Francusko-nemačko rivalstvo u Srbiji

Makron će danas i sutra boraviti u Beogradu i Novom Sadu, na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Očekuje se da će prilikom posete, između ostalog, biti finalizovan sporazum o kupovini 12 francuskih borbenih aviona “rafala”, koji će, kako je predsednik Srbije nedavno izjavio “značajno poboljšati naše borbene sposobnosti”. Vučić je, takođe, najavio da će se razgovarati o izgradnji nuklearnih energetskih kapaciteta, ali je negirao tvrdnje da će francuski nuklearni otpad biti skladišten u Srbiji.

Makron: Srbija ne može da traži svoj put u igri balansiranja između velikih sila, već u okrilju EU

Uoči dolaska u Srbiju francuski predsednik je u autorskom tekstu koji su objavili Danas i Politika poručio da je “EU i njenim zemljama članicama potrebno da imaju jednu snažnu i demokratsku Srbiju u svom okrilju i Srbiji je potrebna jedna snažna i suverena EU da brani i promoviše svoje interese, uz poštovanje svog identiteta“.

Makron je, takođe, istakao da mu je čast što dolazi na poziv predsednika Vučića, posle prve posete, u kojoj je bio pre pet godina, “sa ambicijom da ponovno povežem niti jednog davnašnjeg prijateljstva, koje se kalilo na frontu Prvog svetskog rata”.

Prema Makronovom mišljenju, Srbija ne može da “traži svoj put u večitoj igri balansiranja između velikih sila”, već će Srbija moći da ostane Srbija “samo u okrilju EU – unije suverenih država koje dele istu viziju svoje budućnosti”.

“Poput Francuske, uveren sam u to, Srbija teži ka nezavisnosti i suverenosti koje samo Evropska unija posedujući sredstva svoje strateške autonomije može da joj pruži. Ovu stratešku autonomiju ćemo zajedno izgraditi obezbeđujući sebi sredstva da osiguramo našu bezbednost i jačajući našu saradnju u odbrani. Ali ćemo je takođe izgraditi u oblasti industrije u svim sektorima gde moramo da se ujedinino kako bismo bili otporniji u odnosu na bespoštednu međunarodnu utakmicu, u oblasti kritičnih sirovina, lekova, veštačke inteligencije na primer. Tu takođe Srbija ima ključnu ulogu u okviru jedne proširene i ojačane Evropske unije”, poručio je predsednik Francuske.

Ističući neophodnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Makron je, takođe, istakao da će ostati lično angažovan na sprovođenju Ohridskog sporazuma, a najpre na uspostavljanju zajednice opština sa srpskom većinom.

Johana Dajmel: Postoje nijanse u stavu Francuske prema Kosovu

Johana Dajmel konstatuje za naš portal da je intenzitet bilateralnih sastanaka Makrona i Vučića “izuzetan” i da odražava značaj koji su obe zemlje kroz istoriju razvile jedna za drugu. U tom kontekstu, ona podseća da se Makronova prva zvanična poseta Beogradu, 2019. godine, “poklopila” sa 180. godišnjicom uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Srbijom.

“Od tada su Makron i Vučić imali preko 20 sastanaka. U Parizu, Aleksandar Vučić je primljen sa najvećim počastima u Jelisejskoj palati u aprilu ove godine. U očima Srbije, Francuska je značajan strateški partner – politički, vojno i ekonomski. Kosovo igra važnu ulogu u tome. Francuska je bila jedna od prvih evropskih država koja je priznala Kosovo 2008, i od tada neprekidno radi na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, što uključuje primenu Briselskog sporazuma”, navodi Johana Dajmel.

Ona podseća na “balkanski samit” koji su predsednik Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel organizovali u Berlinu 2019. godine, kako bi se postigao napredak u rešavanju kosovoskog pitanja, te da je novi pokušaj predstavljao francusko-nemački predlog 2023, “koji je trebalo da potpišu u Ohridu Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić”.

[ANALIZA] Francuska se nada da će jačanjem pre svega privrednih veza sa Srbijom ne samo preteći svog glavnog rivala u EU, Nemačku, već i doprineti ostvarenju cilja koji se odnosi na “stratešku autonomiju EU”.

Na čemu počiva partnerstvo Vučića i Makrona?https://t.co/jpkulYRFtn

— European Western Balkans 🇷🇸 (@EWB_rs) August 29, 2024

“Takođe, u oktobru 2023, Makron je, zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcem i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, pokušavao, ponovo neuspešno, da ubedi Prištinu i Beograd da potpišu taj sporazum o normalizaciji. Ako pažljivije pogledamo, uvidećemo nijanse u stavu Francuske prema Kosovu – za Makrona razmena teritorija, koju je Angela Merkel kategorički odbacivala, mogla je da bude “predmet debate”, jer je on rekao da “ne bi trebalo da bude tabua”. Franucuska insistira i na formiranju zajednice opština sa srpskom većinom, što se poklapa sa stavom Beograda, a, zajedno sa Nemačkom, osujetila je nastojanje Kosova da postane član Saveta Evrope, jer je upravo navela ZSO kao preduslov za to”, objašnjava nemačka analitičarka.

Johana Dajmel podseća i da je Francuska nedavno “veoma snažno” osudila jednostrane mere koje su kosovske vlasti preduzele na severu Kosova. Prema njenom mišljenju, Priština rizikuje da “pređe sve granice” i da “upadne u sve veće probleme sa svojim evropskim partnerima, kao i sa SAD”.

“Ishod američkih predsedničkih izbora u novembru biće odlučujući. Ako Donald Tramp bude reizabran, razmena teritorija bi mogla da se vrati na agendu”, tvrdi Dajmel.

“Makronov stav o proširenju EU išao naruku Vučićevoj stabilokratiji”

Predsednik Francuske je otkako je preuzeo tu dužnost, u maju 2017, do danas, umnogome revidirao stav o proširenju Evropske unije. Pre pet godina je tvrdio da “odbija svako proširenje pre duboke reforme EU”. On i dalje insistira na reformisanju Unije, ali od početka rata u Ukrajini, odnosno od februara 2022, smatra da je potrebno ubrzati proces proširenja i u više navrata je upozorio na opasnost od “zamora od proširenja”.

Podsetimo, na inicijativu Francuske usvojena je nova metodologija proširenja početkom 2020. godine, a francusko-nemačka radna grupa je u septembru 2023. objavila predloge stručnjaka za reformu institucija EU, kako bi bila spremna za prijem novih članica.

Johana Dajmel tvrdi da je Vučić imao koristi od “glavnog zahteva” Makrona koji se odnosio na novu metodologiju u procesu proširenja EU, “kojim je, zapravo, proširenje stavljeno na čekanje”.

“Sve to išlo je naruku Vučićevoj stabilokratiji – Beograd može da nastavi da se ponaša autokratski, a, da, istovremeno, tvrdi da Srbiji teži članstvu u EU. Evropska unija, koja bi bila po meri mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, koji se neprekidno zalaže za to da Srbija postane članica EU, zadovoljila bi pristalice neliberalne demokratije, kakav je i Aleksandar Vučić, ali bi osujetila čitav projekat evropskog ujedinjenja, koji se temelji na demokratiji i vladavini prava. Ipak, evroskeptici i desno orijentisane nacionalističke snage u Nemačkoj, Austriji i Nemačkoj suviše su snažni, pa se ne očekuje da će proširenje biti razmatrano u bliskoj budućnosti”, ocenjuje Dajmel.

Francusko-nemačko rivalstvo u Srbiji

Govoreći o Makronovom političkom kursu prema Srbiji, Johana Dajmel navodi da treba imati na umu i “trku” sa Nemačkom, koja je naročito intenzivirana usled posledica rata u Ukrajini, uključujući migracije i ekonomsko-društvene efekte.

“Nemačka ekonomija je u nevolji, a Nemačka je, i dalje, najvažniji ekonomski partner Srbije. Kako bi osigurao sopstvenu automobilsku industriju, Berlin je bacio u vodu evropske vrednosti i prigrlio Beograd zbog litijuma, čime je pokvario i svoju i reputaciju EU. U toku je trka. Iako je Makron izgubio na francuskim (parlamentarnim) izborima i država i dalje čeka Vladu, Francuska je od strateškog značaja za Srbiju, jer predstavlja evropsku nuklearnu silu i drugu državu po ekonomskoj snazi u Evropi. Francuska već ima snažno ekonomsko prisustvo u Srbiji – modernizovala je aerodrom u Beogradu, učestvovaće u izgradnji metroa, uključena je u odbrambenu industriju i IT sektor. Za Beograd, te ekonomske veze sa Francuskom idu ruku pod ruku sa političkim”, ukazuje nemačka analitičarka za EWB.

Dajmel tvrdi da Makron vidi Srbiju kao državu koja igra važnu ulogu u jačanju strateške autonomije Evropske unije, te navodi da u tom kontekstu treba tumačiti i dogovor da Srbija kupi francuske borbene avione “rafael”, što je Fajnenšel tajms nazvao “najvećim vojnim sporazumom u Srbiji”.

“Ipak, ovaj sporazum je problematičan, jer postoje upozorenja da bi Beograd mogao da iskoristi te avione protiv Kosova, zbog čega Francuska insistira da Srbija prizna Kosovo. Takođe, kritički pogled treba baciti i na nuklearni dogovor Pariza i Beograda. Iako Memorandum o razumevanju sa francuskom Elektroprivredom podrazumeva i mogućnost izgradnje nuklearnih postrojenja u Srbiji, moguće je, tvrde kritički nastrojeni glasovi, da Francuska takođe želi da odlaže velike količine svog nuklearnog otpada u Srbiji. Bilo da je cilj iskopavanje resursa, što je u slučaju Nemačke litijum, ili da se oslobodite nuklearnog otpada, kao što je slučaj sa Franucuskom – nacionalni interesi odnose prevagu nad mogućom ekološkom ili drugom štetom po Srbiju”, napominje ona.

Evropska politička zajednica – Makronov pokušaj da se “pokažu mišići” Rusiji

Francuski predsednik Emanuel Makron poznat je i kao začetnik ideje o formiranju Evropske političke zajednice, kao platforme za političku koordinaciju članica EU i država koje to nisu, uključujući Srbiju. Ova inicijativa realizovana je nakon početka rata u Ukrajini.

Ocenjujući značaj Evropske političke zajednice, Johana Dajmel napominje da je poznato da Makron ima “velike ideje” za Evropu još od 2017, kada je pozvao na ponovno jačanje “suverene, ujedinjene i demokratske Evrope” i apelovao na sprovođenje reformi da se “ova zajednica učini otpornijom na krize”.

“Istovremeno, nastao je zastoj u proširenju EU, praćen strateškim zanemarivanjem Zapadnog Balkana, uključujući domen bezbednosne politike, što je umnogome predstavljalo rezultat francuskog veta i nove metodologije (proširenja). Godine 2022, kao odgovor na rat u Ukrajini, Makron je predstavio ideju Evropske političke zajednice, u kojoj učestvuje 47 država, uključujući one koje nisu, ili još nisu postale članice EU”, precizira ona.

Dajmel tvrdi da je takva Makronova inicijativa umnogome posledica njegove zabrinutosti za evropsku bezbednost, zbog čega “traži nove forme saradnje izvan struktura EU”.

“Njegovo upozorenje, u govoru koji je održao aprila 2024. na Sorboni takođe treba shvatiti u tom kontekstu:’Evropa je smrtna. Ona može da umre’. To je, takođe, važan signal Rusiji da je Ujedinjeno Kraljevstvo, nuklearna sila, član Evropske političke zajednice, kao i Francuska, još jedna nuklearna sila. S druge strane, još se nisu pokazale opravdanim početne bojazni da će se Evropska politička zajednica pretvoriti u telo koje će biti konkurentsko Evropskoj uniji. EPC je forum za dijalog i njeni sastanci se održavaju u želji da se Rusiji pokaže da je Evropa politički jedinstvena. Aleksandru Vučiću i njegovim balkanskim kolegama je dozvoljeno da učestvuju na EPC sastancima, uključujući onaj koji je održan u Londonu u julu. Na Vučićevu žalost, ipak, predstavnici država koje nisu članice EU nisu imali priliku da održe govor”, konstatuje Johana Dajmel.