FT: Povratak Kurtija postavlja pitanja za Zapad

Aljbin Kurti, harizmatični kosovski lider koji se veći deo života suprotstavljao establišmentu, i sam bi trebalo da postane establišment, pošto je njegov Pokret samoopredeljenje na nedeljnim prevremenim izborima na Kosovu osvojio gotovo 50 odsto glasova, navodi list.

Njegova uverljiva pobeda pozdravljena je kao „trenutak Obama nade“ za jednu od najsiromašnijih evropskih zemalja, ali je i postavila pitanje angažmana Zapada s bivšom srpskom pokrajinom, dodaje se.

FT podseća da je Aljbin Kurti javni život započeo kao vođa studentskog pokreta protesta zbog aparthejd politike bivšeg srpskog moćnika Slobodana Miloševića 1990-ih, dok je Jugoslaviju razarao rat. Kad je Kosovo oslobođeno u junu 1999. posle 78 dana vazdušnih udara NATO, Kurti je bio u jugoslovenskom zatvoru, gde je služio 15-godišnju kaznu zbog terorizma. Pušten je u decembru 2001. godine, navodi se.

Dodajući da je 2005. osnovao Pokret samoopredeljenje, koji je izvodio ponekad nasilne akcije pod sloganom „Nema pregovora, samoopredeljenje!“, FT piše da je Kurtijevo nasilje i njegovi pozivi na uniju s Albanijom godinama zastrašivalo mnoge zapadne kreatore politike, koji imaju ogroman uticaj u zemlji.

Ali, smirio se i njegovo uzdizanje na premijersko mesto u februaru prošle godine, nakon što je osvojio gotovo 30 odsto glasova na antikorupcijskoj platformi, pozdravili su mnoge diplomate, ocenjuje list.

Dodaje se međutim da je Kurti svrgnut posle manje od 100 dana na vlasti, inicijativom za izglasavanje nepoverenja koju je osmislio Ričard Grenel, u nadi da bi postizanje sporazuma između Kosova i Srbije moglo biti brza spoljnopolitička pobeda za predsednika SAD Donalda Trampa.

Mnogi su osećali nelagodu zbog američkog pritiska za postizanje dogovra, posebno zbog onog koji bi uključivao spornu razmenu teritorija sa Srbijom.

Međutim, mnogi žitelji Kosova izgubili su poverenje u EU, koja drži 1,8 miliona stanovnika izvan šengenske zone bezviznog režima, privilegije koju je proširila na sve zemlje zapadno od Belorusije, uključujući ratom zahvaćenu Ukrajinu, piše FT i dodaje da je Briselu je komplikovano da kreira politiku prema Kosovu jer pet država članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost.

Kurti je, podseća FT, jasno rekao da mu dijalog sa Srbijom uz posredovanje EU nije glavni prioritet. Ali mogao bi iznenaditi. Bivši predsednik Hašim Tači koji je bio glavni sagovornik Zapada više od decenije, kompromitovan je optužbama za korupciju i ratne zločine, za koje sada čeka suđenje u Hagu.

Kurti je nakon mnogo godina prvi lider na Kosovu s legitimitetom građana za postizanje dogovora. Pitanje je hoće li nepokolebljivo antiestablišmentske snage biti spremne na kompromis, zaključuje se u tekstu.