Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJNe prestaju da se nižu reakcije u odbranu prava medija nakon, kako se opisuje – šokantne i skandalozne odluke kosovskog ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine koje je u petak odbilo žalbu televizije Klan Kosova, na pređašnju odluku o suspenziji sertifikata o poslovanju tog medija.
Ovo kosovsko ministarstvo je 14. juna podnelo krivičnu prijavu protiv Trgovinskog preduzeća Klan Kosova, inače najveće kosovske televizije, uz tvrdnju da se u poslovnom listu, pri promeni vlasnika, pojavljuju „Peć – Srbija i Đakovica – Srbija“.
Iako su međunarodne diplomate i medijska udruženja očekivali nakon početne namere da se Kljanu Kosova oduzme licenca, da će Komisija za razmatranje žalbi za registraciju preduzeća doneti drugačiju odluku, u petak je odluka glasila: Agencija za registraciju preduzeća Kosova (ARBK) postupila je u skladu sa zakonom kada je suspendovala poslovni sertifikat Klana Kosova.
Sada Kljanu Kosova preostaje da pravdu potraži na sudu, što će i učiniti, kako su već najavili.
„Ni pod kojim uslovima nećemo prihvatiti takav autoritaran pristup državnih institucija“, naveli su nakon obelodanjivanja ove odluke juče.
Atak na slobodu medija, šta kaže premijer Kurti
To što su se podigli i mediji na Kosovu, udruženja, pojedinci, intelektualci, stručne medijske organizacije takođe i u regionu, te ambasadori i to u više navrata sa jedinstvenom porukom da je nedopustiv atak na slobodu medija, i da je ovo do sada neviđeno na Kosovu, nije pomoglo – bar ne za sada.
Kosovski premijer Aljbin Kurti 29. jula je odgovorio na prozivke ostavši pri stavu da podržava odluku o suspenziji licence za Kljan Kosova.
On se slaže da napad na medije „jeste napad na demokratiju“, ali odmah i dodaje da je „demokratija napadnuta i kada moćni poslovni ljudi krše zakon radi finansijske dobiti“.
Preko svojih naloga na društvenim mrežama izneo je podatak da na Kosovu postoji 468 registrovanih preduzeća čija su primarna delatnost – mediji i 114 licenciranih audio ili audiovizuelnih kompanija, a da je praćenje pravila registracije pravna, a ne tehnička obaveza. Stoga, kako iznosi svoj nepokolebljiv stav, „primena pravila protiv pojedinačnog prekršioca ne ugrožava medijski pluralizam“.
„U demokratiji, organi nadležni za rešavanje takvih slučajeva nisu u kabinetu premijera. Međutim, ova tela imaju punu podršku kabineta dok obavljaju svoje dužnosti, suočeni sa moćnim interesima bogatih biznismena svrstanim protiv njih“, istakao je Kurti.
Zemlje Kvinte duboko zabrinute
Kvinta je još 28. jula reagovala uz EU, izrazivši duboku zabrinutost.
„Posebno smo zabrinuti što je oduzimanje poslovne dozvole Klanu Kosova nesrazmerna odluka koja će imati reperkusije na medijski pluralitet na Kosovu. Oduzimanje dozvole bilo kojoj medijskoj kući je značajan korak koji zahteva rigorozno razmatranje. Sloboda izražavanja i informisanja su suštinske karakteristike demokratskih društava. Očekujemo pravičan i transparentan pravni proces za rešavanje situacije“, navela je Kvinta..
„Odluka da se potvrdi suspenzija poslovne dozvole za ‘Kljan Kosova’ produbljuje našu zabrinutost. Verujem da će Nezavisna komisija za medije u svojim razmatranjima poštovati svoju odgovornost da zaštiti slobodu i pluralizam medija na Kosovu“, poručio je i šef OEBS-a na Kosovu, Majkl Devenport.
A nakon sinoćne oštre reakcije Udruženja novinara Kosova, koje je izrazilo šok ovom odlukom kosovskih vlasti, reagovala je i regionalna medijska platforma udruženih medija „Safe Journalists“, čiji je i član AGK.
I oni naglasak stavljaju na to da ovakva odluka kosovske vlade ugrožava pluralizam i slobodu medija.
Novinari su uznemireni
„Mreža Sigurni novinari i Udruženje novinara Kosova (AGK) uznemireni su ovom odlukom. AGK smatra da je ova odluka od početka politički motivisana od strane vladajuće stranke i vlade premijera Kurtija u njihovim nastojanjima da sruše najveći privatni televizijski kanal na Kosovu. Takođe smatraju da ova odluka naglašava otvoren i nezapamćen napad vlade na medije i služi kao signal da će i drugi mediji biti na meti“, navodi se u saopštenju.
Citirali su i predsednika AGK-a, Džemajla Redžu (Xhemajl Rexha), koji ovu odluku Kurtijeve vlade naziva brutalnim pokušajem podrivanja slobode medija na Kosovu i kao otvorenim ratom ove vlade protiv medija bez presedana.
„Potpuno smo šokirani kada vidimo kako Vlada Kosova i premijer Kurti idu ovako daleko, donoseći odluku o efektivnom zatvaranju Kljana Kosova. Mi to vidimo kao brutalni pokušaj podrivanja slobode medija na Kosovu i kao otvoreni rat bez presedana protiv medija u zemlji. Bojimo se da je odluka za najveću televiziju na Kosovu samo opomena za ono što može doći u bliskoj budućnosti, a što se vladajućoj stranci ne bude dopalo“, naveo je Redža.
I on je kao i ostali izrazio uverenje u pravičnu odluku suda, s obzirom na najave da će Kljan Kosova sada ceo slučaj prebaciti u sudnicu. A to znači da će najveća kosovska televizija nastaviti sa radom.
Safe Journalists je na kraju pozvao sud da poništi odluku čime bi pokazao da štiti demokratiju i prava građana.
„Svaki napad na novinare je napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana“, naglasili su u proglasu, dodajući da će i oni obavestiti relevantne domaće i međunarodne adrese o ovom slučaju.
Reaguju i pojedinci, među kojima su i poznati kritičari Kurtijeve politike, ali i oni koji se bave medijskim pravom.
Direktor „Nacionale” Berat Bužalja (Buxhala) reagovao je i na najnovije Kurtijevo oglašavanje.
Na to što se on hvali podatkom od 468 registrovanih medijskih preduzeća i 114 licenciranih audio ili audiovizuelnih kompanija, Bužalja mu odgovara da je u Rusiji, Srbiji, Turskoj i Mađarskoj registrovano na hiljade medija.
„Može da zatvori još 10 televizija, svakako najvećih i najkritičnijih prema njemu, a da još tvrdi da na Kosovu ima još preko 400 registrovanih medija. Koliko je medija registrovano u Rusiji, Srbiji, Turskoj i Mađarskoj? Hiljade“, navodi Bužalja dodajući:
„Premijer Kurti nikada neće shvatiti da on i njegovi ministri nisu ti koji odlučuju koji medij treba zatvoriti, a koji ne. Kurti je u zabludi; pretvoriće zemlju u diktaturu, ali će insistirati na tome da je nazove demokratskom zemljom”.
Bužalja mu je spočitao i skandal u vezi sa ambasadorom Martinom Berišajem koji je navodno primio miliona evra iz Srbije uz naznaku da njega Kurti „fanatično štiti“.
Kao zatvaranje RTP u julu 1990.
Jedan od najcenjenijih kosovskih intelektialaca i bivši ambasador Kosova, Ljuljzim (Lulzim) Peci, oglašavao se u par navrata.
„Odluka o suspenziji licence Kljanu Kosova jedna je od najmračnijih odluka bilo koje vlade Kosova u posleratnom periodu! Ovaj čin će u istoriji Kosova biti označen kao najozbiljniji napad na slobodu i nezavisnost medija u posleratnom periodu. Ne znam ni kako sam se setio u ovom trenutku 5. jula 1990. godine kada je zatvoren RTP na albanskom jeziku! Ovo što se danas dogodilo je nepodnošljivo i ne može se tolerisati!“ poručio je juče, a danas je u sličnom tomu i ponovio.
— Klan Kosova (@klankosova_tv) July 27, 2023
„Tendencija da se mediji na Kosovu od strane eksponenata Samoopredeljenja predstave kao ‘pitanje državne bezbednosti’, kao i pretnje da oni koji su sa njima demek čuvaju, jasno pokazuje ciljeve ove vlasti da zaustavi slobodno izražavanje u našoj zemlji!“, navodi dalje.
„Vrhunac licemerja ovde je njihova stigmatizacija upoređivanjem medija koje sponzoriše Putin, kao što su Russia Today i Sputnjik, kao da oni guraju rusku ili srpsku agendu, samo zato što vam se ne sviđaju zbog onoga što izveštavaju i debatuju, ili pokušavaju da drže vladu odgovornom, kao što su to činile sve prethodne vlade“, poručio je Peci danas.
Today’s decision to confirm suspension of the @klankosova_tv business licence deepens our concern. I trust that in its deliberations the Independent Media Commission will honour its responsibility to safeguard media freedom and pluralism in #Kosovohttps://t.co/OTKYT9sriH
— Michael Davenport (@DavenportOSCE) July 28, 2023
„Građani, kao i mediji, imaju pravo na pristrasnost. U stvari, sloboda jednostranosti, zajedno sa poštovanjem pluraliteta, sama po sebi takođe sublimira slobodu izražavanja. Ovaj trend aktuelne vlasti se mora zaustaviti, a preko njega se ne može preći kao da se ništa ne dešava, jer ako se to ne uradi, vrlo lako može da preraste u režim!“ – zaključio je direktor KIPRED-a.
Odluka je politička
Fljutura Kusari, advokat za medijsko pravo i viši savetnik pri Evropskom centru za slobodu medija i štampe, navodi da je u pitanju politička odluka Aljbina Kurtija i ministarke Rozete Hajdari da zatvore Kljan Kosova.
„Komisija u MINT-u odlučila je da odbije žalbu Klana Kosova i ovu akciju treba shvatiti kao odluku Kurtijeve vlade da zatvori medij na Kosovu. Odluka o suspenziji poslovnog sertifikata je politička, proizvoljna, sa pogrešnim pravnim osnovama, po izmišljenom postupku i od strane organa i službenika koji nema ovlašćenja da suspenduje poslovne sertifikate. Ovo je najveći napad jedne političke stranke na medijski pluralizam i demokratiju na Kosovu. Nikad nisam verovala da će se tako nešto desiti kod nas. Nikada“, navela je ona a potom i iznela stručne ocene zašto misli da su odluke, kako opisuje „pune grešaka“.
„Prvobitne odluke bile su pune grešaka, što je primoralo ARBK da ih menja nekoliko puta. Čak i ova odluka ima ozbiljne greške. Danas doneta odluka odnosi se na dokument sa referencom 2008-50/155020230079177 od 28. jula 2023. godine, koji je, prema rešenju MINT-a, priložila stranka u žalbi (odnosno Klan Kosova). Klan Kosova danas nije dostavio nijedan dokument i nema nijedan dokument sa ovim referentnim brojem u svom posedu. Ovo jasno dokazuje da je odluka nezakonita. Klan Kosova ima priliku da se žali na sudu i imam nadu za sud, ali to ne menja politički stav vlade da zatvori medije na Kosovu“.
„Pozivam vas sve da ne ćutite i reagujete i dignete glas na svojim platformama. Ovo nije samo bitka za Kljan Kosova. Ovo je bitka celog društva“, poručila je Kusari na kraju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
