Foto: ANDY RAIN/EPAZaostaju napori da se dopre do zemalja jugoistočne Evrope, misli zvanično uredništvo „Gardijana“. Oni objašnjavaju da je zadatak EU da se proširi nepotpun jer nedostaje jugoistočni blok Evrope i pozivaju na „restartovanje“ priključenja.
„Skoro 20 godina nakon završetka balkanskih ratova, na mapi je ogromna rupa, oivičena sada članicama EU, uključujući Hrvatsku, Rumuniu i Grčku“, navodi se u uredničkom tekstu „Gardijana“, koji se po jedan ili dva objavljuju svaki dan kao zvaničan stav ovog lista. „Izbeglička kriza 2015. godine otkrila je koliko brzo nacionalističke strasti mogu da se vrate u region. Dok su na stotine ljudi prelazile na sevet, volonteri su im pomagali u hrani i odeći. Ipak, tenzije su se pojavile među vladama, a trupe su čak bile raspoređene na nekim granicama.“
Dve godine kasnije, piše „Gardijan“, Balkanska ruta je uglavnom zatvorena, ali problemi regiona još su živi. Pitanje kako stabilizovati Balkan, usvojiti demokratiju i približiti region institucijama EU ostaje veliki izazov, s obzirom na nedostatak pažnje.
Aktivisti balkanskog civilnog društva su sve više zabrinuti zbog nezaposlenosti, korupcije i odliva mozgova jer mladi, obrazovani ljudi napuštaju posao da bi otišli na druga mesta u Evropi. Kažu da je ključno „restartovati“ izglede za članstvo EU za Srbiju, BIH, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru, kako bi se podstakle neohodne reforme.
„U pravu su“, piše „Gardijan“. „Balkan je važan za Evropu ne samo zbog pitanja migracije, već i energetskih ruta, sigurnosti i borbe protiv organizovanog kriminala. Malo je učinjeno da bi se rešili osnovni problemi“.
Dobra vest je, tvrde urednici najvećeg britanskog dnevnika, što svesnost o reformama raste. Predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, nedavno je izjavio da će, ako EU želi osigura stabilnost, morati da održava verodostojnost proširenja perspektive za zapadni Balkan.
Za pitanje Balkana bitna je i međunarodna konkurencija, odnosno vrednosti. „Gardijan“ misli da se EU suočava sa snažnom konkurencijom od spoljnih sila koje traže da obezbede opterećenja na svom pragu i iskoriste stabilnost regiona. Rusija igra na pravoslavne veze, a Turska nadstoji da promoviše viziju „neo-otomanstva“. Međutim, sve dalji akteri, uključujući i Kinu i Saudijsku Arabiju, sve su aktivniji.
Tako, jedan aktivista civilnog društva iz Beograda opisuje Balkan kao „neverovatnu geopolitičku igru od 1989. godine, kada je komunizam počeo da propada“.
Iz lista podsećaju da su godine odlaganja persektive članstva počele da uzimaju – putarinu, i pominju studije koje pokazuju da je javna podrška EU počela da opada među građanima regiona.
„Čerčil je jednom rekao da Balkan proizvodi više istorije nego što se može potrošiti“, završava „Gardijan“. „Ostatak Evrope ima ključni interes da pazi na Balkan i da ga ne ostavi da bude zabit koja se krčka od napetosti. Treba im pomoći da se modernizuju, a onda ih dovesti u klub.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
