Frid: Nominacija Hila sugeriše da je Vašington veoma svestan rizika na Balkanu

„Ne šaljete izvanredne ljude u mesta za koja niste zainteresovani. Ne mogu da kažem da se time signalizira namera da se pokrene neki novi proces, ali znači da smo diplomatski spremni da to shvatimo ozbiljno“, rekao je Frid za Glas Amerike.

Frid, nekadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD koji je bio aktivno angažovan na Balkanu, kazao je da je Srbija deo onoga što Vašington želi da uradi na Balkanu, „bez obzira da li je na ispravnoj ili pogrešnoj strani“.

„Radije bih da bude na ispravnoj, mada nije važno šta ja želim. To zavisi od Srbije i imati uticajnog diplomatu tamo znači da će biti poznato da ozbiljno shvatamo stvari. Najbolji scenario bi bio da se Srbija priseti svojih nekadašnjih evropskih aspiracija. Srbija koja pomaže da se pitanja na Balkanu reše, a ne da bude agent Moskve ili nacionalizma, i da pogoršava stvari. Takva Srbija može da promeni istoriju regiona“, naveo je Frid.

Frid, viši saradnik nevladine organizacije Atlantski savet, kaže za Hila da je „diplomatska zvezda i veoma ozbiljna osoba“.

„Dugo se znamo. Službovao je u Beogradu početkom 1980-ih tako da poznaje teren. To je dobra stvar zato što nedavno, iznenadno podizanje tenzija između Kosova i Srbije sugeriše da bi situacija mogla da postane loša“, rekao je Frid.

Hil je 1990-ih bio angažovan na okončanju rata u Bosni i Hercegovini i tokom kosovske krize. Kasnije je bio pomoćnik državnog sekretara SAD za istočnoazijska i pacifička pitanja, a 2003. je predvodio američku delegaciju u pregovorima sa Severnom Korejom o nuklearnom razoružavanju.

Povodom učešća Hila u neuspešnim pregovorima u Rambujeu uoči bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Frid kaže da nije on „stvorio probleme“, nego tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević.

„Srbi to znaju. Ne krivite Hila zato što je Milošević doveo do pogoršanja svega čega se dotakao. Ja se sećam u moje vreme da je radikalan stav Kosovara bio Republika Kosovo. Sve što su želeli je da budu konstitutivna republika sa istim statusom kao Hrvatska. Nisu tražili nezavisnost. Ne krivite Krisa Hila za te odluke“, kazao je Frid.

Američki profesor Danijel Server, stručnjak za Balkan, navodi za Glas Amerike da imenovanje Hila signalizira da su SAD „zainteresovane za postizanje pravih rešenja za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu“.

Server, profesor vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, kaže da bi moglo da dođe do izvesnog zaoštravanja odnosa Vašingtona prema Beogradu u poređenju sa prethodnom administracijom, za koju smatra da je prema Srbiji imala nešto mekši stav.

„Vladavina prava je preduslov za ekonomski razvoj i političko rešenje. Političke promene na Kosovu doprinele su agresivnijem naporu u ostvarivanju vladavine prava nego što je to slučaj u Beogradu, gde se vlast nije promenila nekoliko godina. A znamo šta se dešava sa administracijama koje vrše vlast duži niz godina. Postepeno postaju sve korumpiranije“, rekao je Server.

On je kazao da se „događa nešto“ zbog čega SAD žele drugačiju vrstu ambasadora u Beogradu.

„Ne mislim da je aktuelni ambasador (Entoni Godfri) u nečemu pogrešio i da je kažnjen. Ovde se radi o postavljanju robusnijeg kadra. Zašto su se odlučili za mesto ambasadora u Beogradu, a ne specijalnog izaslanika, ni meni nije jasno. Ali, to verovatno ukazuje na to gde misle da je potrebno uložiti veći pritisak“, dodaje Server.

Godfri neće biti brzo zamenjen na položaju ambasadora, jer proces potvrde nominacije traje dugo, rekao je Frid.

Prema zvaničnoj proceduri, da bi najviši američki diplomatski predstavnik započeo misiju u nekoj zemlji, nominaciju Bele kuće treba da potvrdi Senat, gornji dom Kongresa SAD. Tome prethodi pretres u Odboru Senata za spoljne poslove, a nakon toga i izjašnjavanje celog gornjeg doma Kongresa.