013. godine. Rezolucijom je naglašena neophodnost uključivanja skupštinskih odbora koji se bave pitanjima iz odgovarajućih pregovaračkih pozicija u proces praćenja pregovora o pristupanju. Takođe je utvrđeno da će Odbor za evropske integracije imati centralnu ulogu u koordinaciji svih aktivnosti.

Osim toga, Odbor je dao podršku radu Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU) i u procesu pregovora sarađuje sa organizacijama civilnog društva koje su okupljene u NKEU, koji je uspostavljen kao telo za posebnu saradnju Narodne skupštine i civilnog društva u procesu pristupnih pregovora.

Odbor za evropske integracije ima 17 članova i 17 zamenika. Ustanovljen je izmenama Poslovnika Narodne skupštine od 30. maja 2003. godine, a njegova nadležnost je propisana u članu 64. Poslovnika Narodne skupštine.

Izvor: European Western Balkans