Frustracije zbog dugog čekanja 1Foto: EPA/ Filip Singer - Wolfgang Kumm

Region bi trebalo hrabrije da se dogovara o zajedničkim interesima, ali to ne radi, jer liči na organizovanje nalik Jugoslaviji, smatra šef diplomatije Srbije Ivica Dačić.

Međutim, premijer Albanije Edi Rama ukazuje na „balkansko prokletstvo“, kada je EU spremna da primi region, on nije spreman, a kada je region spreman za članstvo, Unija okleva.

Dačić je, prilikom javnog snimanja specijalnog izdanja TV emisije „Okruženje“, podsetio da je od početka učesnik Berlinskog procesa, koji Srbija podržava i naglasio da je do sada održano skoro 20 sastanaka na ministarskom nivou.

To pokazuje da EU drži agendu proširenja na naš region na stolu i mi smo zainteresovani da to opstane, rekao je Dačić i najavio da Srbija želi da bude domaćin ovakvog skupa, iako je sledeći planiran da bude u Londonu 2018. godine.

Prema rečima Dačića, zemlje u regionu trebalo bi hrabrije da se dogovoraju o našim zajedničkim interesima, a to se ne radi, jer to liči na bivše načine organizovanja – Jugoslaviju.

Albanija i Srbije su pokazale da mogu da nađu zajedničke interese, istakao je Dačić i ocenio da je cela ideja rezultat napora nemačke kancelarke Angela Merkel, ali da su Srbija i Albanija to gurale.

Žao mi je što Aleksandar Vučić nije ovde, već je sada na drugoj funkciji. On i Rama su pokrenuli ideju stvaranja Regionalne kancelarije za mlade. Dobro je za Evropu da budemo deo nje, jer se Evropa nigde ne voli više nego na Balkanu, ocenio je Dačić.

On je, međutim, ukazao na „razočaranost nas ovde time kako se prati realizacija, odnosno operacionalizacije ideje“.

Plaše se kineskog ili ruskog uticaja u regionu, napomenuo je Dačić i konstatovao da „nema ljubavi na daljinu“, aludirajući na to da su prethodne posete američkog predsednika ili britanskog premijera bile sedamdesetih godina prošlog veka.

Otvaranja radnih mesta, investicija, rasta privrede, nema ako neka ekonomske i političke stabilnosti, uključujući i stabilnost regiona, poručio je Dačić.

Važnost Berlinskog procesa je to što uključuje privredu i civilni sektor, rekao je Dačić, koji smatra da je dobro što je postignut dogovor o zajedničkom ekonomskom prostoru, koji ne sme biti zamena za članstvo u EU.

Dačić je istakao i da su odnosi Srbije i Albanije veoma napredovali proteklih godina, što je važno za stabilnost regiona.

Rama je ocenio da postoji velika praznina između onoga što su bila očekivanja na početku ovog procesa i onoga što imamo danas, napominjući da je EU više tehnički, nego strateški sa zemljama regiona.

Postoji važan napredak koji nas je doveo do tačke kada razgovaramo bez predrasuda i straha o mogućnosti zajedničkog tržišta. Ako se okrenemo i vidimo gde smo bili i pogledamo gde smo sada, postigli smo mnogo, naglasio je Rama.

On je ukazao da EU sa samita u Solunu 2003. godine danas nije ista Unija i podsetio da je pre nekoliko godina razgovarano o Balkanu koji je imao potrebu da bude u EU, ali region tada nije bio spreman.

Danas imamo EU koja ima ozbiljne nedostatke i sada je u pitanju „biti ili ne biti“, a to nam je neko balkansko proklestvo, smatra Rama.

Kad su oni spremni, mi nismo, kada smo mi spremni, oni nisu, objasnio je Rama, koji veruje da će „danas i ubuduće naša potreba za ulazak u EU biti simetrična sa potrebama Unije“.

On se saglasio sa Dačićem da Velika Britanija, posle Bregzita, nije najbolje mesto za održavanje sledećeg sastanka u okviru Berlinskog procesa, već da bi to mogla da bude neka od zemalja regiona.

Ono što nas razlikuje od naših prijatelja u EU je odnos prema vremenu. Za nas, vreme nam daje nadu, jer nam je ovaj proces doneo mir i saradnju o zajedničkim projektima, objasnio je Rama.

Premijer Makedonije Zoran Zaev rekao je da su 2003. iz Soluna poslate važne poruke o članstvu regiona u EU i ocenio da je Berlinski proces još jedno ohrabrenje, jer su počele ozbiljne frustracije zbog dugog čekanja pred vratima Unije.

Samit će ponovo poslati poruke ohrabrenja da ćemo se približiti Evropi, najavio je Zaev, ali je predočio da građani očekuju konkretne rezultate.

Unija je, prema oceni Zaeva, pozitivno promenila odnos prema regionu posle izjava predsednika Evropske komisije Junkera da nema proširenja do kraja mandata Komisije.

Krize koje su se dešavale u našim zemljama rezultat su frustracije zbog predugog čekanja pred vratima EU, ukazao je Zaev.

Emisija „Okruženje“ biće emitovana sredinom jula.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari