Frankfurter algemajne cajtung: Nisu velike šanse da Zapad okonča spor Srbije i Kosova

Nisu velike šanse da Zapad okonča spor Srbije i Kosova jer posrednici u Beograd i Prištinu odlaze „praznih ruku“, ocenjuje ugledni Frankfurter algemajne cajtung, prenosi Dojče vele.

Navodi se da Nemačka, Francuska, SAD i EU dodaju gas kako bi zatvorili „nebranjeno krilo“ na Balkanu dok traje rat u Ukrajini.

„Pretnje po stabilnost u Evropi stižu i zbog večnog sukoba Beograda i Prištine koji se već godinama u neredovnim razmacima nanovo raspaljuje“, navodi list. „Poslednji put je delovalo da je krvavi konflikt opasno blizu u decembru prošle godine.“

Novinar Mihael Martens u tom tekstu podseća da francusko-nemački predlog kao ideju ima sporazum dve Nemačke od pre pola veka. Po njemu bi, kako se navodi, Srbija faktički prihvatila Kosovo mada ga ne bi eksplicitno priznala. Martens sumira poslednje posete predstavnika EU i SAD regionu:

„Osim detalja mogućeg sporazuma, čije začkoljice ne treba potceniti, pre svega se radilo o načelnom pitanju: Da li su Srbija i Kosovo spremni da prihvate zapadni predlog kao osnovu rešenja? Da li su voljni i kadri da brzo ostvare napretke? Onda bi se svakako u završnoj fazi direktno angažovali i Šolc i Emanuel Makron.“

„Njihovi emisari imaju ambiciozne ideje. Stvar ne bi trajala godinama, već možda samo nekoliko meseci do sporazuma“, piše frankfurtski list.

Pozivajući se na izvore, list navodi da je kosovski premijer Aljbin Kurti dočekao predlog – i prateći zahtev da formira Zajednicu srpskih opština – sa zahtevom da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine. Prema oceni Frankfurter algemajne cajtunga, Brisel, Berlin ili Pariz ne mogu da daju te garancije u ime Španije, Grčke, Kipra, Slovačke ili Rumunije.

„Nije iznenađenje Kurtijevo odbijanje da evropski predlog prihvati uz rukoljub“, ocenjuje list. „U Prištini, kao i u Beogradu, posrednici se posmatraju kao emisari praznih ruku. Perspektivu članstva u EU – cilj koji je svojevremeno probudio znatnu reformsku energiju u regionu – oni ne mogu da ponude.“

Podsećajući na razne blokade puta balkanskih zemalja u EU, list piše da u Beogradu i Prištini ne veruju da je ruska agresija na Ukrajinu najednom vratila proširenje EU u igru.

„Vučić doduše nikada nije odustao od cilja članstva u EU. On želi da zadrži atraktivni status kandidata za EU koji Srbija ima od 2012. godine. Ali o realnom stanju politike proširenja se već godinama izražava negativno (a iza zatvorenih vrata i gotovo sarkastično)“, piše Martens.

„Evropska perspektiva na Balkanu deluje daleko manje atraktivno nego što se misli u Briselu jer niko zapravo ne zna šta se pod njom podrazumeva osim retorički proglašene nove epohe“, osvrće se list još jednom na navodne epohalne promene koje je doneo rat u Ukrajini.

List ocenjuje da je stanje trenutno „vrlo ugodno“ za Vučića. „Dok god Kurti bude smatran partibrejkerom, Vučić može da se pretvara da je saglasan sa predlogom.“

„Ali kako se čuje u Beogradu, ni Vučić neće investirati politički kapital u projekat čiji zagovornici ne mogu ubedljivo da mu kažu šta on ima od toga“, zaključuje frankfurtski list.