Fridom Haus za RSE: Bojkot opozicije odraz sistemskih problema u Srbiji

„Bojkot opozicije najčešće je odraz sistemskih problema u vezi sa izbornim uslovima, odnosno rezultat je manjka mogućnosti za opoziciju da kroz izbore dođe na vlast. To pokazuje da postoji problem jer su fer izbori ključni uslov za demokratsko funkcionisanje. Sa druge strane, protesti u Srbiji pokazuju da su mnogi ljudi nezadovoljni stanjem u društvu i da su voljni da to izraze. Činjenica da se ti protesti održavaju već nedeljama govori da ljudi žele promene“, rekla je Željka Čaki za RSE.

Deo opozicije u Srbiji u protekle dve nedelje bojkotuje rad parlamenata na različitim nivoima vlasti zbog, kako su naveli, kršenja demokratskih procedura, kako su odlučile partije iz bloka Savez za Srbiju. Na taj način odgovaraju i na poziv građanskih protesta „Jedan od pet miliona“, koji se u prethodna tri meseca održavaju u gradovima širom Srbije.

Željka Čaki je u razgovoru za RSE komentarisala reakcije zvaničnika u Beogradu na poslednji izveštaj Fridom Hausa u kom je Srbija svrstana u „delimično slobodne zemlje“ i objasnila zbog čega ju je ta međunarodna organizacija posle više od deset godina ocenila nižim rejtingom.

Ocene ove organizacije u Srbiji su u redovima vlasti dočekane sa odbijanjem i „neslaganjem“ o čemu Čaki kaže da svoje izveštaje pripremaju vrlo temeljno i trude se da njihove procene budu što je moguće tačnije.

„Dakle, trudimo se da eliminišemo bilo kakvu političku pristrasnost kroz proces anonimnih procena izveštaja, koji rade i intelektualaci u našoj organizaciji. Naši izveštaji urađeni su detaljnom metodologijom i na osnovu striktnih pravila. Vrsni stručnjaci koji kroz anoniman proces proveravaju činjenice, a izveštaji na kraju prolaze kontrolu našeg akademskog tela. Mnogi se možda ne slažu sa našim procenama. Kao, između ostalog, što se dešava sa svakim izveštajem koji pokušava da proceni vladavinu demokratije i lične slobode, što je u startu mukotrpan posao. Preporučujem svima da odu na naš web sajt i pogledaju ceo proces, metodologiju, šta i kako merimo. I na kraju, naravno da ljudi imaju pravo da se ne slažu sa našim procenama. Izveštaj Fridom Hausa posebno se odnosi na prošlogodišnje lokalne izbore u Srbiji, na izbore u Beogradu i za gradonačelnika u glavnom gradu. Kao problem vidimo neobjektivno izveštavanje medija kao i zloupotrebu javnih resursa od strane vladajuće partije u cilju pritiska na glasače. To su izveštaji lokalnih i međunarodnih posmatrača izbora. Takođe smo videli zabrinutost zbog slučajeva kupovine glasova i druge neregularnosti. Bilo je izveštaja o paralelnim glasačkim spiskovima i većem broju glasačkih listića u glasačkim kutijama, kao i zbunjivanju glasača registrovanjem političkih partija u poslednjem trenutku koje imaju slična imena kao opozicione stranke. Tako da su to najveći problemi lokalnih izbora u Srbiji koje smo uočili u prošloj godini, a koji su održani u još gorim uslovima nego prethodni“, navodi Čaki.

Kada je reč o učestalim napadima i pretnjama novinarima u Srbiji, ona podvlači da istrage moraju biti nezavisne od bilo kakvog političkog uticaja.

„Pravosudni sistem treba da uradi propisan i dovoljno dobar posao. Počinioci moraju biti privedeni pravdi. Nasilje nad novinarima često nije kažnjeno, neka suđenja predugo traju ili se počiniocima izriču preblage kazne u odnosu na težinu zločina. Prva stvar koju vlada može da uradi je da procesi u slučajevima napada na novinare budu nezavisni koliko god je to moguće i da počinioci budu kažnjeni“, kaže.

Govoreći o konstataciji Fridom Hausa da predsednik Srbije Aleksandar Vučić na toj funkciji prekoračuje ustavna ovlašćenja, precizira da se u izveštaju navodi da je predsednička uloga u Srbiji više tradicionalno ceremonijalne prirode, za razliku od premijerske.

„Aktuelni predsednik Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama. Ta vrsta personalizacije i centralizacije moći je pogubna za demokratiju, jer umanjuje odgovornost i transparentnost. Na primer, tokom 2017. godine Vučić je tokom kampanje za predsednika Srbije ostao na funkciji premijera do kraja izbornog procesa. To je nešto što je zamaglilo jasnu liniju između njegove oficijelne i izborne aktivnosti. Drugi problem koji smo videli u praksi su prevremeni izbori, ili pretnje prevremenim izborima kao politička praksa. To je problematično jer bi izbori trebalo da se dešavaju regularno i ne bi trebalo da se od strane zvaničnika koriste kako bi ojačali njihovu poziciju na vlasti. Sve su to primeri kako raste centralizacija vlasti“, rekla je.